Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlada na popravnom ispitu kod MMF-a


Katarina Preradović
Ako nam uporno govore da su Rusi jako zainteresovani za srpsku energetiku, šta bi posle NIS-a bila sledeća tema? Jasno je da je to EPS, kaže za Press klub RasKatarina Preradović, novinarka NIN-a

RSE: Mlađan Dinkić kaže da bi do kraja godine Srbija mogla da doživi neki mali oporavak, a da bi bolji život počeo tek 2011. godine. Evropska banka za obnovu i razvoj ima svoje prognoze i kaže da rast u Srbiji, u 2010. godini, može da bude jedan odsto, a u regionu 2,5 odsto. Šta su vaši podaci?

Preradović: Koliko znam, naša Vlada očekuje da u narednoj godini rast bude 1,5 odsto, a u ovoj godini pad i do pet posto. Mislim da su očekivanja, da ćemo mnogo bolje živeti u sledećoj godini, poprilično nerealna i neutemeljena.

Razumem potrebu političara da šire optimizam. I na početku krize smo upravo od gospodina Mlađana Dinkića imali priliku da čujemo kako je kriza naša šansa, ali bojim se da za nekoliko stotina hiljada ljudi, koji ove i naredne godine mogu ostati bez posla, to baš i ne izgleda tako. Mislim da smo ove godine pregrmeli možda najgore, ali ne verujem da će naredne godine biti bitno bolje. I dalje će biti teško, pogotovo zaposlenim u državnoj administraciji, koji će postepeno početi da ostaju bez posla, a oni srednjovečni će jako teško uspevati da nađu novi posao. Biće teško i dalje.

RSE: Da li smo mi na repu, ako pogledamo prognoze Evropske banke i razliku rasta u regionu i kod nas?

Preradović: Bojim se da je i to tačno. Sve i da se pouzdamo u procene naših zvaničnika, da će rast sledeće godine biti 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, to ipak znači da i dalje zaostajemo. Imamo dramatičan pad industrijske proizvodnje, koji je samo u avgustu iznosio 10 odsto, a u julu 15 odsto. To su veliki padovi koje je jako teško povratiti. Kompletna naša privreda je u velikim problemima, tako da mislim da ćemo imati veliki problem i sa tim i sa slabijim prilivom stranih investicija, koje su zastale kod nas, delom i zbog problema sa građevinskim zemljištem i ne mogućnošću da se zemljište kupi, da se uđe na ovo tržište regularno. Sam slučaj IKEA svedoči o tome koliko su duge i teške bitke i pregovori sa Vladom, koji traju već godinu i po dana. U celom tom kontekstu naravno da će se investitor pre opredeliti da ode u Rumuniju ili Bugarsku, nego da dođe u Srbiju, zbog čega će i naš rast biti bitno sporiji.

RSE: U čemu je stvar? IKEA je bila zainteresovana za neko zemljište pored autoputa, prema aerodromu.
Kompletna naša privreda je u velikim problemima, tako da mislim da ćemo imati veliki problem i sa tim i sa slabijim prilivom stranih investicija, koje su zastale kod nas, delom i zbog problema sa građevinskim zemljištem i ne mogućnošću da se zemljište kupi.

Preradović:
To zemljište sada koristi Institut za stočarstvo i površine je sedamdesetak hektara, ali ono nije u celini potrebno IKEA-i, koja želi oko 35 hektara za šoping mol. Država Srbija traži od IKEA, da se za uzvrat obaveže, ako bi to zemljište dobila bez tendera i u zakup, da će podići fabriku u Srbiji do 2015. godine. Obzirom da IKEA retko gde otvara fabrike, kada je i švedska kompanija u problemima, kao i većina drugih, oni posluju tako što nude posao za domaću drvnu i prerađivačku industriju. Oni nisu zainteresovani za otvaranje fabrike i ne mogu to da garantuju. Vlada onda ceo taj proces usporava i uslovljava i IKEA se okreće privatnim posednicima zemljišta i privatnim kompanijama, da sa njima napravi dogovor, da dođe do potrebnog zemljišta jer joj je očito stalo da se pojavi na tržištu Srbije, a to je i za Srbiju jako dobro.


Vlada očito još nema spreman plan za MMF


RSE: Imate li nekih informacija o budžetu za 2010. godinu i o rebalansu ovogodišnjeg budžeta?

Preradović: Vlada bi trebalo pred sastanak s MMF-om, koji stiže krajem oktobra, da izađe sa predlogom budžeta za 2010. godinu, ali mi svakodnevno slušamo potpuno disonantne tonove iz vlasti. Guverner Jelašić izlazi sa pričom o tome da uštede, koje su do sada dogovorene, nisu dovoljne i da se od Vlade očekuje više. Očito da Vlada još nema spreman plan za MMF, što je za nas loše.

