Piše: Oksana Lisna (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Rusija će se uskoro suočiti s velikim promenama društvenih i političkih prilika. Ekonomska kriza, iscrpljivanje finansijskih resursa i nelegalno prolongiranje predsedničkog mandata Vladimira Putina, stvoriće napetost koja će u krajnjem ishodu biti fatalna po Kremlj. Dok ukrajinske političke elite nisu svesne mogućeg uticaja na procese u Rusiji, vladajuća ruska kasta bliska Putinu radi sve kako bi u političkoj igri ostalado kraja, inače je čeka doživotna robija ili opštenarodni bunt. To su prognoze koje je s Radijom Svoboda podelio ruski opozicionar, politolog Pavlo Mezerin.
"Moje prognoze su da će do tektonskih previranja doći za otprilike 4 do 5 godina. Uzimajući u obzir trenutne cene nafte, ekonomski resursi biće dovoljni za dostojan život građana tokom četiri ili pet godina. Istovremeno se bliži i polovina drugog, tj. “četvrtog”, predsedničkоg mandata Vladimira Putina. Uslediće pitanje o legalnosti njegove vlasti.
Putin će legalno moći da produži funkciju jedino ako Rusiju pretvori u monarhiju,a sebi da ime Vladimir Prvi ili nešto slično. Ekonomska kriza se zbog ovih okolnosti nadovezuje na krizu legitimiteta ruske vlasti. Ruska Federacija će neizbežno početi da slabi iznutra. Tokom naredne tri godine se najverovatnije ništa neće desiti. Rusija će voditi politiku izolacije i gradiće “nevidljivi, veliki zid”, da bi se, tobože, zaštitila od neprijatelja. Ljudi sve to mogu dugo da trpe ako im od jutra do mraka budete pričali da u osnovi svega leži velika ideja.
RSE: Kako zapravo razmišlja rusko društvo i zašto su građani pokleknuli pred takvom propagandom?
Mezerin: Svaki psiholog će vam reći da ni u jednom društvu nema više od 10 do 15 posto ljudi koji misle samostalno, ostatak predstavljaju oni koji su se prepustili psihološkom pritisku propagandističke mašine. Samo u ХХ veku ima bezbroj takvih primera i oni su nam svima veoma dobro poznati. Trenutno se nešto slično dešava u Rusiji, ali procesi u njoj su mnogo složeniji. Većina ljudi se pretvara u stanovnike koji ne žele da rizikuju, boje se i deluju po principu “stojimo po strani”, “moja domovina je moja porodica”, “ništa ne vidim, ništa ne čujem”. Međutim, sve će se dosta brzo promeniti kada događaji dođu do vrhunca. Tako je bilo za vreme raspada Sovjetskog Saveza, tako je završila nacistička Nemačka, fašistička Italija i svi totalitarni režimi ХХ veka. Tako će biti i ovaj put. Stoga su sve one brojke o 85 do 90 procenata podrške Putinu veoma uslovne. Ipak, građanima je veoma teško da se suprotstavljaju propagandističkoj mašini. Za običnog čoveka je strašno da bude u manjini. Stoga, se čak i oni koji misle svojom glavom, boje javno da iskažu svoje stavove.
RSE: Šta je Rusiji krajnji cilj u ratu na istoku Ukrajine i kakve poteze možemo da očekujemo?
Mezerin: Postoji interes Rusije kao centralizirane države ili, recimo, kao imperije u bilo kom obliku. Ova ideologija je nekoliko vekova stara i ona može da postoji samo u ovakvim okolnostima. Kada Rusija izgubi svoju imperijalnost odmah će prestati da bude centralizovana, i uopšte jedinstvena. Ona će biti geopolitička jedinica sve dok bude kontrolisala velike teritorije u Evropi i Aziji. Ovi procesi ne zavise od društvenih stavova. Ruska politička elita na čelu s Vladimirom Putinom takođe nameće svoje interese i za nju više nema povratka. Ako predstavnici elite izgube vlast, čeka ih minimum doživotna robija, maksimum opstrukcije, moglo bi se pojednostaviti – gnev naroda. Oni to odlično znaju і poradiće na tome da ostanu večno na vlasti. Da bi se to postiglo treba da se ljudima odvlači pažnja na veštačke, mitološke probleme, da niko ne bi postavljao suvišna pitanja. Globalni і konkretan ljudski interes se poklopio, і to je bio razlog za radikalne akcije. Glavna žrtva takvih procesa postala je Ukrajina. Još je Zbignjev Bžežinski, američki politolog poljskog porekla, rekao da bez Ukrajine Rusija ne može da se realizuje, čak ni kao regionalna država. Tek kada Ukrajina konačno uzmakne i vrati se kući u Evropu, politički događaji u Rusiji će se suštinski ubrzati. Toga se i boji rukovodstvo Kremlja. I sudbina Ukrajine zavisi od ovih procesa, ali političke strukture ukrajinske elite to ne shvataju. Oni se uopšte ne trude da utiču na unutrašnjo političke procese u Rusiji, a od njih zavisi brzina kojom će Ukrajina postati punopravni deo Evrope i povratiti izgubljene teritorije.
RSE: Kako ocenjujete delovanje ukrajinskih vlasti?
Mezerin: Na žalost, ukrajinska vlast veoma često zavisi od hitnih potreba društva, zato je i primorana da se bavi populizmom, popularnim i neefikasnim ekonomskim potezima koji takođe imaju populistički karakter, a demokratski procesi su tek u začetku. Društvo se još uvek samo navikava na slobodu, na život u uslovima demokratije i odgovornog izbora.
Prema savremenim ukrajinskim političarima se možemo odnositi na različite načine. Iskreno govoreći, poteze i liniju predsednika Ukrajine Petra Porošenka razumem i pre ću mu reći “da” nego “ne”. А premijer Arsenij Jacenjuk je očigledno zastranio, zaglavio se u dugovima i korupciji. Njega su, prema mnogim izvorima, veoma precenili ozbiljni svetski finansijski krugovi. Ali, ja sam ipak optimista i verujem da se Ukrajina nalazi na pravom putu i da se transformiše u pozitivnom pravcu.
RSE: Kakvu ulogu imaju Evropa i SAD u ukrajinsko-ruskim odnosima?
Mezerin: Podrška Evrope je nesumnjivo na strani Ukrajine. To je pre svega zahvaljujući centralnom i istočnom delu, tj. zemljama koje znaju što je ruska agresija i sovjetska aneksija, odnosno okupacija. One imaju punopravni glas u jedinstvenoj Evropi i istinski pomažu Ukrajini. Zapadne države nemaju tu vrst spoznaje, stoga su pragmatičnije і važna im je samo određena ekonomska korist. Daleka Moskva ih malo brine. Danas su veoma uticajne i Sjedinjene Američke Države. Tamo sve zavisi od administracije predsednika Baraka Obame koji je biran u potpuno drugačijoj političkoj atmosferi. Uveren sam da će retorika sledećeg predsednika SAD і Kongresa biti oštrija u odnosu na Kremlj i ustrajnija da zajedno s Evropom odbrani ukrajinske interese.
RSE: Ispričajte nam više o svom radu u Sankt Peterburgu i o razlozima vašeg dolaska u Ukrajinu?
Mezerin: Ukrajinu sam prvi put posetio 2004. godine, u jeku “narandžaste revolucije”. Dešavanja u Kijevu me nisu previše zainteresovala, a došao sam kao predstavnik međunarodne organizacije koja je na izbore slala posmatrače. Kasnije je ova organizacija od mene tražila da falsifikujem izbore u korist Viktora Janukoviča. Nakon što sam se posvađao sa celim rukovodstvom, odlučio sam da ostanem još neko vreme u Kijevu. Zaintrigirao me je cjelokupni proces i nastavio sam da se interesujem za političke prilike .I tako sam gotovo 10 godina radio na relaciji između St Peterburga і Ukrajine. Poslednjih pet godina sam većinu vremena proveo u Ukrajini. Međutim, kasnije mi je istekao ugovor i ja sam, stavivši na papir sve “za” i “protiv”, odlučio da se vratim u Sankt Peterburg. Prijatelji su me pozvali da radim s ruskom opozicijom. Sada se oni bave jačanjem infrastrukture partije “PARNAS” Borisa Njemcova.
Kad sam se vratio u Rusiju, nakon praktično neprekidnog trogodišnjeg boravka u Ukrajini, malo sam izgubio osećaj za realnost, a sama Rusija se za te tri godine toliko promenila da se nije mogla prepoznati. Počela su prva ozbiljnija previranja, prva zaoštravanja. Razumljivo, ja sam odmah dospeo pod nadzor Odeljenja za borbu s ekstremizmom Federalne službe bezbednosti Rusije. Nekoliko puta sam imao telefonske razgovore koji me ni na šta nisu obavezivali, tipa: “Gospodine Mezerine, šta ste hteli da kažete ovim tekstom? A šta znače ove vaše reči? Da li biste nam to razjasnili?” Ja sam se pozivao na zakon i rekao sam da ako neko sa mnom želi da razgovara čekam zvaničan poziv. Naravno, od samog početka ovi razgovori nisu bili šala, ali u početku nisu izazivali neko naročito uzbuđenje.
Pravi problemi počeli su s početkom dešavanja na kijevskom Majdanu, u novembru 2013. Od decembra do januara sam dao nekoliko velikih intervjua ruskim opiozicionim medijima і to je bilo dovoljno. Već početkom februara uporno su me pozivali na razgovor u Odeljenje borbe s ekstremizmom. No, susret s njima imao sam pored metroa. Vodili smo veoma žestoku raspravu і sve se završilo time da su mi predočili fasciklu s podacima o mome raduu Ukrajini, naročito u Lavovu, informacije o mojoj porodici i tako dalje. Dakle, ozbiljno su se pripremili. Ja sam naravno izrazio negodovanje, a oni su se pozdravili sa mnom i obećali da ću imati ozbiljnih problema.
Porazgovarao sam s advokatom i kolegama i svi su mi predložili da se privremeno sklonim u inostranstvo. Imao sam samo jednu mogućnost – Ukrajinu, zato sam se veoma brzo našao u Kijevu , i na Majdanu dospeo sam u žižu najžešćih događaja tokom februara 2014. Napravio sam nekoliko reportaža za opozicione sanktpeterburške medije, a zatim su se događaji odvijali tolikom brzinom da sam u martu primio poziv od advokata koji mi je saopštio da je doneta odluka o pokretanju krivičnog postupka protiv mene. To je značilo da bi mogao biti uhapšen u slučaju prelaska granice Rusije ili Belorusije.
Od tada je prošlo već godinu i po dana, і pitanje o mom povratku za sada nije aktuelno. Stoga sada praktično živim između Kijeva i Lavova. Većinu vremena provodim u Lavovu. Ove godine su obilovale događajima, stoga za mene Ukrajina više nije “inostranstvo”, već druga domovina koju veoma dobro poznajem. Planiram svakako da se vratim da živim u Sankt Peterburgu, ali realan sam і shvatam da Putinov režim neće pasti sutra, niti prekosurtra, već je to proces koji će trajati nekoliko godina.
