U godišnjem izveštaju koji je organizacija Amnesti Internešnel, objavila u sredu, u kritičkom tonu analizirane su i države u regionu.
U osvrtu na stanje u Srbiji, Amnesti navodi da je Vlada pojačala pritisak na medije. Kao primeri takvog stanja ova organizacija ukazuje na to da su javni komentari u kojima je kritikovan odgovor vlasti na poplave u maju uklonjeni s vladinih sajtova, a kritički pojedinci pozivani su na 'informativne razgovore' u policiju.
Ocene o slobodi medija u Srbiji iz izveštaja Amnesti internešnala su očekivane, kaže za RSE novinarka i dobitnica prošlogodišnjeg priznanja za etiku i hrabrost Danica Vučenić. Naša sagovornica, međutim, podvlači da je pitanje da li će ovakve ocene imati efekta. Opširnije u tekstu Miloša Teodorovića „Danica Vučenić: Upozorenja Amnestija završiće na političkom đubrištu“.
U Crnoj Gori, ističu da su nezavisni novinari i dalje predmet pretnji i napada, a u pojedinim predmetima ratnih zločina crnogorski sudovi nisu u potpunosti primenjivali domaće pravo, kao i da su pogrešno tumačili međunarodno humanitarno pravo.
Milan Radović, koordinator Građanske alijanse za ljudska prava kaže da je Amnesti samo konstatovao ono na šta i domaći civilni sektor ukazuje godinama a to je da u Crnoj Gori nema političke volje za suočavanje sa prošlošću. Više o tome možete pročitati u tekstu Predraga Tomovića „Kritike sudskih procesa, te napada na medije i manjine“.
Bosna i Hercegovina
Visok nivo nezaposlenosti i nezadovoljstvo institucijama vlasti u BiH pokrenuli su proteste koji su se proširili cijelom zemljom, te bili propraćeni sukobima demonstranata i policije. Nakon februarskih protesta najmanje 12 demonstranata, nekoliko maloljetnika, završilo je u pritvoru gdje se prema njima loše postupalo, stoji u izvještaju o stanju ljudskih prava za BiH koje je objavio Amnesti Internešnel. Tokom snimanja protesta najmanje jedan novinar je pretučen, dok su zastrašivanja nastavljena i tokom godine, a uključivala su i premlaćivanje novinara, prijetnje smrću i policijske racije na redakcije.
Dio izvještaja posvećen je i dikriminatornom sistemu obrazovanja u BiH. Dio škola u Federaciji BiH, konstatuje AI, nastavio je raditi po sistemu „dvije škole pod jednim krovom“, što predstavlja „diskriminaciju i segregaciju po osnovu etničke pripadnosti.“ Učenici Bošnjaci i Hrvati pohađaju nastavu u istoj zgradi, ali su fizički odvojeni i uče po drugačijem programu.
U BiH je, kako dalje navodi AI, prisutna i diskriminacija u političkom životu neprovedbom presude „Sejdić i Finci“, ali i nad Romima. Negativno je ocjenjen i odnos prema LGBT zajednici.
U oblasti krivičnih zakona koji se odnose na procesuiranje ratnih zločina, standardi su daleko od međunarodnih, a žrtvama je uskraćeno pravo na pravdu i reparaciju.
Hrvatska
Kada je reč o Hrvatskoj, ova organizacija ističe da se nastavlja diskriminacija Srba i Roma, te da je broj istraga i presuda za ratne zločine i dalje je na niskom nivou.
Srbi u Hrvatskoj i dalje trpe diskriminaciju pri zapošljavanju u javnom sektoru i imaju problema sa vraćanjem svojih stanarskih prava, koja su izgubili u proteklom ratu.
U izvještaju se pominje i prošlogodišnja odluka Ustavnog suda kojom je proglašeno neustavnim referendumsko pitanje takozvanog Štaba za odbranu Vukovara o ćirilici, kojim se tražilo ograničenje korištenja jezika manjine u samoupravi gdje najmanje polovina građana pripada etničkoj manjini i to s naglaskom na srpski jezik u Vukovaru.
Romi, kako se navodi, i dalje većinom žive odvojeno i sa ograničenim pristupom vodi, struji i bolničkim ustanovama, diskriminisani su pri zapošljavanju, mnogi su nezaposleni, a veliki broj romske djece i dalje ide u odvojene razrede u školama.
Kosovo
Na Kosovu i dalje postoje problemi međuetničkog nasilja, pritiska i napada na novinare, povratka i reintegracije raseljenih i diskriminacije manjina, ocenila je organizacija Amnesti internešnel.
"Međuetničke tenzije se nastavljaju, posebno na severu. Neki srpski političari su sprečeni da uđu na Kosovo, a neki kosovski Srbi, među kojima povratnici u Klinu, bili su meta napada na njihovu imovinu, groblja i verske objekte", navodi se u izveštaju AI.
Napadi su se, dodaje se u izveštaju, intenzivirali posle fudbalske utakmice Srbija-Albanija u oktobru i incidenta s bespilotnom letelicom.
AI podseća da su u junu, posle sukoba kosovske policije i Albanaca koji su demonstrirali protiv zatvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, pripadnici Euleksa ispalili gumene metke, iako je njihova upotreba zabranjena.
Međunarodna organizacija ocenjuje da vlasti utiču na kosovske medije
i da su novinari izloženi pretnjama i napadima.
