Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prosvetni radnici protestovali zbog napada na koleginicu


Neki od protestanata na skupu protiv nasilja nad prosvetnim radnicima
Identiteti dvojice napadača, koji su pre nedelju dana ispred Dvanaeste beogradske gimnazije brutalno pretukli profesorku Vilmu Grebenarević, koja u toj školi predaje geografiju, i dalje su nepoznati policiji.

Dok se za počiniocima traga, kolege prebijene profesorke organizovale su protest, sa kog su podsetili da je napad na nju samo jedan u nizu činova agresije prema prosvetnim radnicima u Srbiji i poručili da ih užasava činjenica da je nastavnički poziv, postao opasan po život.

“Takav napad, takva mržnja, usmerena agresija, udarac, bol… Ne mogu da shvatim šta sam ja to uradila da mi se to dogodilo”, seća se profesorka Grebenarević ponedeljka 20. decembra, kada su je pretukla dvojica, i dalje nepoznatih mladića.

Te večeri, neposredno pre nego što je izašla iz škole, napadači su isekli gume na njenom automobilu. Dok je gledala šta nije u redu sa kolima, prišli su joj s leđa i počeli da je udaraju.

Pedesetjednogodišnja žena je sa povredama glave i iščašenim ramenom, prevežena u Urgentni centar, a napadači su pobegli.

Kolega napadnute profesorke: Mislim da je ovo krajnji trenutak da se nešto preduzme, da se neke stvari reše. Treba više pažnje da se posveti prosveti i zaštiti prosvetnih radnika.
Njihov motiv još nije poznat, ali se veruje da je u pitanju loša ocena. Događaj je zabrinuo gotovo sve zaposlene u prosveti. Svetlana Kolarević koja u 12. gimnaziji predaje nemački jezik i profesor hemije Milosav Đorđević, za RSE kažu da se ne osećaju bezbedno.

“Veoma zabrinuta... Šta se dešava sa nama, sa prosvetnim radnicima, sa prosvetom u Srbiji... Mislim da je ovo krajnji trenutak da se nešto preduzme, da se neke stvari reše. Treba više pažnje da se posveti prosveti i zaštiti prosvetnih radnika”, kaže Svetlana Kolarević.

“Imamo dosta dobre dece, i taj minoran broj koji je to uradio, mislim da nisu svesni šta su uradili, mislim da nisu svesni. Tužno, ne ponovilo se”, dodaje profesor hemije.

Prosvetne radnike naročito brine što ovo nije prvi napad na nekog od njih - češće verbalno, ali neretko i fizički. Direktorka škole Svetlana Miljenović kaže da su užasnuti time što je nastavnički poziv postao opasan po život.

“Ono što se dogodilo koleginici Vilmi, moglo je da se desi bio kome od nas u bilo kojoj školi i mislim da je ovo vapaj za onim što smo, polako ali sigurno, očigledno uzgubili, a to je dostojanstvo. Bez toga mi ne možemo dalje. Prosto, jedna situacija u kojoj mi moramo da kažemo da hoćemo da i mi budemo bezbedni, da hoćemo da radimo svoj posao onako kako smo ga i do sada radili”, rekla je direktorka ove gimnazije.

Prosvetni radnici nezaštićeni


Profesori traže i izmene aktuelnog Zakona, koji im, kako kažu, vezuje ruke pri sankcionisanju učenika koji remete čas. Profesor engleskog jezika Nemanja Ćalić, za RSE kaže da je tim zakonom prosvetni radnik potpuno nezaštićen.
Protest prosvetnih radnika zbog napada na koleginicu, 27. decembar 2010.

“Nama profesorima nisu dati mehanizmi kojima možemo da na adekvatan način primenimo odgovarajuće mere prema učeniku koji eventualno napravi nekakav prestup. Danas, ti prestupi prosto prolaze nesankcionisano. Prestupi koji su do sada bili i te kako sankcionisani”,
kaže profesor Ćalić.

Na isti problem ukazuje i predsednik sindikata Forum beogradskih gimnazija, Miodrag Sokić.

“Ovolike slobode koje učenici i ne traže imaju za posledicu potpunu degradaciju onog drugog dela posla koji mi radimo, a to je vaspitanje. Poslednja ustanova u našem društvu u kojoj si mogao mladom čoveku da kažeš: “Ne, to ne može!” je bila škola. E, toga više nema”,
poručuju iz sindikata Forum beogradskih gimnazija.

Pored njih, reagovala su još dva sindikata. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije
rešenje vidi u tome da prosvetni radnici dobiju status službenog lica, dok je Sindikat obrazovanja Srbije predložio da se svim učenicima zaključe petice i na taj način pokaže da nastavni proces nema nikakvog smisla, ukoliko nastavnik u učionici i izvan nje treba da strepi za svoj život.

A šta su koreni agresivnosti učenika, pitali smo profesora psihologije, inače narodnog poslanika Žarka Koraća. On vidi dva osnovna razloga.

“Prvi je taj što smo politički legitimizirali nasilje ’90-tih godina kada smo prikazivali snimke ubijanja, zločina uz Drugog svetskog rata i pripremali se za rat. To je kao jedan tigar na koga je lako skočiti, ali je teško sići. Naše društvo još nije uspelo da sada legitimizira, u socijalnom smislu, društvenom smislu, pa čak i političkom, toleranciju i dijalog kao način rešavanja problema. Dakle, ta deca su rođena i rasla u toj atmosferi nasilja, njihovi roditelji teško iz toga izlaze. I drugo, kriza ekonomska je veoma snažna, ljudi sve teže žive. Naša prosečna plata u Srbiji, polako postaje najniža u regionu” ,
smatra Korać.

Pretučena profesorka Grebenarović, nije bila u stanju da prisustvuje skupu protiv nasilja nad prosvetnim radnicima. Njenu poruku prenela je direktorka škole.

“Samo da se ovo više ni jednom prosvetnom radniku ne dogodi”,
kazala je ona.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG