Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Država bez ministarstva za nauku i tehnologiju


Sarajevo

Uvijek smo priče iz medicine, nauke i tehnologije pričali iz svijeta, a naše su uredno izostajale. Zašto, razumjet ćete poslije razgovora sa profesorom Vlatkom Določekom, dopisnim članom Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.


Določek:
Kako će se država, koja nema Ministarstvo za nauku i tehnologiju, moći porediti sa nekim državama koje za te oblasti znatno više izdvajanja i imaju za to Ministarstvo? Ne mislim da je samo potrebno imati to Ministarstvo. Ako se to Ministarstvo nalazi u okviru Ministarstva za civilne poslove i ako je tu i policija, onda možete pretpostaviti gdje je nauka i ko vodi naučnu politiku. Nemoguće je voditi neku naučnu politiku ako nemate i Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Posebna je priča koliko se za to izdvaja. Ako se naši univerziteti, a to je činjenica, finansiraju iz kantonalnih fondova, onda je u tim kantonalnim fondovima prisutna i kantonalna nauka, pa prema tome i potreba za naukom. Često u nekom kantonu nemate ni potrebnu kritičnu masu da ocijeni koliko je važno izdvajanje u nauku.


S druge strane imamo jedan paradoks. Niču svakodnevno novi univerziteti. Onda se postavlja pitanje - ako imamo sedam Univerziteta, da li tih sedam Univerziteta, svaki posebno, zadovoljava neke kriterije da mogu da školuju kvalitetne kadrove? Studenata generacije je mali procent. Znam da ti univerziteti nisu ni opremljeni, ali više od toga mislim da kadrovi, koji rade na tim univerzitetima, posebno ako su to neki honorarni kadrovi, ne mogu ponuditi neko kvalitetno obrazovanje, pa tako i ti stručnjaci, koji izlaze sa tih univerziteta, ne mogu ni doprinijeti razvoju društva u onoj mjeri u kojoj bi trebali.

RSE: Imaju li univerziteti obavezu da se bave naučnim, osim obrazovno odgojnog rada?


Določek: Odavno sam razmišljao na tu temu i gledao sam kakva je praksa u tehnološko razvijenim zemljama. Mislim da svaki Univerzitet mora da stoji na tri stuba - edukacija svih nivoa, znanost i transfer. Ako ne postoje sve tri funkcije, to nije pravi univerzitet, to nije održiv univerzitet. Ako hoćete da imate neki Univerzitet koji će školovati kvalitetne kadrove, moraju sve jedinice Univerziteta, počev od samog Univerziteta, preko njegovih jedinica fakulteta, do katedri, imati ove tri funkcije. Naši se univerziteti, fakulteti, pa i naše jedinice unutar fakulteta, u najvećoj mjeri bave samo ovom jednom funkcijom, a to je edukacija.

RSE: I to zato što najčešće rade profesori koji za jedno popodne prođu kroz tri univerziteta.


Določek:
Imam običaj da kažem da oni na svakoj većoj stanici izađu i održe po neko predavanje. Ti studenti će dobiti neku diplomu. Nije čudo što onda u nekim malim mjestima, gdje nema ni tri zgrade, ima fakultet. Ti putujući profesori, mobilni, nemaju toliko kapaciteta da se svakim danom bave i naukom, ako pet dana putuju i drže predavanja. Tragično je da oni fakulteti, koji imaju isturena odjeljenja, imaju i putujuće profesore, ali da oni bolje finansijski stoje nego ovi koji to nemaju.

RSE: Da li u Akademiji nauka razgovarate o tome, ili se zadovoljavate svojim statusnim pitanjima?


Določek: Nisam referentan čovjek da o tome govorim jer sam odnedavno član Akademije nauka. Mislim da se u Akademiji počesto postavljaju fundamentalna pitanja. Druga je stvar što se ne uvažavaju mišljenja do kojih se dođe u Akademiji nauka. Ne uvažava se Akademija nauka kao najviša naučna institucija. Ne traži se mišljenje na Akademiji nauka po nekim fundamentalnim pitanjima društva.

RSE: Vi ste začetnik jedne ideje da se koliko toliko ujedini ovo pameti što imamo. Vidio sam nekoliko udžbenika, koje su pod vašim vodstvom, pravile kolege sa nekoliko Univerziteta.


Določek: Sa kolegama sam izvršio jedan eksperiment. Htio sam da napišem udžbenik u kome će učestvovati svi tehnički fakulteti u našoj državi na kojima postoje ti predmeti. Po jedno poglavlje u tom udžbeniku je uradio profesor sa jednog Univerziteta. Ako bi takav udžbenik bio prihvaćen, to bi značilo da se onda, po istom principu, na istom nivou, predaje ta materija na svim fakultetima koji su srodni i da se preko toga upoznaju i nastavnici, ali i da studenti upoznaju te nastavnike koji drže ta predavanja. Takav udžbenik u dva dijela sam sa svojim kolegama izdao. Koliko imam informacija, udžbenik je dobro prihvaćen. Ne mislim da se može u svim, ali u većini egzaktnih nauka to se može uraditi. Zar se ne može napraviti jedan udžbenik iz fizike, matematike, pa i iz nekih medicinskih disciplina? Profesori sa nekoliko fakulteta, zajednički, mogu to da naprave unutar Bosne i Hercegovine. Recenzenti tih udžbenika bi trebali biti sa strane.

RSE: Kakva su osobna očekivanja u vezi sa ovom tematikom? Ima li ikakvih izgleda da se pomaknemo naprijed?


Določek:
Bila je prilika da se u Bosni i Hercegovini, kroz jedan paket, uvede Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Zbog nekih drugih stvari, o tome se uopšte nije razgovaralo, ali je oboren čitav paket. Poznato mi je da su i u Butmirskom paketu bila predviđena tri ministarstva na nivou Bosne i Hercegovine - Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za ekologiju. Mislim da ne treba biti mnogo mudar pa da se shvati da ova tri ministarstva moraju biti na nivou države, ako mislimo da se uključimo u Evropsku uniju. Onaj prvi paket je zbog nekih drugih stvari propao. O tome se nije razgovaralo u Parlamentu i onda se čitav paket oborio. Ako je to tako, onda nisam optimista. Mislim da se do narednih izbora ništa neće u tom smislu promijeniti, ili će se promijeniti veoma malo. Doći će i neka druga vremena i neki drugi ljudi, kada će sazrjeti ta ideja. Onda se mogu ustanoviti i institucije i podići kvalitet u visokom obrazovanju, više izdvajati za nauku, mnogo više nego što se izdvaja danas. Danas se minorno izdvaja za nauku.

RSE: Možda će biti mnogo više ulaganja u nauku i možda ćemo moći razgovarati o njoj i našem tehnološkom napretku.


Določek:
Ima naših naučnika u inostranstvu. Svojevremeno sam ponavljao nekoliko puta isti prijedlog, ali se nije prihvatio. Htio sam da ustanovim jednu vezu između naučnika koji se nalaze ovdje i u inostranstvu, da to bude projekt saradnje sa našom intelektualnom dijasporom. Dosta ljudi je ovdje završilo fakultete a sada su postali akademci u nekim stranim državama. Dosta ljudi su uspješni naučnici. Takav jedan projekt, u jednoj maloj državi, kao što je Bosna i Hercegovina, omogućio bi kritičnu naučnu masu, ali bi istovremeno omogućio i prohodnost u svijet nauke i svijet znanja.

XS
SM
MD
LG