Dostupni linkovi

Roboti menjaju karakter rata


Američka bespilotna letilica Predator iznad Kandahara u Pakistanu
Piše Kristian Karil (Christian Caryl), priredio Dragan Štavljanin

Bespilotne letilice su već postale važan činilac u američkoj borbi protiv terorizma u Južnoj Aziji. Međutim, ove visoko sofisticirane letilice su samo najvidljviji deo mnogo šire tehnološke revolucije koja menja karakter rata – i pokreće mnoštvo dubljih etičkih i političkih pitanja.

Piter Singer (Peter) je jedan od vodećih stručnjaka na Institutu Bruking (Brooking) u Vašingtonu i autor knjige "Programirani za rat: Robotička revolucija i sukobi u 21. veku” (Wired for War: The Robotics Revolution and Conflict in the 21st Century).

On ističe da nas napredak u vojnoj robotici dovodi do prelomnog trenutka u istoriji ratovanja.

U poslednjih 4 hiljade godine, po rečima Singera, oni koji su odlazili u rat “upućivani su na opasno mesto sa koga se možda nikada neće vratiti kući”.

“To je trajna priča o ratu…do sada. Jedna od ličnosti koja se pojavljuje u knjizi je pilot ‘Predatora’ iz Nevade, koji opisuje kako izgleda ići u rat, a da se zapravo u njemu ne učestvuje – u starom značenju te reči. Moderni piloti ustaju izjutra, voze do posla, daljinski upravljaju avionom 12 sati, gađaju mete raketama ubijajući neprijatelje, i onda voze natrag kući. Kako kaže ovaj pilot, 20 minuta nakon ‘učešća u ratu’, razgovaraju sa svojom decom o domaćim zadacima. To je suštinski rascep u istoriji, to je nešto revolucionarno”.
Singer naglašava da SAD sada poseduju oko 7 hiljada sistema u vazduhu bez posade.

Kao što je često slučaj sa tehnološkim naprecima na bojnom polju, više nema povratka.

Singer naglašava da SAD sada poseduju oko 7 hiljada sistema u vazduhu bez posade, ali ubrzano dodaje da je taj broj relativno mali u odnosu na uređaje na zemlji, gde oko 12 hiljada vojnih robota pomaže američkim snagama u demontiranju bombi, osmatranju i snimanju bojišta ili obaranju dolazećih raketa.

Štaviše, ističe Singer, nijedan od tekućih istraživačkih i razvojnih projekata koje su pokrenule američke avio kompanije, ne računa na direktno učešće ljudi.

Prošle godine američke vazduhoplovne snage trenirale su više operatore za daljinsko upravljanje bespilotnim letilicama nego pilote na borbenim avionima i bombarderima.

"Buba sa bubicom"

Osim SAD, najnovije tehnologije koristi još 44 zemalja koje sada aktivno eksperimentišu sa vojnim robotima raznih vrsta.

Raspon bespilotnih američkih letilica se kreće od “Globalnog jastreba”, koji je veličine putničkog aviona i može da leti hiljadama kilometara, do manjih koji mogu da zavaraju posmatrača tako da pomisle da je reč o kolibriju ili galebu.
Piter Singer

Neki od sistema koji se sada razvijaju, moći će da provedu u vazduhu nekoliko sedmica, sa karakteristikama više nalik satelitu nego avionu. Tokom jedne od nedavnih poseta laboratoriji vazdušnih snaga,

Singer kaže da je video prototip aviona koji će moći da stane na vrh olovke. On ističe da je reč o inovaciji koja će “u potpunosti promeniti ideju špijuniranja. To je u osnovi buba sa bubicom”.

Međutim, neće svi ovi projekti biti korišćeni u vazduhu. Američka mornarica razvija podrmornicu bez posade koja će koristiti rep nalik ribi kao pogonski sistem ili da se snabdeva energijom za dugotrajne misije iz organskih materija sa dna okeana.

Singer kaže da ovi projekti odražavaju šire trendove u robotici, koja se sve više gleda na biološki svet kao inspiraciju.

“Sećam se susreta sa jednom profesoricom koja je opisala sebe kao vodećeg svetskog eksperta za dlaku pacova. Ona radi u laboratoriji za robotiku i ja sam je pitao: ‘Zašto dlaka pacova’. Ona mi je odgovorila: ‘Pa, pacovi su veoma spretni u pronalaženju puta po tamnim mestima. Znate, pacovi nemaju GPS, oni ne mogu da vide put sve vreme, već koriste svoju dlaku kao putokaz. Zato su nam potrebni roboti za spasavanje rudara koji su zatrpani u rudniku ili slične situacije”.

Izazov tek počinje

Američka armija, u međuvremenu, razvija robot koji može da ubija – uključujući i varijantu sa mitraljezom teškog kalibra postavljenog na vrh.
Tehnologija ne transformiše samo iskustvo ratnika kao pojedinca. Ona takođe utiče na način na koji vlade i društva gledaju na vođenje rata sa naoružanim neprijateljem.

“Taj sistem koristi mitraljez kalibra 50. U poređenju sa snajperskom puškom kalibra 50, robot može da pretvori mitraljez tog kalibra u snajper jer za razliku od ljudskog prsta, može tako brzo da povlači obarač kao da ispaljuje jedan metak. Može da pogodi cilj veličine jabuke sa veće daljine od 800 metara. Međutim, nije u stanju da razlikuje jabuku od paradajza, što može čak i dvogodišnje dete. To pokreće šira moralna pitanja. To je istovremeno zapanjujući sistem, ali za pojedine ljude prilično uznemirujući razvoj događaja”.

Singer naglašava da tehnologija ne transformiše samo iskustvo ratnika kao pojedinca. Ona takođe utiče na način na koji vlade i društva gledaju na vođenje rata sa naoružanim neprijateljem.
Američka bespilotna letilica

“Ranije je slanje trupa u rat, izlažući pri tom vojnike riziku da budu ubijeni – bila krupna odluka jer je javnost mogla da reaguje na to. Međutim, javnost ne reaguje kada se sruši ‘Predator’ (bespilotna letilica). Dakle, svedoci smo evolucije našeg razmišljanja o dinamičkoj strani borbe protiv terorizma”.

To, povratno, pokreće čitav spektar urgentnih pravnih i etičkih pitanja, čije je rešavanje tek na početku.

Uveliko traje debata o zakonitosti daljinski ciljanog ubistva van granica SAD. Američki zakoni zasada uglavnom isključuju upotrebu bespilotnih letilica unutar zemlje. Međutim, očekuju se promene regulative u tom smislu u narednih nekoliko godina i rezultat će verovatno biti mnoštvo debata oko legalnosti upotrebe ove moćne tehnologije za osmatranje.

Američki napadi bespilotnim letilicama na terorističke punktove u Pakistanu već su ustalasali političku scenu u toj zemlji, uključujući masovne proteste i jačanje anti-američkog raspoloženja. Ove akcije trupa SAD su takođe promenile samu definiciju ratovanja, kaže Singer.

“Izvršili smo više od 200 vazdušnih udara u Pakistanu koristeći sisteme bez posade. To bi bio rat po klasičnoj definiciji. To je svakako veći broj letova nego na početku rata na Kosovu. To je više nego što trenutno činimo u operacijama u Libiji. Međutim, pošto u osnovi koristimo sisteme bez posade, to ne kvalifikujemo kao rat. Kongres još nije o tome glasao. Mediji pišu o tome različito. Stanovište javnosti je drugačije."

Singer ističe da će etička i politička pitanja dobijati sve više na značaju sa razvojem vojnih robota. Količina podataka koje obrađuju mašine će “eksplodirati” zahvaljujući razvoju sve moćnijih senzorskih tehnologija što će povećati pritisak za dobijanjem veće slobode za donošenje odluka na osnovu tih informacija. Izazov ratničkih robota tek počinje.
XS
SM
MD
LG