Dostupni linkovi

Slučaj 'Galenika': Rasprodaja bivšeg giganta


„Galenika“ je nekada bila najveća farmaceutska firma u Srbiji, a danas je efemeran snabdevač lekovima

„Ovo što se sada radi trebalo je raditi pre deset godina kada je bilo više nade i više šanse da se ’Galenika’ spase“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) ekonomista Boško Mijatović, nakon što je država povećala vlasnički udeo na oko 93 odsto u fabrici lekova „Galenika“.

Posle tog poteza iz Ministarstva privrede najavljeno je da će početkom septembra uslediti još jedan pokušaj privatizacije ove nekada najveće farmaceutske firme u Srbiji.

„Ali pre 10 godina je tadašnji ministar nadležan za ’Galeniku’ Dinkić (Mlađan) tražio previše para koje niko nije bio spreman da plati. U međuvremenu je jadna `Galenika` propadala i spala na niske grane“, kaže Mijatović ocenjujući da teško ko može da bude zainteresovan za ovu kompaniju.

Prethodni pokušaj privatizacije „Galenike“, u martu tekuće godine, kada je prodavano 25 odsto kompanije za sedam miliona evra, propao je jer britansko-ruski konzorcijum Fontijer farma i Petrovarks nije hteo da prihvati i obaveze prema bankama od oko 70 miliona evra. Sada je, prema navodima Ministarstva privrede sa bankama dogovoreno restrukturiranje duga u kome će se bankari odreći oko 45 miliona evra kredita.

"Utvrđeno je da postoji načelna saglasnost banaka da se ukupan iznos duga od 71,74 miliona evra otkupi jednokratnom isplatom iznosa od 25 miliona evra. Taj otkup je uslovljen sprovođenjem postupka privatizacije u kratkom vremenskom periodu isplatom iz sredstava kupca", stoji u pisanom odgovoru Ministarstva privrede listu „Danas“.

Udeo države povećan je nakon odluke da se dug prema Javnom preduzeću „Srbijagas“ i poreske obaveze konvertuju u vlasništvo i umesto prethodnih 85 odsto akcija „Galenike“ sada iznosi oko 93 procenata.

Obaveze „Galenike“ prema državi, kako pišu beogradski mediji, iznosile su skoro 11 milijardi dinara, a prema „Srbijagasu“ blizu četiri milijarde dinara.

Dragovan Milićević, ekonomista koji je pratio stanje u nekadašnjem farmaceutskom gigantu, kaže za RSE da je ključni uslov za uspešnu privatizaciju rešavanje ogromnih dugovanja.

„U ovom trenutku ’Galenika’ će praktično imati očišćene bilanse i to sa drugačijim konceptom poslovanja ima perspektivu na neki način. S druge strane, ’Galenika’ je, koliko znam, izgubila mnoge registracije lekova na inostranim tržištima i obnavljanje tih registracija zahteva i vreme i trošak“, kaže Milićević.

Perspektiva postoji i u nekoj drugoj konstelaciji, kaže naš sagovornik, a to je gde će naći jeftinu proizvodnju jer, kako objašnjava, po aktuelnom zakonu o lekovima možete da budete registrovani kao domaći proizvođač ako imate jednu ili dve faze tehnološkog postupka u zemlji što znači da se proizvodnja može izmestiti, a da se ovde radi samo prepakivanje.

Povećanje udela vlasništva države u „Galenici“ ništa suštinski ne menja, smatra Boško Mijatović, jer je kompanija i ranije suštinski bila u državnom vlasništvu a da je sada samo očišćena od dugova prema državi.

Predsednik sindikata Nezavisnost u „Galenici“ Zoran Pantelić kaže da se kompaniji duguje oko 120 miliona evra za isporučene a neplaćene lekove koje je „Galenika“ proizvela i ustupila veledrogerijama na prodaju.

„Veliko je pitanje da li će se taj novac ikada naplatiti, i s obzirom na sadašnji postupak privatizacije, pitanje je i kada bi se naplatio kome bi on otišao. To je jedan od razloga zašto je kompanije upala u finansijske probleme“, kaže Pantelić navodeći da je onda zbog nelikvidnosti kompanija morala da uzima kratkoročne skupe kredite za kupovinu sirovina zbog čega su nastali problemi i blokade.

On navodi da nakon jednog teškog perioda sada kompanija posluje pozitivno i da se redovno isplaćuje zarade i plaćaju doprinosi.

Zašto se„Galenika“ tokom godina praktično urušavala pitali smo ekonomistu Boška Mijatovića.

„Zato što je deljena po partijskom ključu još iz najstarijih vremena pa se to nastavilo pod vladama posle 5. oktobra i sadašnje koalicije. Stalno je dovođen kadar koji ne ume da upravlja tako velikim firmama koji su je upropašćavali i dalje“, kaže Mijatović.

Godine 2011. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal počelo je proveru poslovanja kompanije. Godine 2013. uhapšeno je osam osoba zbog, prema medijskoj arhivi, zloupotreba u „Galenici“, kojima je kompanija oštećena za oko 12 miliona evra tokom 2009. i 2010. godine. Tada je, između ostalih osumnjičenih, uhapšen i bivši generalni direktor „Galenike“ Nenad Ognjenović, blizak SPS-u.

Nulta tolerancija na korupciju, osumnjičeni oslobođeni: Aleksandar Vučić
Nulta tolerancija na korupciju, osumnjičeni oslobođeni: Aleksandar Vučić

Te godine je sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, kao prvi potredsednik Vlade Srbije zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije, povodom hapšenja u „Galenici“ izjavio da je država pokazala da ima nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji.

Usledila su i druga hapšenja, između ostalih i nekadašnjeg predsednika Upravnog odbora „Galenike“ i bivšeg direktora Socijalističke partije Srbije Dejana Backovića koji je sa ostalima osumnjičen za zloupotrebe službenog položaja kojom je „Galenika“ oštećena za 34 miliona evra. I Ognjenović i Backović su posle nekoliko meseci pušteni iz pritvora da se brane sa slobode.

„Galenika“ je nekada bila najveća farmaceutska firma u Srbiji. Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je danas efemeran snabdevač tržišta lekova. Od 2011. kreće posrnuće „Galenike“, objašnjava Milićević, zbog enormnog zaduživanja i gubitaka.

„Sa druge strane i tržište lekova se u Srbiji značajno promenilo u smislu da preko 2/3 tržišta drže strane kompanije sa svojim lekovima. Prisutan je trend smanjenja lekova domaćih proizvođača. Pozitivno je što ’Galenika’ ima, za razliku od ostalih kompanija tzv. brend generiku, znači zaštićena imena generičkih lekova (svi lekovi domaćih proizvođača u Srbiji su genereički, znači lekovi sa davno isteklom patentnom zaštitom). ’Galenika’ je dosta radila na tom brendu. To bi možda bilo nešto što vredi u toj kompaniji koja bi potencijalno mogla da se aktivira, ali u sasvim drugim okolnostima“, zaključuje Milićević.

Država je više puta pokušavala da privatizuje „Galeniku“, a
u ovom trenutku, kako je rečeno Tanjugu u Ministarstvu privrede, u toku je definisanje uslova privatizacije, kojima bi se budući kupac obavezao da održi kontinuitet proizvodnje, realizuje investicioni program i održi optimalan nivo zaposlenosti.

Među zainteresovanima za „Galeniku“, kako prenose mediji, nalaze se britansko-ruski konzorcijum Frontijer farma - Petrovaks, Sinforam, Amikus, Hemofarm i EMS iz Brazila.

„Galenika“ ima oko 1.400 radnika i nedavno je počelo anketiranje za dobrovoljni odlazak dela radnika uz socijalni program.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG