Dostupni linkovi

Purda između istine i manipulacije


Tihomir Purda - iz arhive
Da nije skorih izbora u Hrvatskoj, te nazavidne pozicije u kojoj se nalazi HDZ, možda slučaj Tihomira Purde i ne bi sa sobom nosio rizike po destbilizaciju odnosa Zagreba i Beograda. Takođe problem se ne bi dodatno komplikovao da je Srbija ušla dublje u procese rasvetljavanja uzroka i posledica sramnih poteza koje je povlačila u devedesetim.

Ocenjuju to naši sagovornici koji se slažu da po pitanju Purde na pravnom nivou postoje mnoge nejasnoće, dok se na političkom često poseže za čistim zloupotrebama. Istražujemo ko bi mogao trpeti zbog manipulacija u sferi u kojoj ih ne bi smelo biti.

Od 5. januara kada je Purda uhapšen na graničnom prelazu Orašje pa do danas to je slučaj o kome se govori ali koji nije doveo u pitanje zalet u koji su Hrvatska i Srbija, pod liderstvom predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića, prošle godine ušli.

Takvu ocenu iznosi profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti Branko Caratan.

Ipak, s obzirom na to koliko je pitanje branitelja u Hrvatskoj osetljivo implikacije se lako mogu dogoditi.

“Znači može se dignuti tenzija u Hrvatskoj a nakon toga i u Srbiji”,
ocenjuje on.

Radikalizacija nacionalističkog dela biračkog tela


Na pitanje kakve su njegove procene, da li kao posledica te unutrašnje tenzije političke elite u najmanju ruku mogu zaoštriti međusobnu retoriku, Caratan kaže:
Na jednom od protesta protiv hapšenja Tihomira Purde u Zagrebu

“To je ono što bi se moglo dogoditi”.


Tihomir Purda je hrvatski branitelj nekada zatvorenik logora na teritoriji Srbije. To su elementi koji ga u Hrvatskoj čine herojem. Srpsko tužilaštvo ga pak optužuje za ubistvo trojice ranjenih vojnika JNA. Sabrali su se tako u ovom slučaju svi elementi koji su i šesnaestu godinu po okončanju rata osetljivi na obe strane. Stoga predsednik Odbora za spoljnu politiku u Saboru Hrvatske, SDP-ovac, Tonino Picula podvlači:

“Pre svega naši odnosi još uvek nisu toliko stabilni da bi jedna ovakva tema koja zadire u nedavnu prošlost mogla biti u medijima ili politici tretirano kao čisto pitanje pravosudne sfere. Mislim da i ovaj slučaj ovde u Hrvatskoj pre svega razotkriva licemeran odnos aktuelne vlasti prema braniteljskoj populaciji odnosno prema ljudima koje je ista ova vlast, ista ova premijerka, tretirali kao pretorijance režima. Odnosno iz istih političkih razloga su broj koji je branio Hrvatsku povećavali do neslućenih visina. Tako da po poslednjim informacijama je više od pola miliona ljudi aktivno učestvovalo u odbrani Hrvatske od velikosrpske agresije”.

U Srbiji slične ocene iznosi i član Spoljno političkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije Vatroslav Vekarić.

“Sve treba gledati i u kontekstu određene predizborne situacije u Hrvatskoj. Mislim da HDZ igra na podizanje tenzije jer im to u ovom trenutku odgovara”, smatra Vekarić.

Profesor Caratan nije pristalica mišljenja da Tihomir Purda može postati zgodan adut u rukama HDZ-a, te pomoći toj stranci u skretanju pažnje sa problematičnog sopstvenog nasleđa oslikanog i u bivšem premijeru i stranačkom lideru Ivi Sanaderu koji trenutno, baš kao i Purda, iz sasvim drugih razloga, iščekuje ekstradiciju. Slučaj Purda, kaže naš sagovornik, dolazi u trenutku kada bi njegova upotreba, čak i u takve svrhe, bila protivna onome što je glavni tok hrvatske politike.

“Slučaj Purda donekle radikalizuje nacionalistički deo biračkog tela ali mislim da to baš ne odgovara sada nikome od parlamentarnih stranaka”, rekao je Caratan.

Raščišćavanje i razjašnjavanje

Na drugoj strani Srbija do sada nije imala preterano uspeha u sličnim slučajevima. Najpoznatiji je neuspeh u zahtevu za ekstradiciju Ejupa Ganića iz Velike Britanije. Posle toga svaki naredni slični zahtev za Srbiju postaje avantura u kojoj rizikuje sopstveni međunarodni autoritet.

