Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Region mora da poradi na zaštiti svedoka ratnih zločina


Ilustrativna fotografija
Efikasna i trajna zaštita ljudi koji se odvaže da svedoče u procesima za ratne zločine, počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, nešto je na čemu će, manje ili više, morati da porade sve zemlje Zapadnog Balkana.

Na to je u svom izveštaju ukazao izvestilac Saveta Evrope Žan-Šarl Gardeto, koji je rekao da, iako na tom polju ima napretka, on i dalje nedovoljan da bi neku državu mogao da istakne kao “svetao” primer.

Predstavnici srpskih sudova i advokati, smatraju da su se u Srbiji stvari značajno popravile 2008, od kada se ta oblast reguliše novim zakonikom. Ipak, i dalje je sveže sećanje na bombaški napad na poznatog srpskog novinara koji je u Hagu trebalo da svedoči protiv Vojislava Šešelja.

“Mislim da ni jedna zemlja nema savršen sistem i mislim da napredak na tom polju može i treba da bude ostvaren”, ocenio je ukratko izvestilac Saveta Evrope, Žan-Šarl Gardeto, nivo zaštite koja se u zemljama bivše Jugoslavije pruža svedocima na suđenjima za ratne zločine.

Da je napredak potreban, na svojoj koži je osetio Dejan Anastasijević, novinar Vremena, kome je u noći između 13. i 14. aprila 2007. neko postavio bombu pod prozor. Samo pukom srećom niko nije stradao, napadač je i dalje nepoznat, a Anastasijević i javnost napad dovode u vezu sa činjenicom da je trebalo da svedoči protiv Vojislava Šešelja, osumnjičenog za ratne zločine.
Dejan Anastasijević

“Kada se pogleda kako to izgleda u praksi, onda vidimo da se Haški tribunal nije baš proslavio zaštitom svedoka, iako je imao prilične resurse i mogao je da ih šalje u razne zemlje. Postoji niz razloga zašto je to tako. Međutim, od kako je institucija zaštićenog svedoka uvedena u Srbiji, samo jedan zaštićeni svedok, to je Zoran Vukojević, je stradao, mada je i to previše. U ostalim zemljama regiona institucija zaštićenog svedoka je tek skoro uvedena ili nije uvedena uopšte. Prema tome, kada se sve to sabere i oduzme, ova Rezolucija Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, kao i sve njihove rezolucije, nije obavezujuća, ali je dobrodošla kao još jedan korak u dobrom pravcu. Sada ćemo videti do koje mere će se to sprovoditi dalje”, kaže Anastasijević.

Neki slučajevi zastrašivanja svedoka dobili su svoj sudski epilog. Tako je Haški tribunal 2009, Šešelja osudio na 15 meseci zatvora, pošto je u svojoj knjizi obelodanio identitet tri zaštićena svedoka.

Srbija: Zakonik predviđa dobru zaštitu

Izvestilac Žan-Šarl Gardeto upozorava da zaštita svedoka treba što pre da bude ojačana u svim zemljama, s obzirom da Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju uskoro ističe mandat, pa bi suđenja optuženima za ratne zločine, tada mogla biti prebačena na nacionalne sudove.
Gardeto: Svedoci koji dođu da ispričaju istinu o nekom događaju, moraju da uživaju zaštitu, efikasnu i dugotrajnu zaštitu, kako bi bili u mogućnosti da svedoče potpuno bezbedni i bez straha.

“Svedoci koji dođu da ispričaju istinu o nekom događaju, moraju da uživaju zaštitu, efikasnu i dugotrajnu zaštitu, kako bi bili u mogućnosti da svedoče potpuno bezbedni i bez straha. Mora im se obezbediti logistička, pravna, pa i psihološka pomoć – pre, tokom i nakon suđenja”, rekao je Gardeto.

Advokat Dragoljub Todorović, koji je u više procesa zastupao porodice žrtava ratnih zločina, ukazuje da se od juna 2008. u Srbiji ta oblast reguliše posebnim Zakonikom i veruje da mere koje su njime predviđene svedocima pružaju dobru zaštitu.

“Njime je predviđeno sedam različitih vrsta zaštite svedoka, uključujući promenu identiteta, zaštitu od toga da ga vidi publika, da mu se pominje ime… znači sve ono što je predviđeno u Haškom tribunalu, predviđeno je i po našem Zakoniku o Krivičnom postupku. Tako da, ja lično mislim, a ja sam učestvovao u nekim suđenjima za ratne zločine, da je to vrlo dobro urađeno i da to dobro funkcioniše”, kaže Dragoljub Todorović.

I Dušica Ristić, portparolka Višeg Suda u Beogradu, u čijoj su nadležnosti odeljenja koja vode najteže procese – suđenja za organizovani kriminal i ratne zločine, kaže da imaju sasvim dovoljno kapaciteta da svedocima garantuju bezbednost.

“Kada je u pitanju Viši sud u Beogradu, i to pre svega period od 01. januara 2010. od kada je počeo da funkcioniše ovaj Sud, nije imao problema ni u krivičnom odeljenju, a ni u posebnim odeljenjima, pre svega za organizovani kriminal i za ratne zločine, kada su u pitanju svedočenja svedoka saradnika, koje obezbeđuje Jedinica za zaštitu svedoka, niti zaštićenih svedoka koji svedoče pod pseudonimom i u posebnim kabinama koje su za to obezbeđene. Tako da, Viši sud poseduje dovoljne kapacitete za zaštitu svedoka”,
rekla je Dušica Ristić.

Izvestilac Gardeto ipak vidi nekoliko promena koje bi, kako veruje, ojačale sistem zaštite svedoka. Od Srbije se tako traži da uvede i primeni procedure, kako bi se organizovao rad posebne Jedinice za zaštitu svedoka, zatim da odvoji sredstva za njen rad i prilagodi zakone, tako da svi sudovi koji rade na teškim zločinima izvan Odeljenja za ratne zločine mogu da od te jedinice imaju korist.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

XS
SM
MD
LG