Dostupni linkovi

EU nije politički aspirin


Suzana Grubješić, jedan od osnivača stranke G17 Plus

Gošća Press kluba je Suzana Grubješić, jedan od osnivača stranke G17 Plus, šefica poslaničke grupe te stranke u Parlamentu Srbije i članica Predsedništva stranke G17 Plus.

Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka međunarodni smer, a u Americi je završila postdiplomski.

RSE:
Vi ste i ovde završavali postdiplomske studije?

Grubješić: Da, ali na žalost ostali su nezavršeni. To je bio prvi program Evropske unije na Fakultetu političkih nauka, TEMPUS. Imala sam čast da budem u dobroj grupi sa Tanjom Miščević, Milkom Štimcem, Milanom Parivodićem i da nam dođu najbolji profesori koji su tada učili u evropskoj zajednici. Nismo završili studije, jer su uvedene sankcije i studiji su prekinuti.

RSE: Nedavno ste, posle skupštinske sednice, kada su vas pitali o čemu se radi, rekli da se radi o budućnosti Srbije. To mi je dramatično zazvučalo. Da li je to zaista tako dramatično?

Grubješić: To se dogodilo pred samo raspuštanje Skupštine, kada je Srpska radikalna stranka podnela predlog Antievropske rezolucije, koju je, na žalost, podržala i DSS. Sednica je prekinuta. Novinari su me opkolili pitajući o budućnosti vlade, a rekla sam im da nije u pitanju budućnost vlade, već budućnost zemlje. Ukoliko bi se takva Rezolucija kojim slučajem usvojila, mogli bi smo da kažemo zbogom evropskim integracijama.

RSE: Jedna od novijih izjava premijera Vojislava Koštunice je da treba zabraniti DS-u, i onima koji su oko nje, da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ko bi to vama mogao da zabrani?

Grubješić: Taj sporazum nam je vrlo važan, ali nam još uvek nije ponuđen. Vojislav Koštunica je poslednja osoba koja bi mogla da zabrani potpisivanje takvog sporazuma. Holanđani i holandska vlada su još uvek vrlo striktni u tom pogledu i sva je prilika da do izbora taj sporazum neće moći da bude potpisan. Holanđani stalno govore o ispunjenju naših obaveza prema Haškom tribunalu, jer je za njih posebno važno da se Ratko Mladić nađe u Hagu. Pošto je holandski bataljon u Srebrenici sklonjen, njihova vlada je pala, a pola bataljona je izvršilo samoubistvo. Sada nas ubeđuju da bi i ova vlada pala ukoliko bi se Srbiji ponudio Sporazum na potpisivanje i da je javno mnjenje apsolutno protiv toga. Mislim da su Holanđani ti koji sprečavaju da se nama ponudi Sporazum na potpisivanje, a svakako Vojislav Koštunica to ne može da spreči. Ukoliko ne bi mogla ova tehnička vlada, ukoliko ne potpredsednik vlade, Božidar Đelić, svakako predsednik Republike, Boris Tadić, ima pravo da ode da potpiše taj Sporazum.

RSE: I niko odavde ne može to da mu zabrani?

Grubješić: Naravno da niko ne može to da mu zabrani.

Sve se svodi na borbu za vlast, jer ne može niko da me ubedi da je odjednom, preko noći, promenio svoje političko uverenje, pogotovo ukoliko se celi život izjašnjavao kao Evropljanin i evropski opredeljen političar...

RSE: Zašto Koštunica, po vašem mišljenju, toliko insistira da ne odemo u Evropu? Da li je to njegova borba za vlast?

Grubješić: Sve se svodi na borbu za vlast, jer ne može niko da me ubedi da je odjednom, preko noći, promenio svoje političko uverenje, pogotovo ukoliko se celi život izjašnjavao kao Evropljanin i evropski opredeljen političar. Njegova stranka ima status pridruženog člana Evropske narodne partije, gde je i moja stranka, i znam vrlo dobro koliko smo se zajedno borili za neke stvari u toj asocijaciji stranaka. Ne može niko da me ubedi da je preko noći promenuo sve to i počeo da govori jednu antievropsku priču. Kosovo je tu samo izgovor. Kosovo sigurno nije razlog zbog koga su i Koštunica i DSS odustali od evropskih integracija.

