Bob Dylan - 70. rođendan
(Fotogalerija: Bob Dilan - 70. rođendan)
Nebojša Grabež
Bob Dilan, legenda američke muzičke scene, jedan je od najvećih kantautora 20. veka i kultna ličnost generacije 1960-ih godina, u utorak proslavlja 70. rođendan.
Kroz svoje tekstove Dilan je izražavao bunt protiv politike i društvenih dogmi njegovog vremena, govorio o problemima religije i vere, pevao o ljubavi...
Njegov uticaj preplavio je svet. Ni Balkan, naravno, nije ostao ravnodušan.
Ubrzo posle američkih početaka - 1961. godine, koja se vodi kao njegov zvaničan ulazak u svet muzike - Bob Dilan se pojavio i u gradovima socijalističke Jugoslavije.
Kao i svuda širom planete, njegova poezija i muzika menjali su svest i ovdašnjih mladih i uspostavljali drugačije poglede na stvarnost.
„Prvi put kada sam čuo za Boba Dilana, početkom šezdesetih godina, bilo je, uglavnom, da se Dilan vezivao za Donovana. Kao Donovan je engleska, a Dilan američka verzija protestnog pevača“, kaže Robert Nemeček, bas gitarista „Pop mašine“, jednog od najcenjenijih bendova na tlu bivše Jugoslavije.
Sa impozantnom Dilanovom video i audio diskografijom - od nekoliko hiljada snimljenih koncerata, LP i singl ploča, neobjavljenih i raritenih snimaka - Nemeček, u muzičkim krugovima, važi za najvećeg kolekcionara ostavštine legendarnog kantautora u ovom delu Evrope.
Dilan kao pesnik i muzičar
Nemeček otkriva da je Dilan u početku ovde shvaćen polovično. Svi su znali da on piše sjajne tekstove, da piše protiv rata u Vijetnamu, ali niko nije ulazio njegov muzički deo.
“Dugo je kod nas ostalo verovanje da je Bob Dilan neko ko piše fantastične tekstove, da je on veliki pesnik, ali da su njegove pesme tako – tako, i da on nije neki specijalan pevač. Pošto smo svi mi, koji smo voleli muziku, u to doba slušali Radio Luksemburg, otkrili smo najpre da "Like a Rolling Stone" zvuči kao nešto novo. Ipak, ne mene lično, najveći utisak je u tom trenutku ostavila pesma “Positively 4th Street” koja je zaista donela neki novi zvuk. Tu sam, otprilike, počeo da naslućujem tu vezu između Dilana kao pesnika i Dilana kao muzičara”, kaže Nemeček.
Bob Dilan je tokom svoje pedesetogodišnje karijere snimio gotovo identičan broj albuma. Neki od njih su istinska remek dela, ostali odlični ili prosečni. Ali nijedan nije prošao nezapaženo.
Njegove ploč uredno su stizale i na ovdašnje tržište, dok su koncerti bili samo privilegija pojedinaca.
“Ja sam, sticajem okolnosti, 1978. godine bio na Dilanovom koncertu u Londonu, koji se meni izuzetno dojmio. Ja mislim da sam pre toga gledao sve postojeće izvođače koji su tada nešto značili u svetu, jer sam se profesionalno bavio muzikom. Taj koncert je na mene ostavio dubok trag, pre svega zato što sam tada shvatio da je, ustvari, svaki taj koncert doživljaj za sebe. Da kod njega nema ponavljanja i da je to razlog zašto njegove iste pesme, u svim ovim godinama koje su za nama, zvuče na stotinu različitih načina. Tad sam shvatio da je to stvarno jedna duboka forma umetničkog izražavanja koju retko ko može da dostigne”, rekao je Nemeček.
U junu 1991. godine, Dilan konačno stiže u Beograd. Slaba poseta na zemunskom stadionu, nikako nije bila odraz njegove popularnosti.
“To je bilo uoči onih ratnih sukoba i svih mogućih glupiranja. U svemu tome, ljudi koji su gledali nisu shvatili šta ustvari Dilan njima donosi. Uostalom, taj beogradski koncert važi i dan danas za, možda, najbolji na toj turneji. Meni je bilo puno srce kada je Dilan bio prošle godine u Beogradu, zato što je dao jedan fantastičan koncert i što su stvari, konačno, nekako došle na svoje mesto, jer su ljudi, napokon, shvatili da je Dilan neko ko ne može da se upoređuje ni sa kim drugim”, smatra Nemeček.
