Umešanost jednog od najpoznatijih rumunskih intelektualaca u polemiku oko rasističkog prikazivanja Roma smatra se simbolom šireg problema s rasizmom u toj zemlji, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Vladimir Tismaneanu, priznati naučnik iz istočne Evrope na Univerzitetu u Merilendu, 10. aprila kasno uveče objavio je mim u kojem su Romi upoređeni s vranama, što je na rumunskom rasprostranjeni pogrdni izraz za Rome i Afrikance.
Fejsbuk (Facebook) post rumunsko-američkog naučnika i reakcije na njega razotkrile su preovlađivanje rasizma prema Romima u Rumuniji i predrasude s kojima se suočava ta manjina, čijih pripadnika u Rumuniji ima između 600.000 do milion.
Tismaneanu je za fotografiju grupe vrana na ogradi uz implikaciju da su Romi rekao da je "vrlo cool". Kasnije je izbrisao post, rekavši da nije razumeo rasističku konotaciju pošto "ne živi u Rumuniji", odakle je pobegao 1981. godine.
Izvinjenje
On je na svojoj je Fejsbuk stranici 11. aprila objavio izvinjenje na engleskom jeziku za "rasistički, neprimereni i, najvažnije, štetni mim" koji sam objavio prethodnog dana. Tismaneanu je saradnik rumunskog servisa RSE od 1983. godine i sada piše nedeljni blog za web stranicu tog servisa.
"Znam da ne postoje čarobne reči za otklanjanje bola koji sam izazvao", rekao je Tismaneanu za RSE 14. aprila, dodajući da je "otvoren za saradnju sa onima koji su aktivni u (romskoj) zajednici za borbu protiv mržnje, netolerancije i zatucanosti… Naučiću lekciju iz ove greške i nadam se da je reakcija pokazala drugima da ovakve šale nisu smešne i da štete mnogima".
"Rasizam je i dalje raširen u rumunskom društvu, kao i u celom svetu", rekao je on. "Ako ima nešto pozitivno u ovoj situaciji, to je da je kontroverza sada javna."
Jedna od vodeći ekspertkinja za pitanja Roma rekla je da je ta epizoda razotkrila rasprostranjeni rasizama za koji kaže da postoji u Rumuniji.
"Nije slučajno da se rasizam prema Romima pokazuje tako brutalno, i nehumano i primitivno, u svim mogućim krugovima našeg društva", rekla je 14. aprila za RSE Margareta Matače (Matache), direktorka Romskog programa u Centru za zdravlje i ljudska prava Fransoa-Zavije Bagno (Francois-Xavier Bagnoud) na Univerzitetu Harvard.
"Rumunija nije raskinula sa svojom antiromskom prošlošću i grehovima porobljavanja i holokausta", rekla je ona. "Mnogi Rumuni, od pisaca do kreatora politike, novinara, lekara i nastavnika nastavljaju da prihvataju i praktikuju, implicitno – a najčešće eksplicitno – rasizam prema Romima".
Vodeća evropska organizacija za ljudska prava, Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI) Saveta Evrope, takođe je navela pokazatelje takvog ponašanja u Rumuniji.
U izveštaju iz juna 2019. godine piše da je "rasistički i netolerantni govor mržnje u javnom diskursu i na internetu postao rašireni problem, uglavnom usmeren na Rome, mađarsku manjinu, LGBT osobe i jevrejsku zajednicu".
Dodaje se da se "nasilni napadi" na te grupe dešavaju sporadično i da je ta organizacija "zabrinuta zbog navodnih slučajeva rasne diskriminacije i rasnog profilisanja od strane policije, pre svega protiv Roma".
ECRI je zaključio da je rumunska Nacionalna strategija za inkluziju rumunskih građana iz romske manjine, pokrenuta 2015. godine, zasad imala "mali uticaj".
Pre svog izvinjenja, Tismaneanu je dobio podršku drugih rumunskih intelektualaca.