RSE: Mnogi ljudi padaju na tu retoriku oko Kosova i traže potiranje nezavisnosti, jer su za Kosovo u granicama Srbije. Govori se da onaj koji tako razmišlja je patriota, a svi ostali su izdajnici.

Ukoliko se nekome učini da govorite, ili ne dao Bog, radite suprotno onome što neko misli da je dobro, vi ste po automatizmu izdajnik, a taj drugi je patriota. Ta matrica je u Srbiji trebala da se okonča 5. oktobra 2000. godine i da od tada ne čujemo više te ružne reči - strani plaćenici i izdajnici...

Grubješić: To je ta čuvena matrica. Ukoliko se nekome učini da govorite, ili ne dao Bog, radite suprotno onome što neko misli da je dobro, vi ste po automatizmu izdajnik, a taj drugi je patriota. Ta matrica je u Srbiji trebala da se okonča 5. oktobra 2000. godine i da od tada ne čujemo više te ružne reči - strani plaćenici i izdajnici. Sada se to sve blago prevodi u Evropljane, u podsmešljiv naziv, ili u evrofobe, kako to vole analitičari bliski Koštunici i DSS-u da kažu. Vrše podelu na taj način, što je pomalo besmisleno za zemlju koja je tek na početku procesa evropskih integracija, koja nije učinila ni taj prvi korak, a to je upravo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za zemlju koja kasni u svemu, koja je sa 10 godina kašnjenja ušla u tranziciju, koja će sa isto toliko godina kašnjenja ući u Evropsku uniju, u odnosu na druge zemlje iz okruženja, a posebno u odnosu na zemlje iz bivšeg Istočnog bloka, koje su se sve udomile u Evropskoj uniji.

RSE: Kampanja je već u veliko počela i imate konvenciju na trgovima. Ponekada održavate i skupove sa građanima. Kako uspevate ljudima da dokažete da je najveći patriota onaj koji želi da unapredi život i standard, da otvori radna mesta, a ne da slušaju lažnu priču o nečem što je izgubljeno pre devet godina? Uspevate li to da im nametnete kao stav?

Grubješić: Mislim da uspevamo. U daljem toku kampanje još više ćemo insistirati na tome da ne pričamo apstraktnu priču o Evropskoj uniji. Malo građana naše zemlje zna šta je stabilizacija, asocijacija, harmonizacija. Ako previše koristite taj briselski rečnik, zvučite veštački i retko ko vas razume. Moramo da im kažemo da Evropska unija nije politički aspirin, nije univerzalni lek za sve. Jedino što je za Srbiju dobro jeste da bude na evropskom putu. To je nacionalni interes Srbije - da bude bogata, razvijena, integrisana u svet. Jedino takva Srbija će svakom svom građaninu omogućiti bolji život. To je Evropska unija. Dovoljno je samo otići preko granice, u najbližu državu članicu Evropska unije, pa videti boljitak. Da li je moguće da ni jedna od 27 zemalja nije poželela da izađe iz te organizacije? Zar to nisu dovoljni argumenti za nekoga ko još ima sumnju ili ko se predstavlja kao evroskeptik u ovoj najranijoj fazi procesa evropskih integracija, u koje je Srbija ušla.

RSE: Jedan ekspert iz sveta, iz jedne naučne institucije u Americi, je rekao da Srbija, ako bude insistirala da ostane tu gde jeste i da joj vlada radi na način kako je krenula, da će se naći u totalnoj izolaciji, jer je NATO svuda oko nas, zacementirao je Srbiju, s obzirom da je i Hrvatskoj i Albaniji ponuđeno da uđu u NATO, uslovno i Makedoniji, ako se s Grčkom slože oko imena.

