Analitičari smatraju da je postignuta cena pristojna. Međutim, deo imovine robnih kuća svojevremeno je nacionalizovan i naslednici danas osporavaju ovu prodaju.
Početna cena kompanije Robne kuće “ Beograd”, koja je pre pet godina otišla pod stečaj a u čijem je vlasništvu više od 30 robnih kuća, distributivni i poslovni centar, sa oko 240.000 kvadratnih metara prostora, bila je 140 miliona eura:
"Da li prihvatate cenu od 360 miliona eura? Kartica broj 11."
"Da li prihvatate cenu od 365 miliona eura? Prvi put, drugi put, treći put. Dame i gospodo konstatujem da je gospodin sa karticom broj 11 prihvatio cenu od 360 miliona eura. Čestitam!"
Za kupca Radomira Živanića, vlasnika Verano motorsa prvi utisak je bio da je skupo platio ali drugi i da je srećan što je postao vlasnik robnih kuća ‘Beograd’:
"Srećan sam što ću i tu moći da se dokažem. Možda ne znate da su Robne kuće 'Beograd' nekada bile treći lanac po veličini u Evropi, a broj jedan u Istočnoj Evropi, i mi želimo da povratimo taj stari sjaj. Emocije su me povukle jer sam se rodio u Beogradu tako da mi ovo možda više znači nego da je Robne kuće 'Beograd' kupio neki stranac."
Za kupovinu Robnih kuća bilo je zainteresovano 40 domaćih i inostranih kompanija koje su otkupile aukcijsku dokumentaciju, ali je 10 kompanija dostavilo bankarsku garanciju od 44 miliona evra, koja je uslov za učešće na aukciji. Vesna Džinić iz Agencije za privatizaciju rekla je da cifra od 360 miliona eura omogućava naplatu punog iznosa potraživanja sa kamatom svih poverioca Robnih kuća, države i zaposlenih:
"I poverioce kompanije Robnih kuća 'Beograd' a i preduzeće Robnih kuća kao povezanih lica. S druge strane, zadovoljni smo što se konačno završila agonija samih robnih kuća koja je krenula '96. godine. Mislimo da ovako uspešnom aukcijom treba da budu svi zadovoljni, i poverioci i bivši zaposleni a naravno i budžet."
Cenom su zadovoljni i radnici robnih kuća. Božana Perić, osnivač udruženja poverilaca i akcionara Robnih kuća kaže
da radnici očekuju realnu isplatu sada kada je postignuta ova solidna cena. I Ruža Ćirković, ekonomski novinar kaže da je postignuta cena pristojna i da je ovaj kupac dobar iz nekoliko razloga:
"Mislim da će ovo biti jako dobro, kao neka konkurencija Delti, ako se bude bavio maloprodajom - dobro je što se pojavila jedna tako jaka kompanija. Vidim da su svi zadovoljni što je to domaća kompanija pa je i taj uslov ispunjen. Trebalo bi da imamo više jakih kompanija na tržištu, u maloprodaji, jer je to jako dobro za tržište."
Međutim, deo imovine robnih kuća je nacionalizovan i još uvek nije rešeno pitanje vlasništva. Zato iz Mreže za restituciju osporavaju ovu prodaju kao nesavesno pribavljanje imovine. Između ostalog u pitanju su I 4 objekta u Knez Mihajlovoj, najstrožem centru Beograda. Mladen Komadinić, jedan od naslednika braće Radojlović koji su bili vlasnici objekta u Knez Mihajlovoj negira legalnost prodaje:
" Nismo zamišljali da će se, posle 50 godina čekanja da država krene sa vraćanjem onoga što je oteto, prodati na jedan ovakav način nepoštujući zakon – Agencija za privatizaciju je na silu izvršila tu nezakonitu prodaju. Što se konkretno tiče našeg objekta, Robne kuće 'Beograd' su se jednim kriminalnim aktom 2001. godine uknjižile kao vlasnici. Podneli smo krivične prijave protiv tih ljudi i sudski postupak je u toku."
Trgovinski sud je ipak dozvolio da se nadmetanje obavi a Ruža Ćirković kaže da misli da su potražioci nacionalizovane imovine za sada jedino sigurno oštećeni:
"Ono što se moglo vratiti u fizičkom obliku starim vlasnicima je trebalo im bude vraćeno – pogotovo su oštećeni oni koji su izgubili objekte koji se nalaze na najboljem mestu u Srbiji. Međutim, Agencija za privatizaciju je saopštila da je proverila u katastru opštine Stari grad i da se ta imovina vodi na Robne kuće 'Beograd'. Ako to uzmemo u obzir Agencija je imala pravo da ih proda, ali ključno pitanje je zašto država nije do sada donela Zakon o restituciji i tako zaštitila prava starih vlasnika nad imovinom koja je mogla biti vraćena u fizičkom obliku."
Početna cena kompanije Robne kuće “ Beograd”, koja je pre pet godina otišla pod stečaj a u čijem je vlasništvu više od 30 robnih kuća, distributivni i poslovni centar, sa oko 240.000 kvadratnih metara prostora, bila je 140 miliona eura:
"Da li prihvatate cenu od 360 miliona eura? Kartica broj 11."
"Da li prihvatate cenu od 365 miliona eura? Prvi put, drugi put, treći put. Dame i gospodo konstatujem da je gospodin sa karticom broj 11 prihvatio cenu od 360 miliona eura. Čestitam!"
Za kupca Radomira Živanića, vlasnika Verano motorsa prvi utisak je bio da je skupo platio ali drugi i da je srećan što je postao vlasnik robnih kuća ‘Beograd’:
"Srećan sam što ću i tu moći da se dokažem. Možda ne znate da su Robne kuće 'Beograd' nekada bile treći lanac po veličini u Evropi, a broj jedan u Istočnoj Evropi, i mi želimo da povratimo taj stari sjaj. Emocije su me povukle jer sam se rodio u Beogradu tako da mi ovo možda više znači nego da je Robne kuće 'Beograd' kupio neki stranac."
Za kupovinu Robnih kuća bilo je zainteresovano 40 domaćih i inostranih kompanija koje su otkupile aukcijsku dokumentaciju, ali je 10 kompanija dostavilo bankarsku garanciju od 44 miliona evra, koja je uslov za učešće na aukciji. Vesna Džinić iz Agencije za privatizaciju rekla je da cifra od 360 miliona eura omogućava naplatu punog iznosa potraživanja sa kamatom svih poverioca Robnih kuća, države i zaposlenih:
"I poverioce kompanije Robnih kuća 'Beograd' a i preduzeće Robnih kuća kao povezanih lica. S druge strane, zadovoljni smo što se konačno završila agonija samih robnih kuća koja je krenula '96. godine. Mislimo da ovako uspešnom aukcijom treba da budu svi zadovoljni, i poverioci i bivši zaposleni a naravno i budžet."
Cenom su zadovoljni i radnici robnih kuća. Božana Perić, osnivač udruženja poverilaca i akcionara Robnih kuća kaže
da radnici očekuju realnu isplatu sada kada je postignuta ova solidna cena. I Ruža Ćirković, ekonomski novinar kaže da je postignuta cena pristojna i da je ovaj kupac dobar iz nekoliko razloga:
"Mislim da će ovo biti jako dobro, kao neka konkurencija Delti, ako se bude bavio maloprodajom - dobro je što se pojavila jedna tako jaka kompanija. Vidim da su svi zadovoljni što je to domaća kompanija pa je i taj uslov ispunjen. Trebalo bi da imamo više jakih kompanija na tržištu, u maloprodaji, jer je to jako dobro za tržište."
Međutim, deo imovine robnih kuća je nacionalizovan i još uvek nije rešeno pitanje vlasništva. Zato iz Mreže za restituciju osporavaju ovu prodaju kao nesavesno pribavljanje imovine. Između ostalog u pitanju su I 4 objekta u Knez Mihajlovoj, najstrožem centru Beograda. Mladen Komadinić, jedan od naslednika braće Radojlović koji su bili vlasnici objekta u Knez Mihajlovoj negira legalnost prodaje:
" Nismo zamišljali da će se, posle 50 godina čekanja da država krene sa vraćanjem onoga što je oteto, prodati na jedan ovakav način nepoštujući zakon – Agencija za privatizaciju je na silu izvršila tu nezakonitu prodaju. Što se konkretno tiče našeg objekta, Robne kuće 'Beograd' su se jednim kriminalnim aktom 2001. godine uknjižile kao vlasnici. Podneli smo krivične prijave protiv tih ljudi i sudski postupak je u toku."
Trgovinski sud je ipak dozvolio da se nadmetanje obavi a Ruža Ćirković kaže da misli da su potražioci nacionalizovane imovine za sada jedino sigurno oštećeni:
"Ono što se moglo vratiti u fizičkom obliku starim vlasnicima je trebalo im bude vraćeno – pogotovo su oštećeni oni koji su izgubili objekte koji se nalaze na najboljem mestu u Srbiji. Međutim, Agencija za privatizaciju je saopštila da je proverila u katastru opštine Stari grad i da se ta imovina vodi na Robne kuće 'Beograd'. Ako to uzmemo u obzir Agencija je imala pravo da ih proda, ali ključno pitanje je zašto država nije do sada donela Zakon o restituciji i tako zaštitila prava starih vlasnika nad imovinom koja je mogla biti vraćena u fizičkom obliku."
