Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Rendžeri sa Tare u Koloradu


I Crni kanjon i kanjon Tare (na fotografiji) imaju brojne vidikovce i još mnogo drugih sličnosti poput planinskih i veštačkih jezera, stare pruge

Poput gradova, i nacionalni parkovi prirode mogu biti pobratimi, i to prekookeanski.

To je slučaj sa nacionalnim parkovima Tara u Srbiji i Crni kanjon Kolorado u Sjedinjenim Američkim Državama. Saradnja ova dva zaštićena prirodna područja uspostavljena je pre dve godine na inicijativu Ambasade SAD-a u Beogradu, a nedavno su dvojica rendžera sa Tare boravili u Koloradu.

Najdublji kanjon na svetu

Crni kanjon nastavak je Velikog kanjona, najdubljeg na svetu, a planina Tara, koja se nalazi u severozapadnom delu Srbije, oivičena je kanjonom reke Drine, trećim u svetu po dubini.

I Crni kanjon i Tara imaju brojne vidikovce i još mnogo drugih sličnosti poput planinskih i veštačkih jezera, stare pruge (na Tari mokrogorska pruga), kaže Milisav Mijatović, rendžer i spasilac u Nacionalnom parku Tara, sumirajući utiske iz Crnog kanjona.

"Zanimljivi su njihovi vidikovci, oni imaju fascinantne poglede na kanjon reke Ganison, kao naši vidikovci koji gledaju u drinski kanjon i jezera, tako da se to može porediti, i možda je to bio neki od kriterijuma kada se došlo na ideju o našoj saradnji sa zaposlenima u Nacionalnom parku Crni kanjon. Ono što je ipak ostavilo najjači utisak jeste odnos zaposlenih u njihovom nacionalnom parku. Ljudi su posvećeni poslu, imaju podršku svih institucija. Na primer, njihova saradnja sa policijom je na tom nivou da su u svakom trenutku na vezi i kada dođe do problema, lako i brzo intervenišu", priča Mijatović.

Brana u Velikom kanjonu reke Kolorado
Brana u Velikom kanjonu reke Kolorado

Rendžeri u Crnom kanjonu su i spasioci i vatrogasci. Dobro su obučeni i sposobni, kaže Ivan Ilić, rukovodilac čuvara u Nacionalnom parku Tara.

"Mnogo je lepo kada odete negde i vidite nešto novo, vidite kako je uređen njihov nacionalni park i mnogo bolje shvatite sam smisao nacionalnog parka, šta znače zaštićena područja, kako se prezentuju, a iznad svega vidite kakva je higijena u njihovom nacionalnom parku koja se apsolutno stavlja na prvo mesto", kaže Ilić.

Rendžeri stižu u aprilu

U aprilu 2020. godine, rendžeri Crnog kanjona posetiće Taru, koja je jedinstvena po endemskoj vrsti četinara Pančićevoj omorici, koju je na ovoj planini još 1875. godine otkrio biolog Josif Pančić.

Kao mnoge biljne vrste, Pančićeva omorika je zbog klimatskih promena, ugrožena. Biolozi predviđaju da može nestati u narednih pola veka, pa Nacionalni park Tara učestvuje u prekograničnom projektu Srbije i Bosne i Hercegovine za "očuvanje jedinstvene biološke raznolikosti u slivu reke Drine", čiji je cilj očuvati Pančićevu omoriku.

"Iako je nema nigde u svetu, osim ovde na Tari, i na Pančićevu omoriku utiču velike klimatske promene, iako znamo da je još iz tercijara kada je preživela ledeni period. Sada po nju dolaze neki novi loši periodi. Već par godina sakupljamo podatke sa svih staništa Pančićeve omorike i ovo je poslednji trenutak da istražimo šta se sa njom dešava. Projektom su obuhvaćeni svi lokaliteti u Nacionalnom parku Tara i lokaliteti koji se nalaze sa druge strane Drine, u šumama Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), rekao je direktor Nacionalnog parka Tara Dragan Karaklić.

Na Tari živi oko 50 vrsta sisara, 140 vrsta ptica, 23 vrste vodozemaca i 19 vrsta riba, a biološka istraživanja govore da na Tari ima 1.100 biljnih vrsta, od kojih su 76 endemične.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG