Radnici nemaju volje da štrajkuju

(FOTOGALERIJA: Prvomajska šetnja u organizaciji Unije slobodnih sindikata)

Esad Krcić

Za razliku od svojih kolega širom svijeta koji praznik rada Prvi maj koriste da energično iskažu nezadovoljstvo svojim finansijskim i društvenim statusom, u Crnoj Gori još uvijek, uprkos teškom materijalnom položaju radnika, nema volje za pokretanje masovnog radničkog pokreta i otvorene borbe za svoja prava.

Uprkos teške materijalne situacije sa kojom se svakodnevno, već duži niz godina suočavaju, crnogorski radnici do sada nijesu posezali za borbom za svoja prava žestokim demonstracijama i uličnim protestima.

Njihove interese zastupaju dva sindikata. Dio Saveza slobodnih sindikata, koji je naslijedio, nekada jedini sindikat u Crnoj Gori, organizovao je izlazak na ulicu ali uz napomenu da se ne radi o protestu, već prvomajskom okupljanju.

Čini se da u jednom dijelu te organizacije ipak ima želje za organizovanim, javnim iskazom radničkog nezadovoljstva, kroz ulične demonstracije.

Lider Sindikata Kombinata aluminijuma Rade Krivokapić kaže da je problem - nedostatak građanske hrabrosti.

"Možda smo u jednom trenutku mogli da razmišljamo u smislu bilo nam je lijepo i imali smo, pa smo i imali čega da se bojimo. Čega treba čovjek da se boji ako mu je ostao samo goli život? Znači, okrenimo se malo oko sebe, ljudi jedva preživljavaju sa tom platom i boje se da ostanu i bez takvog radnog mjesta. Mislim da je za sve kriva država, da je za sve kriva aktuelna vlast jer nas je dovela u ovu situaciju. Problem jeste i među sindikalcima i radnicima jer smo prije spremni da se borimo kojoj crkvi pripadamo, kojoj partiji pripadamo nego da se bavimo onim što je stvarni život. A to je bolji život, bolje plate. Nadam se da će doći trenutak kada ćemo svi morati da se osvijestimo ili ćemo ostati gladni", kaže Krivokapić

Akciju sprečava strah

Konkurentska Unija slobodnih sindikata je, za razliku od svojih kolega, organizovala prvomajsku protestnu šenju, ali broj okupljenih i iskazana energija svakako nijesu bili dramatičan izraz radničkog nezadovoljstva.

Funkcioner Unije Aleksa Marojević je za RSE rekao da značajan dio razloga za nedostatak odlučnijih javnih protesta leži u raširenoj pojavi: kukavičluka, poltronstva i podaničke psihologije, ali da smatra da su dominantne ipak neke druge okolnosti.

"Možda uzroke treba tražiti u svih ovih 20-ak godina tranzicije, kroz koju smo prošli u kojoj su radnici objektivno prošli najgore. Za sve ove godine radnici su ostali upravo ona društvena snaga koja nije prepoznala svoj interes. Očigledno da smo imali neki period iz minulih decenija u kojem radnici nijesu imali potrebu da sami razmišljaju o svom položaju jer je neko drugi o tome razmišljao. No, taj trend se očigledno nastavio i u ovom sistemu koji traži mnogo aktivniju ulogu radnika, prepoznavanje sopstvenih prava, interesa i svakako borbu za te interese. Mislim da je ovo stanje danas veoma zabrinjavajuće", naglašava Marojević.



U razgovoru sa samim radnicima, pojavljuje se više razloga, ali se čini da u njihovim iskazima sve počinje i završava sa - strahom.