Dostupni linkovi

Borba za bolju Rumuniju


Protesti u Bukureštu
Protesti u Bukureštu

Demokratija u Rumuniji je pod opsadom, a poslednji događaji još su jedan korak ka njenom urušavanju u centralnoj Evropi, ocena je svetskih medija nakon što je preko stotinu hiljada Rumuna, među njima i mnogi iz dijaspore, nedavno demonstriralo u Bukureštu optužujući vladu za korupciju i zahtevajući njenu ostavku.

Policija je u nastojanju da rastera okupljene upotrebila vodene topove, suzavac i palice, a bilans je više od 450 povređenih. Ovaj incident je izazvao žestoke kritike i osude u Rumuniji ali i u Evropskoj uniji.

Rumuni su umorni od vlade koja zanemaruje vladavinu prava

Britanski Gardijan (Guardian), uz podsećanje da su se desetine hiljada Rumuna koji žive i rade širom Evrope okupili u centru Bukurešta početkom ovog meseca kako bi protestovali protiv Vlade i njenih planova za smanjenje napora u borbi protiv korupcije, prenosi svedočenje Klaudije Kobijanu (Claudia Ciobanu), jedne od učesnica i emigrantkinje, koja kaže da nije bila iznenađena što je rumunska dijaspora izašla na ulice.

"Kao i ostali istočni Evropljani, Rumuni su ljudi migracije. Procenjuje se da nas 3,6 miliona živi u inostranstvu, u odnosu na 20 miliona koji su ostali u zemlji,“ piše Kobijanu.

Ona navodi da je većina Rumuna koje poznaje u inostranstvu spontano odletela kući da učestvuju u protestu.

"Ono što se dogodilo na ulicama Bukurešta 10. avgusta šokiralo je sve. Trg Victor postao je haotično bojno polje,“ piše Kobijanu i prenosi neke od tvrdnji učesnika.

Dana Hering, 48-godišnja medicinska sestra koja živi u Švedskoj, učestvovala je u protestu sa njenim sinom: "Želeli smo mirno da protestujemo, sa našim porodicama i prijateljima. Umesto toga, dobili smo trovanje gasom i batine".

Ona smatra i da je masovna emigracija sigurno simbol stanja u državi - niske zarade, nedostatak mogućnosti i loše upravljanje.

"Rumuni su umorni od vlade koja zanemaruje vladavinu prava, ugrožava nezavisnost pravosuđa i oblikuje zakonodavstvo koje odgovara njenim interesima, a ne ljudima.“

Kobijanu zaključuje da realne političke alternative tek treba da budu uspostavljene, kao i da je borba protiv korupcije neophodna, ali da to nije dovoljno:

"Ipak, ovo je bio prvi veliki protest dijaspore. Ako ništa drugo, pokazao je da daljina nije važna kada je reč o borbi za demokratiju."

Urušavanje demokratije

Lagano urušavanje demokratije u centralnoj Evropi napravilo je još jedan korak prošle sedmice, kada je koruptivna vlada Rumunije pribegla gruboj sili da odgovori na proteste protiv njihovog razaranja vladavine zakona, piše Vašington post (The Washington post).

Uvođenje nasilja je bila samo najnovija taktika vladajuće Socijaldemokratske partije (PSD) u onome što je bila bezobzirna kampanja da se zaštite od posledica neobuzdane korupcije i drugih kriminalnih aktivnosti. To se najviše odnosi na njihovog lidera, Liviu Dragnea, koji već ima dve pravosnažne presude u svom dosijeu, uključujući i jednu iz juna.

Napad PSD-a na vladavinu prava i dalje bi mogao biti zaustavljen od ustavnog suda u Rumuniji. Nije iznenađujuće što popularnost Dragnea i njegove stranke opada, a sledeći parlamentarni izbori bi mogli biti za više od dve godine, piše Post.

To znači da borba rumunske demokratije treba više pomoći od lidera EU i drugih zapadnih demokratija, uključujući i Sjedinjene Države, ocenjuje list i dodaje da Evropska komisija treba da pojača pritisak na vladu da poništi ili drastično izmeni nove zakone. I Trampova administracija bi trebalo da sankcioniše rumunske službenike uključene u korupciju i upotrebu nasilja protiv mirnih demonstranata prema zakonu Magnitsky, koji je i osmišljen kako bi otklonio takve zloupotrebe.

Post ističe kako je istorijsko dostignuće, jačanje demokratije u bivšim komunističkim državama sovjetskog bloka, ugroženo u Rumuniji, Poljskoj i Mađarskoj. Zapadne zemlje koje su pomogle u njegovoj uspostavi moraju da urade više od posmatranja.

Demokratija pod opsadom

Pedeset godina od Praškog proleća i skoro 30 godina posle revolucionarnog previranja 1989. godine, Istočna Evropa doživljava opasan povratak na autoritarizam, piše Politiko (Politico) i navodi da su Rumuni to iskusili iz prve ruke, kada je policija koristila brutalne metode za gušenje protesta u Bukureštu.

"Rumunska slabost proističe iz sveobuhvatne korupcije vladajuće klase. Ima je svuda, ugrađena je u zdravstveni i obrazovni sistem zemlje, u njene transportne mreže, pošte,“ navodi portal i dodaje:

"Sadašnja građanska revolucija u zemlji, koja traje više od godinu i po dana, direktan je rezultat trajnog napada Vlade na demokratiju i napora koji vode ka uništavanju vladavine prava.“

Politico smatra i da nakon proizvoljnih hapšenja demonstranata i drugih fizičkih zloupotreba, pošteno je reći da je Rumunija postala evropska Nikaragva, a lider stranke PSD Liviu Dragnea igra ulogu despota Daniela Ortege.

"Ova "nova generacija" demonstranata uključuje ljude koji su stekli nove navike i reflekse, ljude koji smatraju Evropsku uniju garantom transparentnosti, vladavine prava, vrednosti i poverenja. Evropa bi trebalo da uzme u obzir šta se dešava u Bukureštu, Temišvaru, Klužu, Brašovu, Iašiju i Sibiuu. U vreme kada drugi u regionu, a posebno u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, postaju sve kritičniji prema EU i njenim vrednostima, Rumuni su odlučni u svom pro-EU, pro-NATO i pro-zapadnom opredeljenju“.

Premijerka opravdava silu

Premijerka Rumunije Viorika Dančila (Viorica Dancila) nedavno je uputila pismo predsedniku Evropske komisije Žan Klod Junkeru (Jean-Claude Juncker) i potpredsedniku Fransu Timermansu (Frans Timmermans), žaleći se da su protesti koji su se dogodili 10. avgusta u Bukureštu bili pokušaj uklanjanja njenog kabineta nasilnim sredstvima, navodi Romenija insajder (Romania insider).

Dančila je napisala da, iako je većina lidera političkih partija u Rumuniji apelovala na smirenje, bilo je i glasova koji su pozivali na još više protesta. Takođe je nezadovoljna što je predsednik iskoristio trenutak da optuži Vladu.

Protesti su se dogodili ubrzo nakon što je njen kabinet predstavio pozitivan izveštaj za prvu polovinu ove godine kao i da pokret nije imao organizatora, što je dovelo do mogućnosti nasilnog ponašanja, navodi Insajder.

Premijerka je takođe tvrdila da su policijske snage delovale u skladu sa zakonom i da će biti istražene žalbe demonstranata koji su prijavili zloupotrebu interventne policije.

XS
SM
MD
LG