Grubješić: Tako je. Ostajemo u izolaciji i to ne zato što nam drugi nameću tu izolaciju, kao što je bilo devedesetih, kada su uvedene sankcije, nego zato što mi to biramo. To govorim o slučaju da pobedi ova druga opcija, a ne proevropska, koju predvodi Boris Tadić. Oko nas su zemlje članice NATO i zemlje članice Evropske unije, a naši najbliži susedi od bivših jugoslovenskih republika su već napravili korak više u odnosu na nas. Bosna i Hercegovina će u aprilu potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Makedonija ima status zemlje kandidata, Hrvatska ulazi u Evropsku uniju 2009. ili 2010. godine, a Crna Gora, koje se poslednja razdružila od Srbije, postaće zemlja kandidat u toku ove godine. Da li je moguće da Srbija treba da ostane, ono što je Tomislav Nikolić u toku kampanje govorio, rupa na zlatnom ćilimu zvanom Evropska unija? Mislim da su građani Srbije dovoljno svesni i dovoljno racionalni da neće izabrati takvo rešenje.

RSE: Očekujete li da će građani izabrati Evropu 11. maja na izborima?

Grubješić: Apsolutno jer je uvek ta neka racionalna većina vodila ovu zemlju napred. Nekada se išlo brže, nekada sporije. Usporilo se kada je ubijen prvi demokratski premijer, doktor Zoran Đinđić, ali smo opet smogli snage da nastavimo dalje i da ipak napravimo taj korak napred, mada mi već osam godina igramo tango - korak napred, dva koraka nazad. Žalosno je što još uvek nismo hrabro iskoračili napred i sustigli sve zemlje iz okruženja jer je najbolje kada se merimo sa njima. Ne treba se meriti sa razvijenim zapadnim zemljama. Taj nivo ćemo možda dostići jednoga dana, ali zemlje u okruženju su pravo merilo našeg neuspeha.

RSE: Šta govore novi podaci istraživanja Publikuma?

Grubješić: Ne znam ko radi za agenciju Publikum. Podaci su se pojavili na press konferenciji koju je održao ministar Samaržić. Naručilac istraživanja je bilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Profesor Samardžić, koji inače predaje evropske integracije na Fakultetu političkih nauka, slavodobitno je izjavio kako konstantno opada podrška građana procesima evropske integracije, kako je to nekada iznosilo 70 procenata, da sada iznosi 61 procent i kako raste procent građana koji, kada bi ih neko doveo u dilemu da biraju Kosovo ili Evropsku uniju, svakako bi izabrali Kosovo.

Kada se rade istraživanja javnog mnijenja, morate vrlo pažljivo da čitate pitanja koja se postavljaju. Pitanje - da li birate Kosovo ili Evropsku uniju, je vrlo tendenciozno.

RSE: Pre neki dan je predsednik vaše partije pozvao novinare da obiđu njegov stan. Odobravate li takav postupak ili je stan ipak privatnost?



Grubješić:
Razumem njegov postupak, jer već nekoliko godina traje konstantna kampanja protiv njega i on to više nije mogao da istrpi. Rekao im je dođu i da vide šta ima, pa ako im i posle toga nešto bude nejasno da ga pitaju i da mogu sve da provere. Tu kampanju predvode čelnici Srpske radikalne stranke. Kada god se pomene G17 Plus, uz nju ide i epitet lopovi. Kada god se pomene Dinkić, kaže se lopov i kriminalac. Kažu da će, kada oni dođu na vlast, prvo uhapsiti Dinkića. To traje već dugo vremena, i kroz tabloidnu štampu, te je on na kraju rešio da pozove novinare.

Stvarno razumem taj postupak, ali to nije način koji treba da bude univerzalan za sve političare. Ono što treba uraditi, za šta se mi zalažemo i šta je bio cilj poziva novinarima, je da se izmeni Zakon o sprečavanju sukoba interesa, tako da svi podaci o vršiocima javnih funkcija budu dostupni javnosti. Ovako, Odbor za sprečavanje sukoba interesa, nema obavezu da sve podatke iznese pred javnost, a mi mislimo da to treba uraditi, pogotovo podatke o imovini u toku stupanja na dužnost i na kraju mandata, koji se tiču prihoda i računa u zemlji i inostranstvu. Sve to javnost treba da zna, da bi znali građani sledeći put za koga će da glasaju, da li za onoga ko je napravio ogroman novac u toku četverogodišnjeg mandata, ili za onog koji se ponašao normalno i živeo od plate koju prima kao državni službenik.

RSE: Kao stranka, da li već imate neke reakcije, pozitivne ili negativne, na to?

Grubješić: Reakcije su uglavnom pozitivne, osim tabloida koji su se bavili detaljima iz spavaće sobe, kakve je boje posteljina ili jastuci. Reakcije ljudi su uglavnom pozitivne.

RSE: Vaša stranka se zalagala za to da se ipak odloži energetski sporazum sa Rusijom, obzirom da je on više političke, nego ekonomske prirode. Predsednik stranke, koji je na čelu odbora u čijoj nadležnosti je Bor, je bio jako protiv da se produži ugovor sa ATEK-om, kupcem Bora, koji trenutno nema novaca za to. Podršku nema ni put Horgoš-Požega, jer je vaš prioritet Koridor 10.

Energetski aranžman sa Rusijom je napravljen tako da jedna mala siromašna zemlja Srbija u znak zahvalnosti svojoj velikoj majčici Rusiji poklanja Naftnu industriju Srbije...

Grubješić: Tako je. Energetski aranžman sa Rusijom je napravljen tako da jedna mala siromašna zemlja Srbija u znak zahvalnosti svojoj velikoj majčici Rusiji poklanja Naftnu industriju Srbije. Kasniji deo aranžmana mi je prihvatljiv, jer smo mi zemlja koja nema taj prirodni resurs, a od njega zavisimo. Izgradnja gasovoda je nešto što pozdravljam. Naftna industrija Srbije je jedina srpska kompanija koja se time bavi i nema ni jednog razloga prodati je ispod cene. Nije se pristalo da prodaja ide preko tendera, pa da onaj koji da najbolju ponudu i kupi Naftnu industriju Srbije. Nije se pristalo ni na to da se udeo vlasništva pomeri u korist Srbije, a ne u korist Rusije. Cena do koje se došlo, od 400 miliona dolara za 51 procent, mislim da je ispod svake tržišne vrednosti. Mislimo da to ne treba raditi, a pogotovo ne treba jedan monopol zamenjivati drugim. Daje se monopol ruskoj kompaniji, a skida se monopol NIS-u i u suštini ništa nismo uradili. Ukoliko treba prodavati, a mi se zalažemo da treba, jer treba restrukturirati javna preduzeća, ta cena treba da bude mnogo bolja i povoljnija za Srbiju.

Na sednici vlade je potvrđena odluka da se ATEK-u ne odobri kupovina Bora. Druga, ruska ponuda, je bila slabija od ATEK-ove ponude. Pošto je prva ponuda propala, razgovara se sa drugoplasiranim. Ako ni to ne uspe, ići će se na novi tender. I prošle godine je kupac odustao od kupovine Bora i to nije ni najmanje jednostavno. U te priče o 16 milijardi eura bogatstva koje tamo leži, retko ko može da poveruje, možda poneki nesretni radnik iz Bora koji nije primio platu mesecima.

Čuvena koncesija je prvo bila najstrožija državna tajna, pa smo onda, malo po malo, otkrivali o čemu se radi. To je stavljeno na sajt, ali ne i svi Aneksi. Ministra Ilić nije hteo nikome da pokaže taj ugovor, ali ga je na kraju letimično pokazao. Na kraju se došlo do toga da koncesionar ne može da obezbedi ono što je osnovno, a to je bankarska garancija, da bi taj posao počeo. Priča oko toga je stala.

Priča oko koncesije i naftnog i gasnog ugovora s Rusijom bi trebala da posluži u predizborne svrhe narodnjačkoj koaliciji, ali to neće moći. Tehnička vlada to nije mogla da uradi, a nova vlada, a ubeđena sam da će Koalicija za evropsku Srbiju imati većinu u toj vladi, će ponovo razmotriti oba ta sporna ugovora.

RSE: Imate li svoju procenu kako ćete proći na izborima?

Grubješić: Cilj je da Koalicija za evropsku Srbiju formira novu vladu. Mi ka tom cilju stremimo, ali o svemu odlučuju građani Srbije.

RSE: Što znači da Koštunica neće biti ponovo premijer?

Grubješić: Ne, to sigurno neće.
XS
SM
MD
LG