Regionalna saradnja jedan je od najbitnijih koraka zemalja Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji, pa je neophodno da se i Srbija ozbiljno posveti tom poslu, smatraju stručnjaci za evropska pitanja.
Iako Evropa prolazi kroz monetarnu i političku krizu proces proširenja sigurno neće biti zaustavljen tako da bi države Balkana trebalo da nastave sa dubokim reformama kako bi u dogledno vreme spremno dočekale članstvo u Evropskoj uniji, zaključili su učesnici javne rasprave „Budućnost Evrope – pogled sa Balkana“ koja je u organizaciji Evropskog pokreta održana u Beogradu.
Željko Kuprešak, ambasador Hrvatske u Beogradu, rekao je da će ta zemlja pomoći Srbiji u nastojanjima da postane članica Evropske unije i ocenio da je regionalna saradnja put kojim bi trebalo da idu sve zemlje na Balkanu.
„Morali bi naći modele koji već postoje u Evropi. Dobar je baltički model suradnje zemalja regije koji je 2007. potvrdila i Europska unija. Baltičke zemlje su se dogovorile da surađuju na makroekonomskom planu u području infrastukture, turizma, zaštite okoliša... To je nešto što mi na ovim prostorima moramo osmisliti.“
Očekivanja Evrope su da će Srbija, u kojoj se čeka formiranje nove vlade, nastaviti sa evrointegracijama.
Duško Lopandić, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, izjavio je da će Beograd ostati na tom kursu i procenio da su izbori na svim nivoima potvrdili orijentaciju ka Evropskoj uniji.
„Proces razgovora sa relevantnim faktorima u Evropskoj uniji se nastavlja, dok je kandidatura Srbije nesporna. Videli smo na izborima da su praktično sve proevropske stranke ušle u parlament, za razliku od nekih antievropskih. Važno je i to da je jedna od prvih rečenica novoizabranog predsednika Srbije u izbornoj noći bila da se proces ulaska u Evropu nastavlja.“
Željko Kuprešak
Upravo izbor Tomislava Nikolića na predsedničku funkciju, lidera Srpske napredne stranke i bivšeg funkcionera Srpske radikalne stranke koja se izričito protivi članstvu Srbije u Evropskoj uniji, zabrinjava najveći deo ovdašnje javnosti. Najčešće pitanje je da li će zemlja sa njim, i eventualno njegovom strankom u vladi, nastaviti ka Evropi.
Ambasadora Hrvatske Željka Kuprešaka pitali smo da li Tomislav Nikolić može biti prepreka za saradnju Srbije sa susedima.
„Naš strateški cilj je suradnja i razvoj na ovim prostorima. Siguran sam da ćemo u tom smislu naći i ljude koji to žele. Da li će gospodin Nikolić biti nekakav kamen smutnje ili prepreka u svemu tome ja duboko ne vjerujem u takvu soluciju. Ali to morate pitati njega, a ne mene“, odgovara ambasador.
Reforma pravosuđa i ljudska prava
Analitičari procenjuju da će pregovori Srbije o članstvu u Evropskoj uniji ličiti na pregovore Hrvatske koja je morala da ispuni više od 120 evropskih standarda.
Vladimir Pavićević, iz Evropskog pokreta, kaže da je najveća prepreka ka Evropskoj uniji to što srpska politička elita još nije jasno odgovorila da li Srbiju želi na evropskom putu.
„Deo političke elite koji je prethodne četiri godine bio u vlasti pokazao je jednu vrstu antievropskog usmerenja time što se poigravao sa ključnim evropskim vrednostima. Tako što je vladavina prava kršena nepoštovanjem ustava, dok se pored toga dogodio i niz promašaja u reformskim zahvatima u različitim oblastima“, navodi Pavićević.
Uspostavljanje vladavine prava jedna je od ključnih oblasti za Srbiju, a kada dođe red na pregovore sa Evropom reforma pravosuđa i stanje ljudskih prava biće prva poglavlja o kojima će se razgovarati.
Željko Kuprešak podseća da su to bila neka od pitanja koja su u Hrvatskoj izgledala najteža, ali da je rezultat krajnje pozitivan:
„Kada smo pravosuđe doveli u takvo stanje da ne može dijeliti ljude prema tome da li su političari, koje su nacionalnosti i kakvo im je ekonomsko stanje, kada su svi postali jednaki pred pravdom onda su se odjednom pojavili rezultati. I danas u zatvoru možemo imati i bivše premijere, bivše tajkune, i bivše velike kriminalce... Odjedanput su ljudi shvatili da je reforma pravosuđa bila njihov vlastiti interes.“
Ako želi u Evropsku uniju, Srbiju očekuju reforme izbornog sistema i zakondavstva kao i donošenje ozbiljne ekonomske strategije.
Vladimir Pavićević zaključuje da će ipak pre svega Srbija uz evropske kriterijume morati da se posveti pravosuđu.
„Najveći promašaj u Srbiji, kada govorimo o važnim sistemskim zahvatima, je pokušaj reforme pravosuđa.Ta reforma okrenula se u svoju suprotnost u odnosu na ono što je trebalo da donese“, smatra Pavićević.
Prema poslednjem istraživanju Agencije za evropske integracije, više od 80 odsto građana Srbije podržava sprovođenje reformi dok je podrška članstvu u Evropskoj uniji nešto veća od 50 odsto.
