Za balkanske države treba postojati drugačiji, ’sui generis’, način za članstvo u Evropskoj uniji, poručeno je u četvrtak u Tirani nakon samita Procesa Brdo-Brioni, inicijative koju su 2013. pokrenule Hrvatska i Slovenija kako bi se ubrzalo približavanje regiona Evropskoj uniji.
Predsednici Albanije Iljir Meta, Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, Slovenije Borut Pahor i počasni gost predsednik Poljske Andžej Duda su na konferenciji za novinare nakon samita izjavili da su razgovori bili otvoreni i iskreni, ali i da EU treba drži otvorena vrata za nova članstva.
Domaćin ovogodišnjeg susreta, predsednik Albanije Iljir Meta rekao je da su razgovori lidera tokom jučerašnjih i današnjih sastanaka bili dosta otvoreni, intenzivni, i u duhu razumevanja.
"Naglasili smo potrebu za ubrzanjem regionalne saradnje, fokusirajući se na neophodnost rešavanja otvorenih pitanja između država regiona. Takođe smo naglasili mogućnost ojačavanja te saradnje u cilju formiranja ekonomskog i trgovinskog prostora atraktivnog za investicije, posebno kod država EU. U zaključcima ovog samita evidentirali smo pozitivna dešavanja u regionu, posebno neverovatan uspeh postizanja Prespanskog sporazuma", kazao je Meta.
Prema njegovim rečima, naglašena je potreba da se ojača dijalog, a u cilju pomirenja u regionu i to na osnovu istine, poverenja i sprovođenja svih do sada postignutih sporazuma. Meta je takođe rekao da je dogovoreno da će sledeći samit organizovati u Sloveniji i da će na njega biti pozvan i generalni sekretar UN-a Antonio Guteres.
Predsednik Poljske Andžej Duda, inače počasni gost ovog samita, kazao je da su se razgovori vodili o stabilnosti u Jugozapadnoj Evropi, ali i o članstvu ovih država Balkana u EU. On je dodao da EU mora da drži svoja vrata otvorena za nova članstva.
"Sva pitanja se trebaju pojasniti na putu ka EU, sva pitanja se trebaju rešiti dijalogom lidera i naroda, a u cilju izgradnje prosperiteta i unapređenja životnog standarda na Zapadnom Balkanu. To je, smatram, veliki zadatak i Brisela i svih članica EU, da shvate ovaj proces i podrže ga", kazao je Duda.
"Evropa ima potrebe za Jugoistočnom Evropom i isto tako Jugoistočna Evropa ima potrebe za Evropom. Ubeđen sam da će pametnom podrškom ove zemlje postati deo EU u budućnosti", istakao je predsednik Duda.
- Vučić: Priča o ujedinjenu Albanaca opasna
- Tači u Tirani: Neophodno otvoriti granice između Albanije i Kosova
Predsednik Slovenije Borut Pahor kazao da je pozitivno iznenađen atmosferom na današnjoj plenarnoj sednici.
"Ne kažem da smo rešili probleme ali smo pristupili svim pitanjima na otvoren način i razpravljali smo o tome na prijateljski način. To je veoma važno. Ali to je i zato što svi znaju da nakon izbora u EU proces proširenja neće biti visoko na dnevnom redu Evropske komisije. Tako da zavisi od nas da rešimo otvorena pitanja, kako bi ovaj region bio što atraktivniji za preostali deo Evrope", kazao je Pahor.
On je predložio EU i da u budućnosti drugačije gledaju na proces proširenja, kada je u pitanju Zapadni Balkan.
"Primetno je, barem meni, da je nakon evropskih izbora i nakon izbora nove Evropske komisije, vreme da Brisel na proces proširenja kada je u pitanju Zapadan Balkan gleda na drugačiji, sui generis način. Kao što sam rekao mojim kolegama, normalno je da će se Komisija voditi razgovore sa vladama različitih država. Ali istovremeno, i to je ta promena, Komisija, Parlament i cela EU treba pred svojim očima da ima panoramu celog regiona i treba da se potrude da pozovu sve u proces, zato što će svi da zavise od jedni drugih. U ovom slučaju postoji mogućnost da se problemi reše na jedan bolji način nego što se to dešavalo do sada", istakao je Pahor.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, inače kopredednica Procesa Brdo-Brioni, istakla je da će ovaj proces da se nastavi a kako bi ovaj deo Evrope bio na evropskoj agendi.