Naša Vlada je sada na popravnom ispitu jer je ona u avgustu pala na tom ispitu sa MMF-om. Ono što se nama predstavilo kao nekakav uspeh, jer smo izborili veći budžetski deficit, nije uspeh, već neuspeh i jedan popravni ispit kojim je MMF-u omogućio našoj vlasti da se uozbilji i da napravi precizan plan budžeta za sledeću godinu, ali i plan rasta u naredne tri-četiri godine. MMF uporno insistira na tome da se napravi kontinuitet i plan za nekoliko godina unapred. Naša vlast očito nije u stanju ni to da uradi jer mi uporno slušamo te razlike. Iz Ministarstva finansija izlaze sa pričom da je nemoguće zakrpiti budžet u narednoj godini bez povećanja PDV-a, ili poreza na zarade. Ministarstvo ekonomije govori kako je to neprihvatljivo za privredu. Premijer govori nešto treće. Mi nemamo jednu jedinstvenu politiku u Vladi i bojim se da se naša Vlada čudno nada, kao loš đak na popravnom ispitu, da profesor toga dana baš njih neće prozvati.

RSE: Imamo 9,5 milijardi evra, ili oko 13,5 milijardi dolara, deviznih rezervi. Rusi nam obećavaju milijardu dolara kredita, ne zna se za koje svrhe. Ne zna se ni kada, ni kako, ćemo ga vraćati. Što se tiče novca, situacija nije loša. Mi nemamo nikakav plan da nešto prihodujemo.

Preradović
: Tako je. Premijer Mirko Cvetković je rekao kako dobijamo od Rusa tu milijardu evra kredita, kako se tome jako radujemo i kako to jedva čekamo. I on sam je priznao da ne znamo pod kojim uslovima to dobijamo. To je za mene gotovo neverovatno. Kako možemo načelno pristati na neki kredit, a da nismo pitali pod kojim uslovima, sa kojom kamatom, ima li grejs perioda. Zbog čega bi jedna država, ma kako bratski bila nastrojena prema Srbiji, davala povoljan kredit od milijardu evra? To je poprilično neuobičajeno. Bojim se da nas takvi krediti mogu skupo koštati, možda ne kroz kamate, koje ćemo njima plaćati, nego kroz neke druge poslove koje će ruska strana tražiti u Srbiji za uzvrat.

Pominje se jedna od mogućnosti, koju je premijer odbacio, a to je produžetak monopola NIS-a. Gasprom je jako važan na tržištu Srbije. Moguća je neka vrsta saradnje sa EPS-om i ulazak u EPS bez tendera. Tu se otvara niz mogućnosti. Ako nam uporno govore da su Rusi jako zainteresovani za srpsku energetiku, šta bi posle NIS-a bila sledeća tema? Jasno je da je to EPS. Nama državni sekretar u Ministarstvu energetike najavljuje da će Rusi graditi najverovatnije četiri elektrane na gas u Srbiji i najavljuje mogućnost da to bude bez tendera, što znači da je to opet posredno ulazak u EPS i moguća priprema za neku buduću privatizaciju EPS-a. Nisam zagovornik takvog pristupa i bojim se toga da dobijemo nešto pod povoljnim uslovima, a da ne znamo kako ćemo i kada to platiti. Mislim da to nije dobro.
Čini mi se da je to olako shvatanje MMF-a, čija misija dolazi sa vrlo preciznim uslovima i vrlo preciznom računicom šta mi treba da uradimo, jako loše za nas.

Tačno je da imamo 9,5 milijardi deviznih rezervi. Nama sam sporazum sa MMF-om sada nije neophodan zbog priliva novca. On je više bitan za rejting zemlje, za kredite koje dobijamo od Svetske banke i od Evropske unije kao podršku budžetu. Oni su svi uslovljeni sporazumom sa MMF-om. Čini mi se da je to olako shvatanje MMF-a, čija misija dolazi sa vrlo preciznim uslovima i vrlo preciznom računicom šta mi treba da uradimo, jako loše za nas. Bojim se da naša Vlada dosta ležerno sve ovo shvata. Samo nekoliko dana uoči dolaska misije MMF-a, Vlada nema utemeljen plan i prikaz budžeta za narednu godinu, nema prikazan plan kako će pokriti tu rupu, koja će preko dozvoljene biti nekih 60-tak milijardi dinara, a to je oko 600 miliona evra i to ako pretpostavimo da će nam MMF dozvoliti budžetski deficit od četiri odsto u narednoj godini, što je takođe jedna vrsta fleksibilne politike koju unapred kalkulišemo da će biti. I da pretpostavimo da će MMF pristati na četiri odsto budžetskog deficita, mi moramo dodatno da uštedimo 55 do 60 milijardi dinara, a naša Vlada očito nema plan kako.

I sa planom ministarke finansija, Dijane Dragutinović, da će se otpuštanjem sa otpremninama oko 14.000 ljudi iz lokalne samouprave i iz usko-državne administracije uštedeti 20 do 25 milijardi dinara u sledećoj godini, biće jako teško. Da taj optimistični scenarij prihvatimo kao moguć i realan, ostaje jedan jaz od 33 do 35 milijardi dinara, za koje Vlada nema plan kako da uštedi. Mogu uštedeti na nekim tekućim rashodima još desetak milijardi i opet ostaje rupa od 25 milijardi. Oni nemaju preciznu računicu. Mogu da izađu sa dobrom voljom pred MMF, ali predstavnici MMF-a su činovnici, birokrate, oni vrlo precizno svaki zarez računaju i pitaće nas šta ćete sa preostalih 25 milijardi.


Povećanje PDV-a?


RSE: Mislite da će oni morati da povećaju PDV, ili da smanje plate i penzije?

Preradović: Mislim da plate i penzije niko smanjivati neće jer je to politički i na svaki drugi način u Srbiji krajnje nepopularno, tako da je ta opcija gotovo potpuno isključena. Zato verujem da će se naša Vlada susresti sa vrlo čvrstim stavom MMF-a, da će zbog te budžetske rupe, koja će biti veća od moguće, morati da povećaju PDV.

Očekujem da će MMF tražiti da to bude dva odsto povećanja, a da će naša Vlada na kraju, posle dugih i teških pregovora, koji će sigurno biti mnogo teži nego oni u avgustu, kada smo pali odmah na tom ispitu, vrlo verovatno biti prinuđena da pristane na povećanje PDV-a od jedan odsto, sa 18, na 19 odsto.

RSE:
Koliko bi to ugrozilo privredu koja još radi, mada znamo da jako malo privrede radi?

Preradović: Ugrozilo bi je sigurno. U tom smislu razumem stav Vlade da je to loše i da to ne treba, kao i apel privrede da se PDV smanji. To je jedan dodatni pritisak na Vladu da ne dopusti povećanje, ali mislim da mnogo izbora u ovim trenucima nemamo. Mislim da bi privreda bila ugrožena, ali da i taj jedan odsto povećanja PDV-a ne bi mogao presudno da potopi srpsku privredu. Stručnjaci računaju da bi to povećanje moglo da poveća inflaciju za 0,6 odsto u narednoj godini. Mislim da posledice ne bi bile tako dramatične, koliko bi dramatično bilo ne sklapanje sporazuma sa MMF-om, koji bi nas mnogo više koštao jer bi to ugrozilo kompletan rejting zemlje i zaustavilo bi i ono malo stranih investicija koje su spremne da uđu u zemlju Srbiju. To bi za sve investitore bio signal da Srbija nije stabilna, pouzdana i normalna zemlja, u koju vredi ulagati. Sasvim sigurno bi nama bilo samo teže.

RSE: Kako komentarišete da će oko 3.000 ljudi biti otpušteno iz državne administracije, na nivou republike, a ostaće još 28.000 zaposlenih? Meni i ta cifra zvuči neverovatno visoko?

Preradović: Ta cifra jeste visoka i to će u perspektivi morati dodatno da se smanji. Neke su procene, i na lokalu i na državnom nivou, da ta cifra treba da se smanji za ukupno 50.000 ljudi. Prvi udar, od tih 14.000, bi bio samo prvi. Naravno da ostaje pitanje hoće li naša vlast istrajati u tome i da li će se, nakon tih pregovora sa MMF-om, kada ćemo ponuditi tih 14.000 zaposlenih, istrajati na tome do 2012. godine.

Kod tog plana Vlade me brinu kriterijumi po kojima će se to otpuštanje vršiti. Nemam ni malo poverenja u Vladu Srbije i u kriterijume koji će se sprovoditi. Nama je saopšteno da će načelnici i direktori svih ustanova, agencija, zavoda, pa čak i bolnica i škola, na neki način ocenjivati svoje zaposlene. Ako znamo da su svi ti direktori, načelnici i svi drugi partijski ljudi, verujem da se oni neće usuditi da otpuštaju druge partijske ljude, nego da na udaru mogu biti zaista ljudi koji su stručnjaci i koji svoj posao znaju, a koji nemaju partijsku zaleđinu i partijsku knjižicu.

RSE: Nema nikoga ko bi to mogao da kontroliše?
Znajući da kod nas partijska knjižica uvek ima jaču snagu od znanja i od stručnosti, bojim se da će kriterijumi biti takvi da će prvi otpasti najbolji, ukoliko nemaju partijsku knjižicu.

Preradović: Koliko sam shvatila - ne. Vlada ima poverenja u svoje načelnike i direktore i prepustiće njima da odrede ko im je koristan, a ko nije. To bi nas moglo dovesti u situaciju da imamo opet preglomaznu administraciju, punu nesposobnih ljudi sa partijskim knjižicama, a da u ovom prvom talasu, ali i kasnije, zaista stradaju ljudi koji su stručni i koji nose na svojim leđima tu administraciju. Jedino me drži nada da ni oni sami neće smeti da otpuste one ljude koji vuku čitav posao i koji ga najbolje znaju. Znajući da kod nas partijska knjižica uvek ima jaču snagu od znanja i od stručnosti, bojim se da će kriterijumi biti takvi da će prvi otpasti najbolji, ukoliko nemaju partijsku knjižicu.

RSE: Kako komentarišete da imamo 104 republičke agencije?

Preradović:
To je strašan podatak. Pisalo se dosta o tome, da po nekoliko agencija, čak tri, rade isti posao, pa se bave zaštitom životne sredine na razne načine. To je prosto udomljavanje partijskih kadrova, koje ide preko leđa građana Srbije, svih poreskih obveznika. Tome treba stati na put. Ako su ti ljudi dovedeni zbog partijske knjižice, malo je verovatno da će biti otpušteni, upravo zato što tu partijsku knjižicu poseduju. To je ono što dodatno brine. Slično se dešavalo na lokalu, pa su naši ministri govorili kako su tamo zapošljavane razne strine i tetke. I dalje se pitam hoće li te strine i tetke biti prve na udaru kod otpuštanja, ili će to biti neki drugi ljudi, koji su možda došli po konkursu i po nekakvom stvarnom znanju.

RSE: U nekim gradovima ljudi ne plaćaju grejanje, kao što su Bor, Priboj, Bajina Bašta. Da li bi oni mogli da ostanu bez grejanja u ovim hladnim danima? Da li su to neke socijalne kategorije, koje moraju opstati, plaćali grejanje, ili ne, ili bi trebalo na to drugačije gledati?

Preradović:
U principu, moralo bi se desiti da na neki način lokalna samouprava pomogne jer je strašno da čitavi gradovi ostanu bez grejanja. Tu su bolnice, škole, vrtići, deca koja ne mogu biti odgovorna za to da li su njihovi roditelji platili grejanje ili ne. Slažem se da je situacija jako teška i da u mnogim gradovima, pa čak i u Beogradu, ima velikih problema sa naplatom. Tu se mora, nekim marketinškim kampanjama, podići svest ljudi, ali ne usred zimske sezone, kada grejanje počne, ostaviti ljude da se smrzavaju. Mislim da se moglo reagovati ranije i na vreme jer iz Udruženja toplana Srbije od letos već govore da je prvo nužno poskupljenje grejanja, pošto su u velikim gubicama, a pre svega zbog nenaplaćenih potraživanja od građana i od privrede. Država nije imala osećaja i sluha za sve to i lokalne samouprave, koje su zadužene za grejanje, morale su da nađu neko rešenje, bilo putem nekih kampanja, bilo putem intervencije lokalnih samouprava, koje bi pokrile te dugove, a zatim od samih građana to potraživale i omogućile im nekakvu otplatu dugova na rate, ili kako god već. Mislim da je ovo ispalo najnesrećnije rešenje od svih i da se nama dešava ono što nam se uvek dešava, da u minut do 12 reagujemo na nešto što je moglo da se uradi već u proleće.

RSE: A šta ako Bor nema mogućnosti da plati, šta može da se desi tom gradu?

Preradović: Tu je uvek i država. Neko rešenje mora da se nađe i da se tim građanima omogući da imaju normalno snabdevanje gasom, da se normalno greju. Ne mislite valjda da tako osiromašen i nesretan Bor sada još treba da plati i time što će se cele zime smrzavati? Pri tome ne mislim da grejanje, struja i bilo šta drugo treba da bude socijalna kategorija, ali mislim da neka vrsta reagovanja na vreme je mogla da predupredi sve ovo. Mogli su od proleća da omoguće tim građanima otplatu na neke rate, pa bi se do danas jedan deo tog duga izmirio i toplane bi imale dovoljno sredstva da kupe gas od NIS-a. Kod nas se i o tome pregovaralo kasno, pa je jedna toplana, krajem septembra ili početkom oktobra, sa NIS-om potpisala ugovor o kupovini mazuta i to po nešto višim cenama nego što je to bilo ranije. Građanima nije ostalo dovoljno vremena da reaguju, pogotovo onima koji su inače u teškoj materijalnoj situaciji. Mislim da se neko rešenje moglo naći i kroz razgovore sa NIS-om jer u toj situaciji država mora da interveniše i da na neki način sa NIS-om dogovori neku dinamiku isplate, koja bi omogućila da gradovi funkcionišu.
XS
SM
MD
LG