Dostupni linkovi

Zašto Vučić i Nikolić strahuju od radikala?


Politička volja ne postoji zato što se simpatije ponovo rađaju između bivših saradnika u Srpskoj radikalnoj stranci: Nemanja Stjepanović, Fond za humanitarno pravo (na slici: miting Srpske radikalne stranke, Beograd)

Nakon što je Haški tribunal pozvao Savet bezbednosti da obezbedi da Srbija poštuje svoju obavezu da Tribunalu izruči troje članova Srpske radikalne stranke, koje je optužio za nepoštovanje Suda, postavlja se pitanje kako će nadležni u Beogradu odgovoriti i imaju li jake argumente da ostanu pri svom stavu da nema zakonskih osnova da to učini.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je prokomentarisao jednu drugu primedbu haškog tužioca Serža Bramerca, da Srbija već godinu dana nema glavnog tužioca za ratne zločine.

"Tužioca za ratne zločine ćemo da dobijemo već sledeće nedelje. To je čisto naša krivica. A sve drugo, ne znam šta da kažem", rekao je Vučić.

Na pitanje novinara o izveštaju Serža Bramerca, kratko je odgovorio: "Neka svako radi svoj posao".

Dakle, nadležni za sada ne preciziraju kakav će stav zauzeti prema još jednom pozivu da Srbija izvrši svoje obaveze prema Statutu Haškog tribunala, tačnije prema članu 29 koji obavezuje države da isporuče tražene osobe, ne precizirajući da se radi samo o okrivljenima za ratne zločine.

Ivan Jovanović, stručnjak za međunarodno pravo, pojašljava za RSE da predaja okrivljenih prema članu 29 Statuta Tribunala nije ograničena samo na predaju okrivljenih za ratne zločine.

"Do sada je veliki broj ljudi u regionu kao i u suđenjima za zločine u Ruandi okrivljenih za ometanje i sprečavanje dokazivanja, predat Tribunalu", ističe Jovanović.

Srbiji je još pre nekoliko meseci upućen zahtev da uskladi svoj zakon sa obavezama prema Haškom tribunalu, ako je to problem za isporučivanje troje radikala.

Ali, kako praksa, pokazuje, to nije razlog. Jer, isti sudija, Milan Dilparić, u ranijim predmetima je donosio odluke o isporučivanju svedoka koji se nisu odazvali sudu, podseća Nemanja Stjepanović, istraživač u Fondu za humanitarno pravo.

"Srbija je već u prošlosti po istom osnovu isporučila troje optuženih koji su optuženi, ne za ratne zločine, već za nepoštovanje Suda. To su Jelena Rašić, Dragomir Pećanac i Ljubiša Petković. Sud je našao da su zakonske pretpostavke za predaju ispunjene, pa je država uhapsila i predala Tribunalu troje optuženih", reči su Stjepanovića.

Nemanja Stjepanović
Nemanja Stjepanović


Jovanović kaže da postoji nešto u međunarodnom pravu što se zove estopel, koji sprečava državu da naglo promeni svoju argumentaciju i tumačenje, kao što se to događa u ovom slučaju.

Podsetimo, Tribunal je Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

U čemu je problem, zašto se Srbija spotakla baš o troje radikala?

Nemanja Stjepanović iznosi neke moguće motive Srbije da se ovako ponaša u slučaju troje radikala.

"Politička volja, očito, ne postoji zato što se nekakve simpatije ponovo rađaju između bivših saradnika u Srpskoj radikalnoj stranci. Drugo je možda strah vladajućih struktura da će tako ojačati ta opoziciona partija koja, koliko god im je simpatična, ne žele je prejakom, pretpostavljam. Treći razlog može da bude što su današnji zvaničnici Srbije Aleksandar Vučić (premijer) i Tomislav Nikolić (predsednik), u vreme kada je radikalska trojka vršila pritiske na svedoke, bili članove Šešeljevog pravnog tima. Vučić se pominje u optužnici kao osoba kod koje će jedan od optuženih dovesti svedoka na razgovor. Moguće je da se sadašnja vlast plaši šta bi to troje, u slučaju izručenja, mogli da kažu i o ulozi Vučića i Nikolića u celom tom procesu pritiska na svedoke", konstatuje Stjepanović.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da Srbija mora da ispuni obavezu prema Haškom tribunal, da li promenom svojih propisa ili kao što je to učinila u prethodnom slučaju, svejedno.

Zanimljivo je da je ta prethodna presuda o izručivanju ostala tajna, prvi put sud nije udovoljio zahtevu Fonda za uvid u obrazloženje takve odluke, a ni mediji koji su tražili nisu uspeli da dobiju presudu kako bi uporedili ta dva slučaja.

Nalozi za hapšenje i predaju optuženih izdati su 19. januara 2016. Četiri meseca kasnije, 18. maja, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić zaključio je da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i prebacivanje optuženih, konstatujući da, prema Zakonu o saradnji, samo lica koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud mogu da budu uhapšena i prebačena. Ta dela, prema oceni Višeg suda, ne obuhvataju nepoštovanje Haškog tribunala.

ČLAN 29

SARADNJA I PRAVOSUDNA POMOĆ

1. Države moraju sarađivati s Međunarodnim sudom u istrazi i krivičnom gonjenju osoba optuženih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

2. Države moraju bez nepotrebnog odgađanja udovoljiti svakom zahtjevu za pomoć ili nalogu koji je izdalo pretresno vijeće, što, između ostalog, uključuje sljedeće:

(a) utvrđivanje identiteta i pronalaženje osoba;
(b) uzimanje iskaza i dostavu dokaza;
(c) uručenje dokumenata;
(d) hapšenje ili pritvaranje osoba;
(e) predaju ili dovođenje optuženih pred Međunarodni sud.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG