Dostupni linkovi

Privatni univerziteti u RS pod stalnim pritiskom


Fakultet u Banjaluci - ilustracija
Unija privatnih univerziteta i visokih škola RS-a zbog - kako kažu - maćehinskog odnosa entiteta prema njima, prijeti da će svoja prava potražiti i pred Sudom u Strazburu i Ujedinjenim nacijama.

Posljednjih godina vlasnici privatnih univerziteta u Republici Srpskoj u visoko obrazovanje uložili su više od 200 miliona konvertibilnih maraka, a svake godine pred upis u narednu školsku godinu od strane vlasti i javnih univerziteta donose se različite mjere koje imaju za cilj da se ugase privatni univerziteti i favorizuju javni, kaže Milovan Stanišić, vlasnik privatnog univerziteta Sinergija iz Bijeljine.

Kao najočitije primjere da se ograniči rad privatnih univerziteta u RS-u, Stanišić navodi odluku Vlade RS da se zabrani rad profesorima sa javnih na privatnim fakultetima.

Međutim, ove godine, kaže, otišlo se i dalje, pa se šalju pisma po univerzitetima u Srbiji da zabrane rad svojim profesorima na privatnim fakultetima u Republici Srpskoj.

„Dugo već trpimo neprincipijelne stvari. Zašto naši profesori ne bi predavali na državnim, a ovi sa državnih na našim fakultetima!? Zašto to uopšte podijeliti? Zašto dijeliti? Ako mi možemo da organizujemo kvalitetan studijski program za dvije hiljade konvertibilnih maraka, i knjige damo studentima, zašto se onda drži neki državni fakultet koji državu košta četiri-pet hiljada KM. Glavna korupcija je na državnim, sve afere su na državnim fakultetima“, kaže Stanišić.

Kalnić: Niko u svijetu do sada nije ukidao univerzitete, pa ni Staljin, a nama se svake godine pojavljuju priče: 'ukinućemo šest', 'ostaće dva'.
Vlasnik Nezavisnog univerziteta Banja Luka, Zoran Kalnić, takođe ističe da se privatnim univerzitetima stalno prijeti gašenjem.

„Niko u svijetu do sada nije ukidao univerzitete, pa ni Staljin, a nama se svake godine pojavljuju priče: 'ukinućemo šest', 'ostaće dva', 'ukinućemo sve', itd. Te poruke nisu, rekao bih prostim izrazom, normalne“, ocjenjuje Kalnić.

Ministar prosvjete i kulture RS Anton Kasipović kaže da ovakve ocjene ne stoje i da Vlada ima jednak tretman i prema javnim i privatnim univerzitetima.

„Istina je i to da smo Uredbom o osnivanju i radu visokoškolskih institucija ustvari predvidjeli prilično stroge uslove za uspostavljanje i rad fakulteta, sasvim drugačije nego što je to, recimo, u Federaciji, u drugim dijelu Bosne i Hercegovine, i možda to izaziva, rekao bih, određeno nezadovoljstvo kod dijela privatnih visokoškolskih institucija“, rekao je Kasipović.

U raskoraku sa zapadnim standardima

„Univerzitet nije kiosk da ga vi možete zatvoriti preko noći, i zbog toga mi ćemo, ako bude trebalo, zaštitu svojih prava tražiti u Evropi i u svijetu“, kaže Stanišić.

„Smatramo da ono što radimo, radimo u interesu građana Republike Srpske, u interesu svih građana Bosne i Hercegovine, u interesu same Bosne i Hercegovine i regiona, i smatramo da za ono što radimo - imamo pravo, i mi smo to pravo spremni braniti i pred Strazburom i Ujedinjenim nacijama“, poručio je on.
Anton Kasipović

Prema mišljenju ministra Kasipovića kod jednog broja vlasnika privatnih fakulteta postoji određeni otpor prema namjeri Ministarstva prosvjete da se provede revizija rada privatnih fakulteta.

„Riječ je uglavnom o onima koji ne ispunjavaju uslove Uredbe, i zbog toga, mislim, postoji određeni otpor konačnom provođenju tog podzakonskog akta. To je veliki posao, a odmah nakon toga će ići revizija rada javnih visokoškolskih institucija.“

Mi nismo protiv akreditacije i da se vidi da li neko ispunjava uslove ili ne, ali mi tražimo da se izmijeni zakon o visokom obrazovanju i da univerzitet ne mora imati tri stepena, odgovara Stanišić.

„A zašto bi neki univerzitet imao dopunske studije, ako je to skupo – a jeste skupo!?“

Vlasnici privatnih fakulteta takođe su formirali radnu grupu koje će napraviti bijelu knjigu o stanju na privatnim i javnim univerzitetima u Republici Srpskoj. Priča da su na javnim univerzitetima kriterijumi stroži i da daju bolje kadrove - je obična laž, kaže Stanišić.

„Pa ne može niko da bude profesor ko ima prolaznost, recimo, tri, četiri, pet posto, kao neki profesori na državnim fakultetima, koji su izvan vremena, prostora, ne shvataju promjene. Glavni krivac što je kod njih prolaznost tako niska su oni: ili prodaju ispite ili se pripremaju da prodaju. Nije normalno da neko uči studente i da ih ne nauči da oni bar 70 posto sa tri roka ne prođu. Treba ih najuriti odmah! To samo kod nas može da bude! Na Zapadu mora u tri roka biti 80 posto prolaznost od generacije, inače profesor gubi trenutno status“, navodi Stanišić.

Sutra da nam kažu: 'Ispunili ste sve druge uslove' – Bosna i Hercegovina ne može u Evropu dok ne bude bude imala 20 posto visokoobrazovanih ljudi. Kada bi svi studenti koji se upišu i završili, mi za 10 godina to ne možemo dostići, i zbog toga je neshvatljiva ovakav odnos prema privatnim univerzitetima, kaže Zoran Kalinić.

„Bosna i Hercegovina ima oko 10 posto nepismenih ljudi. Bosna i Hercegovina ima ispod pet posto visokoobrazovanih ljudi. Standardi u svijetu i razvijenim zemljama su 15 posto visokoobrazovanih ljudi. Zašto ne otvorimo škole? Zašto ne otvorimo fakultete, nego idemo restriktivnim mjerama da onemogućimo razvoj visokog školstva?“ pita se on.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG