Dostupni linkovi

Regionalno sarađivati i u zaštiti svedoka ratnih zločina


Sa konferencije Projekta "Pravda i zločini", Beograd, 6. maj 2011
Najveći broj ljudi koji mogu da posvedoče o brojnim ratnim zločinima za koje se sudi pred sudom u Beogradu, među kojima su i same žrtve, živi u inostranstvu i čak na drugim kontinentima i ne želi da svedoči.

Poseban problem je, kaže za naš program Tatjana Vuković, predsednik Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, to što ih je teško ubediti da se petnaest ili dvadeset godina posle zločina pojave na suđenju.

„Pre svega, problem je što su ti ljudi veoma zastrašeni. Nerado dolaze u Srbiju, još uvek imaju strah od toga šta im se može desiti, plaše se reakcije
"Problem je što su ti ljudi veoma zastrašeni. Nerado dolaze u Srbiju, još uvek imaju strah od toga šta im se može desiti", kaže sudija Tatjana Vuković.
sredine u koju će se vratiti, a strahuju i od samih izvršilaca krivičnog dela“
, kaže Vuković.

Kako su nakon tolikih godina od zločina svedoci najčešće jedino dokazno sredstvo na suđenjima, Služba za podršku oštećenima i svedocima Odeljenja za ratne zločine u Višeg suda u Beogradu od 2006. radi na tome da žrtve ili one koji su bili očevici privoli da svedoče.

Slavica Peković, šef te službe, rekla je za naš program da je do danas pružena pomoć za 1.610 svedoka koji su se pojavljivali u procesima za ratne zločine, i da su 30 odsto njih bile žrtve.

„Služba vodi računa o svakom svedoku koji se pojavljuje na glavnom pretresu, i naravno u istražnim postupcima takođe pružamo podršku svedocima. Ali obzirom da su u Službi zaposlene samo tri osobe, i da imamo samo dve prostorije, prosto fizički nismo u mogućnosti da bukvalno svim svedocima pružimo podršku u punoj meri. Tako da u istražnom postupku pružamo podršku samo oštećenima, odnosno žrtvama“
, navodi Slavica Perković.

Da bi se u potpunosti obezbedili svi uslovi za pravična suđenja, među kojima je ključni garancija bezbednosti za svedoke, Evropska unija je kroz projekat OEBS-a „Pravda i ratni zločini“ državama regiona za te potrebe namenila četiri miliona evra.

Svedočenja najdragocenija


Dimitrios Kipreos
, šef OEBS-a u Srbiji, na sastanku predstavnika pravosuđa zemalja bivše Jugoslavije i Haškog tribunala, pozvao je na regionalnu saradnju i na tom planu.

Sa konferencije "Pravda i ratni zločini, Beograd, 6. maj 2011
„U najvećem broju slučajeva suđenja se održavaju najmanje deset godina od kada je ratni zločin počinjen, zbog čega često nedostaju materijalni dokazi. U takvim uslovima, svedočenja očevidaca i žrtava su najdragocenija za utvrđivanje odgovornosti počinilaca. Što bolje oni budu štićeni, bićemo sigurniji da će se sve više krunskih svedoka pojavljivati na suđenjima“, rekao je Kipreos.

Jedinica za zaštitu svedoka MUP-a Srbije čuvala je do sada sve svedoke koji su dolazili iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Uz svedoke sa Kosova u početku su bili pripadnici kosovske policijske službe, da bi brigu o njihovoj bezbednosti naknadno preuzeli takođe policajci specijalizovane jedinice iz Beograda.

Sudija Tatjana Vuković kaže da do sada nije bilo ozbiljnijih incidenata kada je u pitanju bezbednost svedoka u slučajevima ratnih zločina.

„Do sada smi imali dva svedoka koji su ušli u puni program zaštite. Takvi svedoci se čuvaju na određenim mestima, primenjuju se najviše m
Jedinica za zaštitu svedoka MUP-a Srbije čuvala je do sada sve svedoke koji su dolazili iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
ere bezbednosti, preseljenje svedoka, promena identiteta, pružanje danonoćne fizičke zaštite... I svedok je pod takvim patronatom dok se ne steknu uslovi da se ukinu te mere“
, pojašnjava Tatjana Vuković.

Pre nego što eventualno odluče da se pojave u sudnici, Služba za pomoć kontaktira žrtve i svedoke ratnih zločina i ohrabruje ih da dođu. Do sada su svedoci u procesima najčešće kao vid zaštite tražili isključenje javnosti, zahtevali da im se ne objave imena, ili da svedoče iz specijalnih kabina sa neprozirnim staklom.

Slavica Peković, šef Službe za pomoć svedocima, kaže da se pokazalo da jedino dobre mere zaštite daju rezultat.

„Izuzetno im znači da osećaju da ih negde neko pri sudu, odnosno sam sud, podržava i da znaju da nisu odbačeni i da nisu sami“
, naglašava Slavica Perković.

Služba za pomoć i podršku štampala je i informativnu brošuru za svedoke sa kontakt telefonima suda, u kojoj se objašnjavaju mere zaštite i prikazuju prostorije u kojima će tokom procesa boraviti u zgradi suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu.
XS
SM
MD
LG