Dostupni linkovi

Putinovo ublažavanje mera u senci sumnji


Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju naciji, 11. maj 2020.

Ruski predsednik Vladimir Putin je najavio ublažavanje mera ograničenja u borbi protiv korona virusa, iako Rusija i dalje beleži veliki broj novih zaraza, dok i pojedini zvanični podaci protivreče niskoj stopi smrtnosti od COVID-19 koju iznosi vlada, pišu svetski mediji.

Rekordni rast broja zaraženih i povratak na posao

Putin je u ponedeljak, 11. maja, objavio da se završava period od šest nedelja u kojem se nije radilo i najavio povratak na posao radnika u pojedinim industrijama, upozorivši da opasnost od COVID-19 još nije prošla i da se ne sme dozvoliti novi talas epidemije, navodi BBC.

Mada je najavio ublažavanje mera ograničenja i povratak na posao, Putin je rekao da će neki regioni moći da zadrže stroge mere, ukazuje britanski servis, dodajući da je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin do 31. maja produžio mere ograničenja u prestonici, koja je epicentar korona virusa u Rusiji.

Dok je zvaničan broj obolelih u Rusiji oko 230.000, gradonačelnik Moskve Sobjanin je procenio da je broj zaraženih samo u prestonici možda i preko 300.000, oko tri puta više od prijavljenih slučajeva, navodi BBC i dodaje da u Moskvi građani i dalje ne mogu da izlaze iz svojih kuća, osim da idu u kupovinu, na posao ili šetaju pse, i moraju imati digitalnu dozvolu za putovanje.

Velika javna okupljanja će i dalje biti zabranjena i ljudi moraju slediti "stroge sanitarne zahteve", ali je u interesu svih da se ekonomija brzo vrati u normalu, rekao je Putin i naveo da će građevinski i poljoprivredni sektori biti među prvim koji će početi da rade.

U danu kada je Putin objavio ublažavanje mere, Rusija je zabeležila novi rekordni rast broja novoobolelih od 11.656, čime je treća zemlja u svetu po broju inficiranih korona virusom iza SAD i Španije, podvlači BBC i ukazuje da postoje sumnje u zvaničan broj umrlih od nešto više od 2.000.

Dan posle

Dan posle najave postepenog ublažavanja mera ograničenja, Rusija je prijavila još jedan nalet zaraza korona virusa, ističe agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Prema podacima ruske vlade od utorka, 12. maja, u poslednja 24 sata je zabeleženo 10.899 infekcija, čime je ukupan broj 232.243

Iako je, kako podvlači AFP, Rusija beležila više od 10.000 novih slučajeva dnevno više od nedelju dana, Putin je rekao da se od utorka ukida period u kome se nije radilo. Oko 500.000 radnika u industriji i građevini će moći da se vrati na posao, mada je uvedeno obavezno nošenje maski i rukavica u prodavnicama i u javnom saobraćaju.

U utorak je objavljeno da je od COVID-19 umrlo još 107 ljudi, čime je ukupan broj preminulih 2.116, prenosi AFP, ukazujući da je stopa smrtnosti mnogo manja u poređenju s drugim zemljama teško pogođenim korona virusom.

Dok, kako ukazuje AFP, kritičari sumnjaju u podatke vlade o smrtnosti, vlasti navode da je razlog to što je Rusija brzo zatvorila granice i izolovala rizik, bolnice pripremila za lečenje pacijenata zaraženih korona virusom i uvela opsežnu kampanja testiranja i karantine za zaražene.

Rešenje misterije?

Od kada je korona virus proširio svetom, istraživači su zbunjeni stopom smrtnosti u Rusiji od 13 mrtvih na milion stanovnika, što je daleko od svetskog proseka od 35, posebno imajući u vidu da je reč o zemlji s nedovoljno finansiranim zdravstvenim sistemom, piše Njujork tajms (The New York Times) i ističe da je, međutim, s objavljivanjem podataka za april, misterija izgleda razjašnjena.

Ruska vlada se hvalila niskom stopom smrtnosti od korona virusa, dok su, kako ukazuje list, ruski televizijski kanali neumorno predstavljali napore zemlje u borbi protiv virus kao superiorne u odnosu na zapadne države.

Ipak, podaci koje je u petak objavila moskovska gradska vlada pokazuju da je ukupan broj mrtvih u ruskoj prestonici u aprilu premašio petogodišnji prosek za taj mesec za više od 1.700 i taj broj je, ističe Njujork tajms, daleko veći od 642 koliki je zvaničan broj umrlih od COVID-19 u Moskvi, što ukazuju da su vlasti prijavile značajno manji broj. U aprilu je u Moskvi umrlo 11.800 ljudi, daleko više nego u bilo kom aprilu od 1995. kada je Rusiju zahvatila postsovjetska ekonomska kriza gora od Velike depresije. Prosečno u ruskoj prestonici u aprilu umre oko 10.000 ljudi.

Tatjana Mihalkova, istraživačica u Predsedničkoj akademiji za nacionalnu privredu i javnu administraciju u Moskvi, rekla je da je jasno da je broj žrtava COVID-19 možda skoro tri puta veći od zvaničnog, navodi američki list. Nezavisni demograf iz Moskve Aleksej Rakša, koji je među prvima primetio aprilske podatke zakopane na opskurnom sajtu za vladinu statistiku, kaže da oko 70 odsto smrtnih slučajeva povezanih s korona virusom nije prijavljeno u Moskvi, a oko 80 odsto u drugim regionima.

Manji broj zvanično umrlih od korona virusa, prema Rakši, može se pripisati načinu na koji se smrt registruje u Rusiji, budući da su mesecima registrovani uzroci smrti bile bolesti organa koje su je neposredno izazvale. Njujork tajms ukazuje da je prvi smrtni slučaj od COVID-19 u Rusije bila 79-godišnja žena, ali je ubrzo njena smrt preklasifikovana kao posledica zgrušavanja krvi i slučaj je uklonjen sa zvaničnog broja umrlih od korona virusa.

Putinov gambit

Dan posle rekordnog broja zaraza korona virusom je čudno vreme za najavljivanje ublažavanja mera, ističe Gardijan (The Guardian) uz ocenu da je to poslednji gambit Putinovog plana da delegira odgovornost za rešavanje krize na lokalne lidere, za koje je rekao da sami treba da odluče kada treba okončati ograničenja.

S obzirom na veličinu Rusije, ima smisla da postoje različiti režimi u različitim delovima zemlje, ali je ministarka zdravlja Tatjana Golikova rekla da epidemiološka situacija u samo 11 od 85 ruskih regiona omogućava ublažavanje restrikcija, čime, kako ističe britanski list, Putinova najava deluje kao svaljivanje odgovornosti.

Analitičar za Rusiju i autor knjige o Putinu Mark Geleoti (Galeotti) rekao je da je "arhitekta ruskog hiperpredsedničkog sistema iznenada otkrio lokalne vlasti kada je to pogodno" i dodao da je Putin odgovornost za borbu s pandemijom prepustio lokalnim vlastima bez sredstava ili ovlašćenja.

Putin je retko blistao u upravljanju krizama, što je primećeno još od nesreće podmornice Kursk pre 20 godina u prvim mesecima njegove vladavine, ocenjuje Gardijan, ukazujući da je Putin, otkada je u zaštitnom odelu u martu posetio pacijente s korona virusom, uglavnom zatvoren u svojoj rezidenciji, gde se pojavljuje u video obraćanjima naciji i vladi. Rusi navikli da vide predsednika na konju ili motoru sada vide statičnog predsednika koji izgleda kao da se uglavnom dosađuje.

Korona virus je takođe omeo planove Kremlja za glasanje o ustavnim amandmanima koji bi omogućili da Putin ostane na vlasti do 2036. godine, podvlači Gardijan, konstatujući da se ruski lider sada suočio s ubitačnim, frustrirajućim i nevidljivim protivnikom, dok njegov rejting opada.

XS
SM
MD
LG