Predsednik Rusije Vladimir Putin poručio je okupljenima na paradi povodom proslave Dana pobede u Drugom svetskom ratu da je svet na ključnoj prekretnici i da su "uključeni u patriotsku borbu za budućnost svoje zemlje", referirajući na invaziju koju je Rusija pokrenula na Ukrajinu 24. februara prošle godine.
"Protiv naše domovine je pokrenut pravi rat. Odbili smo međunarodni terorizam, zaštitićemo stanovnike Donbasa, obezbedićemo našu bezbednost", rekao je Putin, prenosi Rojters.
U desetominutnom govoru na Crvenom trgu, Putin je ponovio poruke koje je izneo mnogo puta tokom skoro 15 meseci ruskog rata u Ukrajini. "Protiv naše otadžbine je pokrenut pravi rat", kazao je.
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre više od 14 meseci, Putin je u više navrata opisivao rat u Ukrajini kao posredni sukob sa Zapadom.
Zvanični narativ Kremlja o ratu dao je sliku egzistencijalnog sukoba sa Zapadom, koji, po mišljenju Moskve, samo koristi Ukrajinu kao oruđe za uništavanje Rusije, prepisivanje njene istorije i slamanje njenih tradicionalnih vrednosti. Ta verzija događaja dominirala je u izveštavanju o ratu u ruskim državnim medijima.
Putin je u svom govoru insistirao na tome da su za sukob krivi "neukroćene ambicije, arogancija i nekažnjivost" Zapada, prenosi AP.
Rusija je ispalila baraž krstarećih raketa na Ukrajinu tokom noći između ponedeljka i utorka, nekoliko sati pre početka moskovske parade, koja se ove godine održava uz stroge bezbednosne mere.
Snage Kremlja lansirale su preko noći 25 projektila u talasu napada širom Ukrajine, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage i dodale da je protivvazdušna odbrana uspešno uništila 23 projektila. U postu na Telegramu, vazduhoplovstvo je saopštilo da je osam krstarećih raketa Kalibr lansirano sa nosača u Crnom moru prema istoku i 17 iz strateških aviona.
Najmanje 21 ruski grad otkazao je vojne parade 9. maja – glavnu proslavu širom Rusije. Procesije Besmrtnog puka, u kojima ljudi izlaze na ulice držeći portrete rođaka koji su poginuli ili učestvovali u Drugom svetskom ratu, takođe su otkazane u više gradova. Regionalni zvaničnici su okrivili neodređene "bezbednosne brige".
Neki su, međutim, spekulisali da je razlog za otkazivanje marševa Besmrtnog puka činjenica da bi Rusi na te procesije mogli doneti portrete rođaka koji su stradali u Ukrajini, što ilustruje razmere gubitaka Rusije u dugotrajnom sukobu.
Očekivalo se da će Moskva pokazati demonstraciju sile tokom svoje vodeće parade na Crvenom trgu, sa vrhunskom vojnom opremom i liderima bivših sovjetskih nacija pored predsednika Vladimira Putina.
U početku se očekivalo da će paradi prisustvovati samo jedan od njih — predsednik Kirgistana Sadir Džaparov, ali su u ponedeljak u poslednjem trenutku zvaničnici potvrdili da u Moskvu dolaze i lideri Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana i Uzbekistana.
Smanjene proslave usledile su nakon dvosmislenih zvaničnih izveštaja prošle nedelje da su dve ukrajinske bespilotne letelice doletele u srce Moskve pod okriljem noći i stigle do Kremlja pre nego što su oborene. Kremlj je to označio kao pokušaj ubistva Putina, Ukrajina je negirala umešanost.
Inače, ruska agresija na Ukrajinu započela je u 24. februara 2022. godine.
Kancelarija Visokog poverenika UN-a za ljudska prava izvestila je u aprilu ove godine da je tokom agresije poginulo oko 8.500 civila, a više od 14.000 povređeno.
Veće za ljudska prava UN-a je ranije glasalo za produženje i proširenje mandata istražnog tela koje istražuje moguće ratne zločine počinjene tokom ruske invazije.
Više od 140 zemalja u svetu podržalo je sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