“Slučaj Ganić je u svakom slučaju pomalo oštetio međunarodni kredibilitet Srbije. Međutim, za slučaj Purda to ne vidim. Čak mislim naprotiv. Ako se malo bolje analizira taj slučaj videće se da su tu čak i srpski pravosudni organi zauzeli određenu distancu u odnosu na postupke koji su vođeni u ratno vreme. Dakle, pokazali su spremnost na objektivnu procenu celog slučaja”, navodi Vatroslav Vekarić.

Pre političkih i drugih relacija posledice aktuelne drame po mišljenju predsednika Foruma za etničke odnose Dušana Janjića najviše se mogu odraziti na saradnju tužilaštva dve države.
Janjić: Tužilaštvo Srbije ima na raspolaganju isključivo priznanje, koje je u međuvremenu povučeno, a svi dokazi koje je skupilo hrvatsko Tužilaštvo govore u prilog, da kažemo, neosnovanosti tužbe.

“Na osnovu onog što ja znam te izjave koje su svojevremeno date nisu potkrepljene drugim dokazima. Dakle, Tužilaštvo Srbije ima na raspolaganju isključivo priznanje, koje je u međuvremenu povučeno, a svi dokazi koje je skupilo hrvatsko Tužilaštvo govore u prilog, da kažemo, neosnovanosti tužbe”,
kazao je Janjić.

Sve zajedno još jednom govori o tome koliko stranica ratne prošlosti nije ispisano. Između ostalih i one o ratnim logorima na teritoriji Srbije poput onih u Stajićevu i Sremskoj Mitrovici gde je bio zatočen i Purda i gde je, kako sam tvrdi, izložen torturi i dao izjave na koje se u optužnici protiv njega pozivaju.

“Mnoge stvari nisu raščišćene. Ali prosto poznato je da se poslednjih godina čak i meseci krenulo sa raščićavanjem i razjašnjavanjem svih optužbi, lista optuženih i tako dalje. Znači, događa se jedan trend koji je pozitivan”, kazao je Vekarić.

Potraga za odgovorima na takva pitanja biće i put otklanjanja rizika po stabilnost odnosa Hrvatske i Srbije. Ukoliko se pak pitanje Purde prenese na izvan pravne sfere, što se čini poprilično mogućim, Tonino Picula je uveren da se to neće odraziti na polju investicija i ekonomije.

“Govorim o ljudima koji nisu preduzetnici. Koji ne investiraju milione preko granice. Ali ti ljudi i te kako daju jedan politički naboj, pogotovu kao glasači na izborima. Ne bih voleo da se ta još uvek fragilna konstrukcija poremeti nečim što dobrim delo može biti plod političke manipulacije”, rekao Picula.

Održano ročište po zahtjevu Srbije

Održano ročište po zahtjevu Srbije
(Dženana Halimović)

Hrvatski branitelj Tihomir Purda na ročištu u ponedjeljak po zahtjevu Srbije u dvoiposatnom ispitivanju odgovarao je na pitanja predstavnika pravosudnih institucija Srbije, te Tužilaštva BiH.

Održano ročište nije povezano sa odlukom o ekstradiciji, napominje glasnogovornik Tužilaštva BiH Boris Grubešić.

„Nakon što je ročište okončano biće zapisnik o saslušanju proslijeđen pravosudnoj instituciji Srbije koja je tražila ovo ispitivanje. Treba napomenuti da ovo ročište nema nikakve veze sa zahtjevom za ekstradiciju, dakle, radi se o dva potpuno odvojena postupka. Tužiteljstvo BiH godišnje realizira više desetina zahtjeva za međunarodnu pravnu pomoć koji se odnose na saslušanje bilo svjedoka bilo osumnjičenih osoba“,
kazao je Grubešić.

Cilj ispitivanja, kaže Purdin advokat Josip Muselimović, mora biti utvrđivanje istine, te da bi o saslušanju i njegovim nalazima računa trebalo povesti i Apelaciono vijeće kod donošenja odluke o ekstradiciji, na koju je u ponedjeljak odbrana uložila žalbu. Što se tiče današnjeg ročišta Muselimović kaže:

„Stiče se nepobitan dojam da je gospodin Purda dokazao svoju nevinost vezano za događaje od 5. 11. 1991. godine. Rekao sam da je bilo vrlo neprijatno slušati njegovu ispovijest u dijelu u kojemu je opisivao zlostavljanja kojima je bio izložen za vrijeme logorovanja u Stajićevom i u Sremskoj Mitrovici. Moje uvjerenje je da nema nikakovog osnova za inzistiranje na ovome kaznenom postupku, pogotovu što su i tužitelj i sudac iz Beograda koji su danas bio nazočni kazali da oni baš i nemaju nekih drugih dokaza, a sve se temelji na priznanju koje je gospodin Purda dao u vrijeme dok je bio u logoru.“

Pogledajte komentare (8)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG