Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Romi u Srbiji konačno dobili svoj rečnik


Srpsko-romski rečnik predstavljen je u Skupštini Srbije, 27. septembar 2011.
Prvi srpsko-romski rečnik, sa gramatikom i pravopisnim savetnikom, koji obuhvata oko 50.000 reči i izraza, predstavljen je u utorak u zgradi Skupštine Srbije.

Cilj rečnika, koji je izdala novosadska kuća Prometej, je da pruži zajednički osnov za razvijanje nastavnih planova i smernica za obrazovne programe, udžbenike i druge nastavne materijale, kao i ispite u školskom sistemu Srbije.

Knjiga je namenjena svima onima koji se bave i koji će se baviti romskim jezikom - objašnjava, u najkraćem, autor prvog srpsko-romskog rečnika - novinar, publicista i pisac Bajram Haliti.
Predstavljanje prvog Srpsko-romskog rečnika, 27. septembar 2011.

Podsećajući da u Srbiji živi između 650.000 i 800.000 Roma, Haliti kaže da su mnoga istraživanja pokazala, da mladi Romi imaju loše znanje sopstvenog jezika, te da bi ovaj rečnik za njih mogao da bude pouzadano sredstvo u učenju i unapređenju znanja.

“Sad imate mnoge romske listove, radio stanice, fakultete na kojima se uči romski jezik… Dakle, to je nešto što je svim tim ljudima bilo potrebno da imaju pri ruci”, kaže Haliti.

Osim što predstavlja prvi korak prema inkluziji romskog jezika u nastavne planove i programe, ovaj rečnik će, kaže Haliti, pomoći i istraživačima koji poboljšavaju kvalitet i standardizaciju romskog jezika.

“Bez obzira što su donete silne konvencije i rezolucije o manjinskim i regionalnim jezicima, u mnogim državama, ne samo ovde, uvek su govorili: Idite i dogovorite se, jer vi imate svakojake jezike i narečja. Kada budete imali standardizovan jezik, onda će on biti i oficijelan. Evo, ja sam odradio ceo posao. Države u regionu više ne mogu da nađu izgovori i da opet kažu: Dogovorite se!”, poručuje Haliti.

Temelj za dalji razvoj jezika

Recenzent na rečniku i potpredsednica Udruženja književnika Milica Lilić Jeftimijević kaže da su autora rečnika vodile velike ideje i istraživačka strast, kao i želja da njegov narod uhvati korak sa drugim narodima.
Predtavljanje prvog Srpsko-romskog rečnika, 27. septembar 2011.

“ To sada ostaje kao jedan temelj za dalji razvoj romskog jezika koji će se, za sva vremena, ubuduće pratiti od ovog stupnja koji je sačuvan u ovom rečniku. Taj rečnik omogućava i nesumnjiv razvoj romskog jezika i zajednice, jer će biti osnova za obrazovanje i samoobrazovanje ljudi koji žele da se uključe u jezički idiom sredine. Naprosto, sada imaju odakle da se informišu. Imaju jedan vodič i sigurno mesto gde će naći informacije o mnogo čemu što ih zanima” , kaze Jeftimijević.

Pojavljivanjem ovog rečnika, prosečan čitalac moći će da shvati ko su Romi, odakle dolaze... a istovremeno, otvoriće mogućnost za otklanjanje raznih predrasuda - pre svih one, da Romi svoju istoriju, tradiciju i kulturu prenose, isključivo, usmenim putem.

„ Još jedna od velikih predrasuda je da Romi nemaju standardizovano književno pismo, a je Bajaram uspeo da dokaže da ono postoji, samo s tom razlikom što smo mi mnogo tolerantniji, fleksibilniji i otvoreniji u odnosu na druge jezike. Ono što je, isto tako, bitno – Romi su pokazali da su svi dijalekti koje koriste jednaki, kao što je srpski jezik jednak i kada ga izgovaraju Vojvođani i kada ga izgovaraju Leskovčani. E, to je situacija i sa Romima“, kaže Živojin Mitrović, potpredsednik Romskog nacionalnog saveta.
XS
SM
MD
LG