Dostupni linkovi

Radikali i Koštunca igraju na pogrešnu kartu


Miša Brkić, ekonomski novinar

"Ako već Radikali tvrde da niko drugi nema pravo da se ljuti jer je narod u Beogradu glasao za tu koaliciju, onda neka se narod malo i podseti kako je to izgledalo devedesetih godina," poručuje u Press klubu Miša Brkić, ekonomski novinar.

RSE: Najaktuelnije, bar za nas koji živimo u Beogradu, je da ćemo verovatno dobiti radikalsku vlast na čelu s Aleksandrom Vučićem, koji je mlad, nadobudan i ambiciozan čovek.

BRKIĆ: I svi ga se sećamo kao jednog od kreatora i izvršioca Zakona o informisanju, čuvenog Šešeljevog zakona. Ognjem i mačem, sa mnogo prolivenih suza i novca, je 1999. godine pokažnjavao mnoge medije i novinare, samo zato što su hteli objektivno da izveštavaju. Za mene će Vučić ostati po tome upamćen, a da se ne vraćam na sva ona ratišta na kojima je vojevao sa svojim šefom, koji se trenutno brani od optužbi za ratne zločine u Haškom tribunalu.

RSE: Studio B je gradski radio i televizija, koji je mnogo gledan i slušan. Mislite li da će, ako on bude gradonačelnik, promeniti tu stanicu i kadrovski i programski?

BRKIĆ: Tomislav Nikolić, ili Vučić, je izjavio pre par dana da se oni ne sećaju da je u Beogradu promenjena vlast, a da nije promenjena i garnitura Radio i televizije Studio B. Sećamo se mi i tog vremena - kako je to izgledalo kada su Radikali okovali Studio B. To je najmanje ličilo na urbanu gradsku televiziju, kakvu je do nedavno pravila jedna pametna, mlada dama, ambiciozna i odličan novinar, Dragana Miličević, a kako to danas radi naš kolega Timofejev, sasvim pristojno i dobro. Ne sumnjam da će to u rukama Radikala ponovo biti isto ono što oni imaju kao svoje glasilo, koje se zove Velika Srbija. Ako već Radikali tvrde da niko drugi nema pravo da se ljuti jer je narod u Beogradu glasao za tu koaliciju, onda neka se narod malo i podseti kako je to izgledalo devedesetih godina.

RSE: Nedavno je Vučić izjavio da postoje sumnje da neće, ako pobedi radikalska stranka, biti investicija. Na to je dodao da investitori jedva čekaju da pohrle. Da li su investitorima jako bitni uslovi i novac koji mogu da zarade, ili im je bitno i to ko je na vlasti?

BRKIĆ: Čuo sam tu njegovu izjavu kako ćemo biti zaprepašćeni količinom novca koja će nahrliti u Beograd onog trenutka kada on bude izabran za gradonačelnika. Voleo bih da se to dogodi, ne zbog radikalske vlasti, nego zbog Beograda koji prirodno jeste regionalni centar. Da je u srećno vreme zemlja samo malo više liberalizovana, nego što je bila, mislim da bi Beograd za godinu dana postao grad koji bi svojom snagom nadmašio Budimpeštu i Atinu zajedno.

Bojim se da Radikali i Koštunca igraju na pogrešnu kartu. Često se u poslovnim krugovima kaže da je kapital plašljiva zver. Naravno da tamo gde su nesigurni uslovi kapital nije spreman da dođe, pogotovo ako mu je neko pre tri meseca porazbijao izloge i opljačkao robu iz prodavnice...


U Beogradu se 21. februara dogodila Kristalna noć. Pristalice Radikala, ali i pristalice njihovog koalicionog partnera Vojislava Koštunice, su razlupale Beograd, zapalile ambasade, polupale izloge banaka i opljačkale strane radnje. Reakcija investitora je tada bila katastrofalna, i po Srbiju i po tu vlast. To se videlo i na berzi, ali i u izjavama ljudi iz poslovnih krugova. Taj 21. februar nije bio 1850. godine, već pre tri meseca. Mislite li da ozbiljni investitori tek tako gumicom prebrišu to što se dogodilo 21. februara 2008. godine u Beogradu? Naravno da ne. Ta priča radikalsko-narodnjačke koalicije da investitori nisu gadljivi je zasnovana na filozofiji multinacionalnih kompanija koje su u Čileu dovele Pinočea na vlast. Došao je na vlast vojnim pučem. Bio je general koji je vladao diktatorskim metodama. Tada su u Čile dolazile multinacionalne kompanije i investirale novac. To je bilo pre 35 godina. Svet se u međuvremenu promenio. Bojim se da Radikali i Koštunca igraju na pogrešnu kartu. Često se u poslovnim krugovima kaže da je kapital plašljiva zver. Naravno da tamo gde su nesigurni uslovi kapital nije spreman da dođe, pogotovo ako mu je neko pre tri meseca porazbijao izloge i opljačkao robu iz prodavnice. Još gora će biti situacija ukoliko na republičkom nivou koalicija, koja je napravila vlast u Beogradu, napravi vlast i u Srbiji. Tek onda se bojim da će Srbiji i Beogradu biti mnogo teže nego do sada.


RSE: Vučić bi, ako postane gradonačelnik Beograda, bio treća po značaju ličnost u Srbiji, posle predsednika i premijera.

Bojim se da ne bude Srbija sveto trojstvo - različite vlasti na tri nivoa - gradskom, pokrajinskom i republičkom...



BRKIĆ: I posle predsednika Parlamenta, da kažemo da bi bio četvrta ličnost. U pravu ste. Beograd čini jednu trećinu bruto društvenog proizvoda Srbije. Drugu trećinu čini Vojvodina, a treću trećinu pravi ostatak. Vojvodina, koja je na izborima izbrisala Radikale i Koštunicu, gotovo ih penzionisala, ima jednu vlast, Beograd ima drugu, a za Republiku još ne znamo šta će se dogoditi. Bojim se da ne bude Srbija sveto trojstvo - različite vlasti na tri nivoa - gradskom, pokrajinskom i republičkom. Beograd je po svemu sudeći, bar u ovih sedam godina tranzicije, bio lider u reformama, u ekonomkom rastu, po zaradama, po zaposlenosti, bilo je najviše investicija. Prirodno je da se glavni grad jedne države tako razvija, pogotovo u periodu tranzicije. Nisam pristalica onih ekonomskih teoretičara koji tvrde da zemlja u tom periodu treba ravnomerno da se razvija. Mislim da treba da ima lidera, a lider jeste glavni grad. Ako se zaista dogodi da Fiat dođe u Kragujevac, da li će Kragujevac od jednog devastiranog mrtvog grada za vrlo kratko vreme postati perjanica Srbije? Posle izvesnog vremena sve počinje da se menja i da se gleda drugačijim očima.

RSE: Da li su rezultati izbora u Vojvodini uticali na Tomu Nikolića da izjavi da oni baš i nisu protiv poništavanja Sporazuma sa Evropom?

Za razliku od Koštunice, koji je očigledno izgubio vezu sa realnošću, Nikolić jeste pragmatičniji političar koji osluškuje zvukove i sa unutrašnje političke scene i iz inostranstva...


BRKIĆ: Za razliku od Koštunice, koji je očigledno izgubio vezu sa realnošću, Nikolić jeste pragmatičniji političar koji osluškuje zvukove i sa unutrašnje političke scene i iz inostranstva. On voli ponekada da kaže nešto što godi uhu pristojnijeg sveta i u zemlji i u inostranstvu. Iza te njegove rečenice uvek ide dodatak koji je Koštunica postavio kao uslov, a to je da u Sporazum o stabilizaciji mora da uđe rečenica, Vojin izborni slogan - Kosovo je Srbija. To što iz Evropske unije svi relevantni faktori kažu da dopisana rečenica u Sporazumu znači nove pregovore, što je nemoguće, njima ništa ne znači. To ljudi u Srbiji ne čuju pa i dalje guslaju staru priču kako ćemo tražiti dopunu Sporazuma. Iz toga proizlazi samo jedan zaključak - da oni nisu za nastavak evropskih reformi. Oni neće poništiti Sporazum, oni će ga hibernirati, staviti ga na led i biće na ledu sve dok su oni na vlasti. Uvek će biti priča kako nastavljaju evropske integracije jer imaju Sporazum, samo ne stižu da ga ratifikuju. Oni smatraju da kada se Evropska unija upristoji i kada prizna da je Kosovo Srbija, mi ćemo ratifikovati Sporazum, a to znači nikada. I iz kampanje, ali i pre kampanje, se vidi, naročito kod Demokratske stranke Srbije (DSS) i kod njenog lidera Koštunice, da je to jedna potpuno antievropska opcija, da je to opcija koja zagovara izolacionizam i okretanje Srbije na Istok.

RSE: Jako mnogo se nateže oko koalicije. Oni koji bi mogli da odluče, SPS, čas naginju DSS-u i Radikalima, čas Demokratskoj stranci (DS). Da li to možda ukazuje na to da će bilo kakva koalicija koja se oformi biti nestabilna, što bi značilo nove izbore?

Predsednik Tadić kaže da Srbiji treba socijalno odgovorna Vlada, i on to neprimereno ponavlja iz dana u dan, hvaleći Socijalističku partiju toliko da mi je palo na pamet da se učlanim u nju...

BRKIĆ: Ali će to da bude skupa koalicija za poreske obveznike, kao što su bile i prethodne dve, koje je pravio Vojislav Koštunica. Pravljene su na principu feudalizacije vlasti. Iz sadašnjih pregovora takođe vidite da se priprema isti scenario - feudalizacija. Pojedine partije imaju vlast nad pojedinim resorima od vrha do dna državne strukture. Svaka koalicija koja bude napravljena biće nestabilna jer su Koštunica i DS, pre nepunu godinu dana, napravili koaliciju. Demokratska stranka je učinila ustupak i dala Koštunici premijersko mesto. To je trajalo šest-sedam meseci i raspalo se. To su neprirodne koalicije. Predsednik Tadić kaže da Srbiji treba socijalno odgovorna Vlada, i on to neprimereno ponavlja iz dana u dan, hvaleći Socijalističku partiju toliko da mi je palo na pamet da se učlanim u nju. Kao da smo mi svi zaboravili da je njihovom predsedniku suđeno kao ratnom zločincu u Hagu. Predsednik kaže da Srbiji treba socijalno odgovorna Vlada, a dva dana posle toga Republički zavod za statistiku i specijalizirana agencija UN-a kažu da je od 2000. godine do danas u Srbiji prepolovljen broj siromašnih, da je broj siromašnih drastično opao i da je na nivou 500 hiljada ljudi, što je od sedam do osam posto. Zašto, predsedniče, Srbiji treba socijalno odgovorna Vlada? Srbiji treba evropska i reformska vlada.

RSE: Nije znao za taj podatak.

BRKIĆ: Utoliko pre bi trebalo da prestane. Ja ga razumem. On govori o socijalno odgovornoj Vladi pokušavajući da privoli Socijaliste, koji takođe šire lažne informacije da u Srbiji ima strašno puno tranzicionih gubitnika i da su sada oni ti koji treba da previjaju tranzicione rane, pri ovoliko malom broju siromašnih ljudi, koliko su utvrdile UN da ima u Srbiji.

Kada imate neke principe i imate odgovornu politiku, dogovorite se za 24 sata. Ali ako trgujete novcem i resorima, mestima u upravnim odborima javnih preduzeća, onda pregovori traju mesecima...

Da nisu ovakvi izbori, Socijalisti nikome ne bi trebali kao partner u koalicionoj vladi zbog socijale. Oni hoće da traže Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da bi pomogli tranzicionim gubitnicima kojih je malo u Srbiji. Zašto bi neko uzimao to Ministarstvo? Ono što je zanimljivo je to da su pregovori oko koalicija neizvesni, a svi nas ubeđuju kako vode odgovornu državnu politiku i kako svi imaju neke principe. Kada imate neke principe i imate odgovornu politiku, dogovorite se za 24 sata. Ali ako trgujete novcem i resorima, mestima u upravnim odborima javnih preduzeća, onda pregovori traju mesecima. Setite se prošle vlade. Pet principa koja su imali Tadić i Koštunica dogovorili su za 24 sata, ali Vlada je bila formirana za dva meseca jer su se dogovarali ko će uzeti koje ministarstvo i ko će biti predsednik upravnog odbora u kom javnom preduzeću. Onda su objavili kako su podelili ministarstva kao da su oslobodili Kosovo. Sada se isto to događa.

RSE: Ko ima javno preduzeće taj svoju partiju snadbeva parama?

BRKIĆ: Apsolutno.

RSE: U stvari, to je priča o parama?

BRKIĆ: Transparentna Srbija, još od predsedničkih izbora, pokušava da animira javnost, da javno mnijenje natera političke partije da učine transparentnim izvore finansiranja. Ko se odazvao na taj poziv? Pri tome to nije poziv jedne ekspertske organizacije. Ona samo ukazuje da postoji zakon po kome su partije obavezne da to urade. Partije krše zakon. Kako će da dođe strani investitor u jednu zemlju koja nije pravna država, u kojoj čak ni partije na vlasti ne poštuju pravni sistem zemlje kojom upravljaju? Naravno da su jedan od vrlo važnih izvora javna preduzeća. Nekim kapilarnim sistemom isisavaju novac iz fondova javnih preduzeća i polako ga prebacuju u partije. Svaka partija ima po 30 članova Predsedništva. Glavni odbor ima 50 ljudi. Sve su to nezaposleni ljudi. Nigde nikada nisu radili, imaju prazne radne knjižice, a svima im sada upisuju da su članovi upravnih odbora. Pogledajte koliko se dugo opiru pojedina javna preduzeća da dostave spiskove zarada direktora, menadžera i članova Upravnog odbora u tim preduzećima. Mi se čudimo što u zemlji ne funkcioniše ona Državna revizorska institucija koja je osnovana zbog toga da kontroliše kako se upravlja javnim finansijama. Mi je imamo na papiru, postoje članovi, a pred izbore su se oglasili i rekli da nemaju uslove da rade.

RSE: Svi se bavimo politikom, ali stručnjaci kažu da postoji nešto što je važnije za naše živote, za naš svakodnevni opstanak, a to je da će inflacija biti 12, možda čak i 15 posto, što je neviđeno i u regionu i u Evropi.

BRKIĆ: Bila je zaprepašćujuća vest viceguvernerke Narodne banke da je bazna inflacija već osam posto. Bazna inflacija je ona koju kontroliše Narodna banka. Ta inflacija je uvek bila dobra vest za građane Srbije. Strašnija vest je bila ona stvarna inflacija na koju su se nadograđivale cene koje formira država. Mogu da zamislim na koliko će izaći ukupna majska inflacija, ako je bazna osam posto. Aprilska je bila 14,2 posto. Narodna banka je automatski podigla referentnu kamatnu stopu da bi pokušala da se bori protiv inflacije, kao jedina institucija u ovoj zemlji koja se protiv inflacije bori. U zemlji i imamo i nemamo vladu, koja se ponaša kao pijani milijarder koji nema ni dinara u džepu. A Narodna banka pokušava da sve što prokleta Jerina u toku noći poruši, dakle Vlada sa cenama, vrati u normalu, ali ne uspeva.

Rast referentne kamatne stope će podići kamatne stope na sve kredite, uključujući i kredite stanovništvu i kredite preduzeća. To automatski znači i poskupljenje kredita...


Rast referentne kamatne stope će podići kamatne stope na sve kredite, uključujući i kredite stanovništvu i kredite preduzeća. To automatski znači i poskupljenje kredita. To automatski znači da će rata kredita svakome koji ga je uzeo, ili namerava da uzme, biti veća nego što je do sada bila. Neko ko danas plaća ratu kredita 10 hiljada, za tri dana će plaćati 13 ili 14 hiljada. To je posledica neodgovorne vlasti, a ta posledica je udarac na džep svakome od nas koji je uzeo kredit, ali i svakog od nas kao potrošača. Mi svi idemo u prodavnice i danima slušamo da je Srbija država koja ima najskuplju hranu. Naravno da je ima jer je ovo zatvorena država koja nema slobodnog tržišta.

RSE: I benzin je najskuplji?

BRKIĆ: Svuda u svetu je ovih dana poskupeo benzin, ali od tri do sedam posto, kod nas je poskupeo 12 posto. U čemu je razlika? Gde je razlika između nas i Crne Gore? Skupa nam je država, visoke su akcize. Ministarstvo finansija u ostavci kaže da država nema prostora da smanji akcize. A da je predizborna kampanja, ne bi poskupeo benzin i pale bi akcize. To ukazuje da ja Koštunicina vlada, koja je već polumrtva, napravila tako tesan budžet da ne sme ni da pomisli da smanji akcize, koje su inače vrlo izdašan izvor prihoda za državnu kasu. Ako bi ih smanjili, budžet bi već bio u problemu. To znači da je taj budžet pravljen tako nategnuto da nije valjao ništa. Kraj prošle godine i početak ove je ukazivao na to da je taj budžet loš, a vlast nas je ubeđivala da je on socijalni i razvojni, a to je nemoguće.

XS
SM
MD
LG