Neki od njih skočili u njegovu odbranu, podsećajući da se u prošlosti suočio s antisemitskim uvredama i da je takođe bio izložen intenzivnim kritikama kada je 2006. godine vodio Komisiju za proučavanje komunističke diktature u Rumuniji.
Na internetu je, međutim, malo pažnje posvećeno Romima, koji se u Rumuniji često vide kao laka meta.
"Argument da je 'predvodio odbor za komunizam i kritikovao svog oca pa ne može biti rasista'… samo pokazuje koliko malo 'intelektualaca' uviđa rasizam u Rumuniji", naveo je 11. aprila na Tviteru (Twitter) Simina Dragos, pristalica romskog aktivizma i integracija.
Podrška Tismaneanuu
Pisac Mirčea Kataresku (Mircea Cartarescu) i istoričar Andrei Oisteanu branili su Tismaneanua.
Drugi su ukazali da on nikada nije citiran zbog rasizma ni iz jednog od svojih brojnih dela tokom nekoliko decenija i da je takođe pisao u prilog prava Roma.
Kartaresku je rekao da je njegov post "lakomislen", nešto što mu nije svojstveno, a za njegovo izvinjenje rekao da je "plemenit gestom za koju mnogi nisu sposobni". On je Tismaneanuove kritičare nazvao "farisejima".
"Kartaresku je zauzeo veoma elitistički i agresivan pristup, tvrdeći da oni koji su kritikovali Tismaneanu nemaju šta da kažu svetu. Skoro da nas vraća misaonom sklopu gospodar-rob, pošto nas, Rome, ne vidi da smo dovoljno ljudi da bi tražili ili zaslužili izvinjenje", rekla je Matače.
Rumunski Nacionalni antidiskriminacioni savet saopštio je da će od Univerziteta u Merilendu tražiti da se "izjasni o poruci... na osnovu svojih principa etike i nediskriminacije", napisao je na Fejsbuku predsedavajući saveta Čaba Aštalos (Csaba Asztalos).
Uvredljivi Fejsbuk post spominjao je jugoistočni rumunski grad Candarej, gde živi velika populacija Roma, prikazujući desetak vrana na ogradi s natpisom "Aerodrom Candarej: Svi letovi su otkazani".
Prvo ga je na Fejsbuku objavila Denisa Komanesku (Comanescu), generalna direktorka najveće rumunske izdavačke kuće Humanitas.
I nju i Tismaneanua je kritikovao Eli Vizel nacionalni institut za istraživanje holokausta u Rumuniji. Kao i Tismaneanu, Komanesku se izvinila što "nije shvatila" rasizam posta.
Univerzitet u Bukureštu, gde je Tismaneanu koordinator Hana Arent centra za istraživanje totalitarizma, saopštio je da se "distancirao od javne pozicije koju je izrazio profesor Vladimir Tismaneanu".
"Odbrana ljudskog dostojanstva, borba protiv ksenofobije i rasizma, odbrana individualnih sloboda neke su od vrednosti o kojima se ne može pregovarati i koje su deo aktivnosti akademske zajednice našeg univerziteta", navedeno je u saopštenju.
Matače je ukazala da su "i Tismaneanu i Komanesku dopustili rasistička opravdanja drugih 'intelektualaca' na svojim Fejsbuk nalozima nakon što su objavili izvinjenja".
Tismaneanu (68) je direktor Centra za proučavanje postkomunističkih društava Univerziteta Merilend. Napisao je brojne članke i knjige o staljinizmu, komunističkom periodu u Rumuniji, nacionalizmu i Sovjetskom Savezu.
Rumunija je u februaru izazvala neprijatne medijske naslove kada je oko 1.800 ljudi u selu Ditrau na severu zemlje potpisalo peticiju protiv "priliva imigranata" nakon što je pekara zaposlila dva muškarca sa Šri Lanke da prave hleb.
Usledio je gnevni sastanak gradskog veća sa mnoštvom rasističkih izjava.
Muškarci, za koji je rumunska televizija Antena 1 u izveštaju 13. aprila navela da uče rumunski i mađarski, i dalje rade u pekari.