Kako je rekla, razgovori su bili iskreni, ali preostaje još puno stvari koje trebaju da se odrade na tom putu. Dodala je da je zabrinuta zbog određenog nedostatka progresa.
"Pregovori će početi sa Severnom Makedonijom, isto tako i sa Albanijom. Hrvatska će podržati otvaranje pregovora i nastavićemo da argumentujemo potrebu za poboljšanjem ostalih procesa kod država kandidata. Takođe, želimo da vidimo da u BiH što pre postane zemlja kandidat i želimo da se što pre desi liberalizacija viza za Kosovo", istakla je ona.
Na samitu u Tirani učestvovali su i predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Kosova Hašim Tači, Crne Gore Milo Đukanović, odlazeći predsednik Severne Makedonije Đorđe Ivanov, kao i predsedavajući i član Predsedništva BiH Milorad Dodik i Šefik Džaferović, koji su u odvojenom susretu razgovarali sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednost Federikom Mogerini o ispunjavanju preostalih obaveza Bosne i Hercegovine za sticanje kandidatskog statusa.
Rukovanje Tačija i Vučića
Od aktivnosti iz Tirane, visoka predstavnica Mogerini je na Tviteru objavila fotografiju na kojoj se predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić pozdravljaju u njenom prisustvu, kao i fotografije sa odvojenih razgovora sa dvojicom predsednika sa kojima se sastala na marginama samita u Tirani, u pokušaju da oživi dijalog Beograda i Prištine koji je u zastoju.
Tači je svoj govor sa skupa u Tirani objavio na Fejsbuku. U govoru je istakao da je Kosovo nepravedno najizolovanija zemlja u Evropi, aludirajući na vizni režim, ne dodao da je u pitanju diskriminacija i nepotrebno kažnjavanje. On je izrazio nadu da će se u junu promeniti situacija nabolje po tom pitanju. Govoreći o procesu dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, on je kazao da još uvek gaji nadu da se u toku ove godine može postići istorijski sporazum.
"Ali ono što želim da naglasim jeste da se nadam da će članice EU u bliskoj budućnosti biti jedinstvene po pitanju podrške dijaloga Kosova i Srbije i da neće biti različitih glasova unutar evropske porodice kao što je to bio slučaj poslednjih meseci. Pre svega, od izuzetog značaja je da države KVINT-e budu jedinstvene", kazao je Tači.
On je kazao i da je bio zaprepašćen kada je pre Berlinskog samita konstatovano da SAD nisu bile informisane niti konsultovane o tom samitu.
"Znate da u prošlosti na Zapadnom Balkanu bez SAD nije postignut ni jedan sporazum", kazao je Tači.
Govoreći o mogućnosti postizanja sporazuma Kosova i Srbije, Tači je kazao da je za Kosovo neprihvatljivo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom sa izršnim ovlašćenjima na severu, nalik Republici Srpskoj, ili nešto slično dvostrukom suverentitu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Tirani, posle sastanka sa šeficom diplomatije Evropske unije Federikom Mogerini, da je sa njom imao "neku vrstu analize onoga što se dešavalo na samitu u Berlinu kao i događaja iz prethodnih dana".
Reagujući na izjavu predsednika Kosova Hašima Tačija da je na sastanku sa premijerom Albanije Edijem Ramom razgovarao o neophodnosti potpunog otvaranja granice Kosova i Albanije i formiranju "albanskog prostora bez granica, pod euroatlanskim pokroviteljstvom", Vučić je rekao da je to opasno.
"Кad date jednom narodu, drugom po veličini na Balkanu iza srpskog, da govori o ujedinjenju, to nije otvaranje Pandorine kutije nego nešto mnogo opasnije", izjavio je Vučić novinarima.
Dodao je i da priča o "mini-šengenu" između Prištine i Tirane "nije moguća".
Facebook Forum