Vlada Srbije usvojiće 16. decembra akcioni plan za reforme potrebne na putu evro integracija koji u saradnji sa Briselom u pravosuđu podrazumeva i izbore za stalni sastav Visokog saveta sudstva, koji će proveriti i ispraviti eventualne greške vezane za opšti izbor sudija, izjavio je za RSE Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Homen između ostalog govori i o slučajevima pevačice Svetlane Ražnatović Cece, udovice paravojnog komandanta Željka Ražnatovića Arkana, biznismenu Stanku Subotiću, kao i o razlozima oslobađanja Ilije Jurišića iz zatvora u Beogradu.
Homen: Vlada Republike Srbije sprema određenu vrstu akcionog plana. U upitniku će se preneti kakva je trenutno situacija, ali to nije ono što mi treba da uradimo. Treba doneti niz određenih zakona i preduzeti niz koraka. Rokovi nisu dugački, ako se nadamo statusu kandidata sledeće godine. Konačan rok za usvajanje svih ovih zakona jeste maj sledeće godine. Upravo je narednih šest meseci ključno za Srbiju. Vlada Republike Srbije će 16. decembra usvojiti akcioni plan. Tu će svako ministarstvo i sve institucije imati konkretne zadatke koje moraju da ispune, ukoliko žele da dobiju pozitivan signal iz Brisela.
Homen: Što se tiče Ministarstva pravde, naša je osnovna obaveza da predložimo pet zakona, a već smo anticipirali šta će biti problem. Ti zakoni su već faktički završeni. To su Zakon o notarima, novi Zakon o parničnom postupku, novi Zakon o krivičnom postupku, Zakon o finansiranju političkih stranaka. To su apsolutni prioriteti. Svi draftovi zakona su napisani i nalaze se kod relevantnih evropskih institucija. Apsolutni prioritet za Savet državnog veća sudstva i državnog tužioca je da se što pre završe izbori za stalan sastav visokog saveta i državnog veća. U tom smislu, rok koji mi očekujemo da bi bio prihvatljiv je da se do 1. marta izbori završe. Nakon toga stalni sastav bi imao osnovni zadatak da proveri prethodne odluke koje je doneo sadašnji sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i da uz zajednički rad sa ekspertima Evropske komisije, sve ono što nije bilo u skladu sa standardima, bude ispravljeno. Postignut je dogovor sa Briselom i očekujemo da je 1. maj, uz velike napore, realan rok da se to uradi.
Homen: Nije u pitanju samo opšti izbor sudija. To je samo jedan od problema. Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca je upravo ponudio Evropskoj komisiji da zajedno radimo na svim ovim pitanjima jer je to jedini način da se izbegnu svi nesporazumi. Naš cilj je da za četiri - pet godina, kada bude realan ulazak Srbije u Evropsku uniju, imamo pravosuđe koje funkcioniše. Važno je da se brzo sudi i da presude budu kvalitetne. U tom smislu moramo da uradimo sve što Brisel predlaže.
Homen: Političke uticaje sigurno ne možete da isključite preko noći. Naravno da će politika ili izvršna vlast uvek imati želju da vrši određenu vrstu uticaja na pravosuđe. Ne možete uvek ni da krivite pravosuđe. Desilo se nešto što je po meni sramota za ovu državu. Devet državnih službenika, policajaca, koji su se nalazili na utakmici, su na samom suđenju svi izjavili da nisu videli osumnjičenog, da nisu videli te pretnje. Na sreću, postojale su video kamere i snimak te utakmice. Jasno je pokazano da jeste učinjeno krivično delo. Postupak oko ubistva Brisa Tatona traje godinu dana, što je realno. Mislim da će suđenje biti završeno kako treba, u smislu nezavisnosti sudija i adekvatne sudske presude. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da postoje pretnje i svedocima, da je to izuzetno mukotrpan postupak i izuzetno značajan, ne samo za borbu protiv huligana i nasilnika, ali i za ugled Republike Srbije u svetu. Ako mi nismo u stanju da za tako evidentno delo, koje se desilo na sred ulice, pred stotinu svedoka, donesemo adekvatnu presudu, onda Srbija zaista nema adekvatno pravosuđe. Ovaj slučaj će zaista biti pravi test za pravosuđe, da li je u stanju da donese adekvatnu presudu ili ne.
Homen: Sve što se dešava za jatake i za pobunu Crvenih beretki, napadi na ambasade i džamije, su slučajevi gde je politika itekako imala interes da se nikada ne nađe adekvatno rešenje. Političke strukture, koje su tada bile na vlasti, su pokušale na svaki način da te predmete gurnu sa strane. Jedna je konkretna odgovornost da li je neko štitio Mladića, a drugo je da li je neko upao u ambasadu. Tu postupak mora da ide. Suštinsko je pitanje ko je stajao iza ometanja te istrage, kao i mnogih drugih. Mislim da je postojanje političkog uticaja pravi pokazatelj zašto ti predmeti nisu završeni dugi niz godina.
Homen: Uloga Vlade je da pošalje jasnu političku poruku da Ratko Mladić mora da završi u Haškom tribunalu, kao i Hadžić. Na koji način će sud doneti presudu, je nešto u šta ne bi smeli i ne bi trebali da se mešamo. Verujem da će se i tu naći adekvatna presuda. Ako pričamo o suđenju Ratka Mladića i o određenim predmetima gde su u pitanju ratni zločini, često smo u situaciji da i pojedinci iz pravosuđa smatraju da ako je neko učinio krivično delo nad predstavnicima drugih naroda, da to baš i nije tako strašno krivično delo. Zemunski klan, sa svim svojim zločinima koje je uradio, je ubio manje od 30 ljudi. Od toga, tri četvrtine su kriminalci koji su ubijali jedni druge. Uporedite to sa određenim ranim zločinima, gde je ubijeno hiljade ljudi. Mislim da daleko veći prioritet za državu Srbiju treba da bude suđenje za ratne zločine. Zemunski klan je morao da se otkrije i procesuira, ali isto tako moraju se procesuirati i svi počinioci ratnih zločina.
Homen: Po prvi put rešenost ove Vlade jeste ta se to i desi. Mi ne možemo da kažemo da li se on nalazi u Srbiji ili ne, da li ga neko skriva ili ne. Da li on ima simpatije određenih bivših delova službi ili određenih delova političkih ljudi? Definitivno da ima. Verovatno bi mu pomagali ili mu pomažu. Mi moramo da pokažemo da činimo sve što možemo da ga pronađemo. Naravno, zadatak je na našim službama bezbednosti i na Tužilaštvu za ratne zločine da pokažu Haškom tribunalu da čine sve što mogu da ga pronađu.
Homen: Znajući ljude koji se bave tim poslom u to duboko verujem. Očigledno je problem da bude pronađen.
Homen: Mislim da svako ko je činio krivično delo mora da odgovara. Naravno, pitanje dokazivanja političke odgovornosti možemo da vezujemo i za pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. To su stvari koje moraju biti dokazane na sudu. Da li su političke stranke pružile javno podršku određenim kriminalnim grupama i da li su dali podršku pobuni Crvenih beretki? To je nesporno. Da li je to krivično delo – to je pitanje za sud.
Međunarodni kriminal na Balkanu
Homen: Kada je u pitanje ukidanje presuda, kako za navijače, tako i za razne zločine, mislim da tu ne treba gledati ništa loše jer očigledno da prvostepeni sud nije izneo dovoljno dokaza. Ta vrsta kontrole mora da postoji, bez obzira što svi mi želimo da se i huligani i grupe navijača nađu pred udarom zakona. Zakon mora da se poštuje. Ne treba tu izuzeti ni odgovornost Tužilaštva, da neke predmete nisu radili kako treba, da nisu sudu dostavili baš prave dokaze na osnovu kojih bi neko bio osuđen. To jeste suština. Pravosuđe mora biti nezavisno i mora da izmeri sve što se dešava.
Homen: Kada su u pitaju postupci protiv navijača, protiv raznih vrsta nasilnika i organizovanog kriminala, mislim da tu nije toliko u pitanju korupcija, nego je to pitanje straha samog sudije, koji treba da donese odluku. Jedno je kada mi medijski nešto podržimo, kada cela država stane iza toga. Uloga države tu treba da ide u drugom pravcu - mi treba da garantujemo svaku sigurnost sudiji koji donese takvu odluku.
Homen: Vrlo je lepo za nekog tužioca, ili za državu, da sudi nekome ko je činio zločine nad Srbima. To je i medijski popularno i stvara određeni osećaj pravde. Ne treba zaboraviti, da bi neko bio osuđen za to, moraju da postoje dokazi. Mi danas, 2010. godine, bez obzira da li imamo emocije ili ne, ne smemo da sudimo na osnovu osećaja ili određene političke procene. Ne sumnjam da je sud doneo pravednu odluku. Iz odluke suda mogu da tvrdim da drugostepeni apelacioni sud smatra da prvostepena presuda nije bila dovoljno potkrepljena dokazima.
Homen: Interpol postupa u skladu sa svojim standardima i ne mislim da se to odnosi samo na Republiku Srbiju, nego generalno. To je pitanje njihove odluke u daljem postupanju. Sigurno da takva odluka isključuje političku mogućnost jedne države da namerno podnosi i podiže optužnice protiv državljanina duge zemlje za ratne zločine, ne bi li sebe politički dokazala i pokazala da je borac protiv ratnih zločina. Ta odluka ima smisla.
Homen: Mislim da je ta narko grupa i dalje vrlo jaka jer mi ne pričamo o jednom vođi narko grupe sa Balkana, nego pričamo o međunarodnom kriminalu. Sa svakom akcijom, što naše policije, što policije iz regiona, sigurno da se smanjila operativnost te grupe, ali mislim da će ta grupa, kao jedna od lidera u prodaji i prevozu droge, i dalje biti problem za celu planetu. Postoji više spekulacija gde se Šarić krije. Jedina zemlja koja je protiv njega pokrenula optužnicu, bez obzira na niz krivičnih dela koje je činio svuda po svetu, jeste Srbija. To pokazuje jasnu opredeljenost Srbije, da kada god bude dostupan državnim organima, to suđenje će biti kod nas.
Homen: To je još jedan od razloga zašto je Srbiji trebala apsolutna reforma pravosuđa. Ne treba zaboraviti da je ona bila pritvorena još pre sedam godina. Sedam godina je trajala istraga. Taj predmet se nalazi u Tužilaštvu. Bilo je neophodno pribaviti niz dokaza, čini mi se čak iz 11 zemalja. Ne sumnjam da Tužilaštvo raspolaže dobrim dokazima, ali pitanje je njihove procene kada će formalno podići optužnicu. S druge strane, da suđene Ceci predstavlja i politički problem, izlazi iz činjenice da je ona vrlo popularna pevačica, da je bila učesnica mitinga Kosovo je Srbija, da je pevala određenim političkim strankama. Iz toga bi mogli da izvučemo zaključak da je uživala određenu vrstu političke zaštite. Ali, s druge strane sam siguran, da su ta vremena prošla i da u najskorije vreme možemo očekivati podizanje optužnice. To je pitanje odluke Tužilaštva.
Homen: Možda neko iz vlasti može da ima simpatije prema njoj, ali sam siguran, znajući rad tužilaštva, da niko ne može da spreči istragu, eventualno podizanje optužnice i procesuiranje.
Šverc cigaretama
Homen: Upravo vreme itekako otežava sve vrste istraga. Kako prolazi vreme, sve teže je to dokazati. Za Ćuruviju mislim da je već svima jasno da je to bila podrška države i tadašnje Službe bezbednosti, da su oni ti koji su verovatno organizovali, a ako ne organizovali, onda zaštitili i pomogli samom ubistvu. Prema najavi Tužilaštva, tu ima ozbiljnih pomaka i verujem da u skorije vreme možemo da čekamo napredak.
Homen: Ne mogu da komentarišem postupak.
Homen: To je pitanje realnih odnosa snaga u svetu, snage Srbije u odnosu na druge države. Mi nemamo mogućnost da utičemo, niti da zabranimo, nekoj zemlji da da politički azil ili status izbeglice nekome. Oni jesu zaštićeni od strane Ruske federacije. Mislim da je vrlo značajna odluka Tužilaštva da se Miri Marković sudi u odsustvu. Postupak se neće zaustaviti i biće okončan. Mislim da ista odluka treba da bude doneta i kada je u pitanju šverc cigareta. Neka nikada ne dođu u Srbiju i neka nikada ne završe u zatvoru, ali mislim da je pitanje morala da se taj postupak završi i da se kaže da su oni bili krivi jer su to i to počinili.
Homen: Svako mora da odgovara za krivična dela koja je činio i nikakav novac ne sme da bude zaštita. Smatram da je pravi put da svako dođe u Srbiju i da se pojavi pred sudom, a ne da nudi neki novac. Gospodo, dođite u Srbiju, imaćete advokate i fer postupak, pa dokažite da li ste krivi ili ne.
Homen: Da se neko plaši, sigurno mu ne bi teklo suđenje u odsustvu, koje teče.
Homen: Svi treba da podnesemo podjednaku odgovornost u krizi. Nemam ništa protiv da se neko bogati i da bude bogat, ako to uradi na pošten način. Ako imate milijarde evra, treba da se odužite državi. Ono što danas ne postoji, a postojalo je pre Drugog svetskog rata, to je zadužbina. Sve institucije pre rata su upravo živele od bogatih ljudi, koji su davali donaciju. Mislim da bi bogati ljudi u Srbiji trebali da se ugledaju na te primere. Država može da preduzme određene korake, ako oni nisu sami spremni da ponude saradnju državi. To je pitanje povećanja poreskih stopa ili posebnog oporezivanja bogatih ljudi.
Homen: Mislim da je to vreme prošlo i da to oni shvataju. Njihovi javni nastupi govore da su oni itekako slabiji od države. Kada ste saterani u ćošak, obraćate se medijima i tvrdite da niste krivi i da ste novac pošteno zaradili. Nije samo u pitanju preispitivanje da li ste pošteno zaradili, nego - otvorite kasu i pomozite državi.
Homen između ostalog govori i o slučajevima pevačice Svetlane Ražnatović Cece, udovice paravojnog komandanta Željka Ražnatovića Arkana, biznismenu Stanku Subotiću, kao i o razlozima oslobađanja Ilije Jurišića iz zatvora u Beogradu.
RSE: Stigao je upitnik Evropske komisije Srbiji. Pravosuđe je najvažnije u čitavoj toj priči. Šta Srbija mora da uradi da bi bila na putu ka Evropskoj uniji i do kada?
Homen: Vlada Republike Srbije sprema određenu vrstu akcionog plana. U upitniku će se preneti kakva je trenutno situacija, ali to nije ono što mi treba da uradimo. Treba doneti niz određenih zakona i preduzeti niz koraka. Rokovi nisu dugački, ako se nadamo statusu kandidata sledeće godine. Konačan rok za usvajanje svih ovih zakona jeste maj sledeće godine. Upravo je narednih šest meseci ključno za Srbiju. Vlada Republike Srbije će 16. decembra usvojiti akcioni plan. Tu će svako ministarstvo i sve institucije imati konkretne zadatke koje moraju da ispune, ukoliko žele da dobiju pozitivan signal iz Brisela.
RSE: Šta će biti prvo učinjeno?
Homen: Što se tiče Ministarstva pravde, naša je osnovna obaveza da predložimo pet zakona, a već smo anticipirali šta će biti problem. Ti zakoni su već faktički završeni. To su Zakon o notarima, novi Zakon o parničnom postupku, novi Zakon o krivičnom postupku, Zakon o finansiranju političkih stranaka. To su apsolutni prioriteti. Svi draftovi zakona su napisani i nalaze se kod relevantnih evropskih institucija. Apsolutni prioritet za Savet državnog veća sudstva i državnog tužioca je da se što pre završe izbori za stalan sastav visokog saveta i državnog veća. U tom smislu, rok koji mi očekujemo da bi bio prihvatljiv je da se do 1. marta izbori završe. Nakon toga stalni sastav bi imao osnovni zadatak da proveri prethodne odluke koje je doneo sadašnji sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i da uz zajednički rad sa ekspertima Evropske komisije, sve ono što nije bilo u skladu sa standardima, bude ispravljeno. Postignut je dogovor sa Briselom i očekujemo da je 1. maj, uz velike napore, realan rok da se to uradi.
RSE: Velike primedbe je imala Evropska komisija upravo na reizbor sudija. Da li je 1. maj rok da se reši i taj problem?
Važno je da se brzo sudi i da presude budu kvalitetne. U tom smislu moramo da uradimo sve što Brisel predlaže
Homen: Nije u pitanju samo opšti izbor sudija. To je samo jedan od problema. Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca je upravo ponudio Evropskoj komisiji da zajedno radimo na svim ovim pitanjima jer je to jedini način da se izbegnu svi nesporazumi. Naš cilj je da za četiri - pet godina, kada bude realan ulazak Srbije u Evropsku uniju, imamo pravosuđe koje funkcioniše. Važno je da se brzo sudi i da presude budu kvalitetne. U tom smislu moramo da uradimo sve što Brisel predlaže.
RSE: Postoje li politički uticaji? Imamo nekoliko aktuelnih slučajeva, kao što je suđenje za ubistvo Francuza Brisa Tatona. Svedoci ne ponavljaju svoje iskaze iz istrage i ne govore ono što su ranije govorili. Njegovi roditelji su rekli da su očajni i da je to suđenje za njih noćna mora. Brankica Stanković je ugrožena od navijača. Šta se tu dešava? U čemu je problem?
Homen: Političke uticaje sigurno ne možete da isključite preko noći. Naravno da će politika ili izvršna vlast uvek imati želju da vrši određenu vrstu uticaja na pravosuđe. Ne možete uvek ni da krivite pravosuđe. Desilo se nešto što je po meni sramota za ovu državu. Devet državnih službenika, policajaca, koji su se nalazili na utakmici, su na samom suđenju svi izjavili da nisu videli osumnjičenog, da nisu videli te pretnje. Na sreću, postojale su video kamere i snimak te utakmice. Jasno je pokazano da jeste učinjeno krivično delo. Postupak oko ubistva Brisa Tatona traje godinu dana, što je realno. Mislim da će suđenje biti završeno kako treba, u smislu nezavisnosti sudija i adekvatne sudske presude. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da postoje pretnje i svedocima, da je to izuzetno mukotrpan postupak i izuzetno značajan, ne samo za borbu protiv huligana i nasilnika, ali i za ugled Republike Srbije u svetu. Ako mi nismo u stanju da za tako evidentno delo, koje se desilo na sred ulice, pred stotinu svedoka, donesemo adekvatnu presudu, onda Srbija zaista nema adekvatno pravosuđe. Ovaj slučaj će zaista biti pravi test za pravosuđe, da li je u stanju da donese adekvatnu presudu ili ne.
RSE: Slučaj "Jataci" je posebno bio interesantan jer je na tom procesu, u kom su optuženi za skrivanje Ratka Mladića, tužilaštvo, dan pred donošenje presude, tražilo izuzeće sudije. Šta se tu dešava?
Homen: Sve što se dešava za jatake i za pobunu Crvenih beretki, napadi na ambasade i džamije, su slučajevi gde je politika itekako imala interes da se nikada ne nađe adekvatno rešenje. Političke strukture, koje su tada bile na vlasti, su pokušale na svaki način da te predmete gurnu sa strane. Jedna je konkretna odgovornost da li je neko štitio Mladića, a drugo je da li je neko upao u ambasadu. Tu postupak mora da ide. Suštinsko je pitanje ko je stajao iza ometanja te istrage, kao i mnogih drugih. Mislim da je postojanje političkog uticaja pravi pokazatelj zašto ti predmeti nisu završeni dugi niz godina.
RSE: Danas ti političari nisu na vlasti, a dešava se takva stvar na suđenju za Jatake?
Homen: Uloga Vlade je da pošalje jasnu političku poruku da Ratko Mladić mora da završi u Haškom tribunalu, kao i Hadžić. Na koji način će sud doneti presudu, je nešto u šta ne bi smeli i ne bi trebali da se mešamo. Verujem da će se i tu naći adekvatna presuda. Ako pričamo o suđenju Ratka Mladića i o određenim predmetima gde su u pitanju ratni zločini, često smo u situaciji da i pojedinci iz pravosuđa smatraju da ako je neko učinio krivično delo nad predstavnicima drugih naroda, da to baš i nije tako strašno krivično delo. Zemunski klan, sa svim svojim zločinima koje je uradio, je ubio manje od 30 ljudi. Od toga, tri četvrtine su kriminalci koji su ubijali jedni druge. Uporedite to sa određenim ranim zločinima, gde je ubijeno hiljade ljudi. Mislim da daleko veći prioritet za državu Srbiju treba da bude suđenje za ratne zločine. Zemunski klan je morao da se otkrije i procesuira, ali isto tako moraju se procesuirati i svi počinioci ratnih zločina.
RSE: Hoće li uskoro biti uhapšen Ratko Mladić? Stalno slušamo priču da država sve radi na tom planu. Hoće li uskoro ta obaveza biti završena?
Homen: Po prvi put rešenost ove Vlade jeste ta se to i desi. Mi ne možemo da kažemo da li se on nalazi u Srbiji ili ne, da li ga neko skriva ili ne. Da li on ima simpatije određenih bivših delova službi ili određenih delova političkih ljudi? Definitivno da ima. Verovatno bi mu pomagali ili mu pomažu. Mi moramo da pokažemo da činimo sve što možemo da ga pronađemo. Naravno, zadatak je na našim službama bezbednosti i na Tužilaštvu za ratne zločine da pokažu Haškom tribunalu da čine sve što mogu da ga pronađu.
RSE: Da li zaista čine sve?
Homen: Znajući ljude koji se bave tim poslom u to duboko verujem. Očigledno je problem da bude pronađen.
RSE: Ako je Rade Bulatović, kao šef Državne bezbednosti, sprečavao Mladićevo hapšenje,
hoće li odgovarati?
Homen: Mislim da svako ko je činio krivično delo mora da odgovara. Naravno, pitanje dokazivanja političke odgovornosti možemo da vezujemo i za pitanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. To su stvari koje moraju biti dokazane na sudu. Da li su političke stranke pružile javno podršku određenim kriminalnim grupama i da li su dali podršku pobuni Crvenih beretki? To je nesporno. Da li je to krivično delo – to je pitanje za sud.
Međunarodni kriminal na Balkanu
RSE: Imamo odluke Apelacionog suda. Često taj sud vraća predmete na ponovno suđenje. Ukinuta je presuda dvojici navijača Crvene zvezde, koji su bili osuđeni na zatvor. Zbog čega se to dešava?
Homen: Kada je u pitanje ukidanje presuda, kako za navijače, tako i za razne zločine, mislim da tu ne treba gledati ništa loše jer očigledno da prvostepeni sud nije izneo dovoljno dokaza. Ta vrsta kontrole mora da postoji, bez obzira što svi mi želimo da se i huligani i grupe navijača nađu pred udarom zakona. Zakon mora da se poštuje. Ne treba tu izuzeti ni odgovornost Tužilaštva, da neke predmete nisu radili kako treba, da nisu sudu dostavili baš prave dokaze na osnovu kojih bi neko bio osuđen. To jeste suština. Pravosuđe mora biti nezavisno i mora da izmeri sve što se dešava.
RSE: U takvim odlukama, da li ima nekih uticaja sa strane?
Homen: Kada su u pitaju postupci protiv navijača, protiv raznih vrsta nasilnika i organizovanog kriminala, mislim da tu nije toliko u pitanju korupcija, nego je to pitanje straha samog sudije, koji treba da donese odluku. Jedno je kada mi medijski nešto podržimo, kada cela država stane iza toga. Uloga države tu treba da ide u drugom pravcu - mi treba da garantujemo svaku sigurnost sudiji koji donese takvu odluku.
RSE: Jedan od drastičnih primera je suđenje Iliji Jurišiću iz Bosne i Hercegovine. On je ovde proveo nekoliko godina u pritvoru i na kraju je oslobođen. Kako je moguće da se takva stvar desi i zašto je bio u zatvoru ako nije bilo dokaza protiv njega?
Homen: Vrlo je lepo za nekog tužioca, ili za državu, da sudi nekome ko je činio zločine nad Srbima. To je i medijski popularno i stvara određeni osećaj pravde. Ne treba zaboraviti, da bi neko bio osuđen za to, moraju da postoje dokazi. Mi danas, 2010. godine, bez obzira da li imamo emocije ili ne, ne smemo da sudimo na osnovu osećaja ili određene političke procene. Ne sumnjam da je sud doneo pravednu odluku. Iz odluke suda mogu da tvrdim da drugostepeni apelacioni sud smatra da prvostepena presuda nije bila dovoljno potkrepljena dokazima.
RSE: Kakva je regionalna saradnja pravosuđa? Interpol je nedavno suspendovao poternice iz Srbije koje su izdate za ratne zločine, bez saglasnosti matične zemlje. Ako Srbija traži nekoga iz Bosne i Hercegovine, mora da ima saglasnost te zemlje. Da li to znači da ne postoji poverenje u srpsko pravosuđe?
Homen: Interpol postupa u skladu sa svojim standardima i ne mislim da se to odnosi samo na Republiku Srbiju, nego generalno. To je pitanje njihove odluke u daljem postupanju. Sigurno da takva odluka isključuje političku mogućnost jedne države da namerno podnosi i podiže optužnice protiv državljanina duge zemlje za ratne zločine, ne bi li sebe politički dokazala i pokazala da je borac protiv ratnih zločina. Ta odluka ima smisla.
RSE: Da li je nakon akcije u Italiji, gde je uhapšeno 80 članova narko grupe Darka Šarića, ta grupa uništena? Da li će Darko Šarić biti uskoro uhapšen? Imate li informacije gde se nalazi?
Homen: Mislim da je ta narko grupa i dalje vrlo jaka jer mi ne pričamo o jednom vođi narko grupe sa Balkana, nego pričamo o međunarodnom kriminalu. Sa svakom akcijom, što naše policije, što policije iz regiona, sigurno da se smanjila operativnost te grupe, ali mislim da će ta grupa, kao jedna od lidera u prodaji i prevozu droge, i dalje biti problem za celu planetu. Postoji više spekulacija gde se Šarić krije. Jedina zemlja koja je protiv njega pokrenula optužnicu, bez obzira na niz krivičnih dela koje je činio svuda po svetu, jeste Srbija. To pokazuje jasnu opredeljenost Srbije, da kada god bude dostupan državnim organima, to suđenje će biti kod nas.
RSE: Ovih dana aktuelna je najava tužbe protiv pevačice Svetlane Ražnatović Cece, zbog nelegalne prodaje fudbalera, koje se dogodila pre mnogo godina. Kako komentarišete njene ocene da joj se sudi preko medija i ozbiljne optužbe da nju štiti neko iz vlasti, možda Dragan Marković Palma ili ministar policije Ivica Dačić?
Ako mi nismo u stanju da za tako evidentno delo (ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona), koje se desilo na sred ulice, pred stotinu svedoka, donesemo adekvatnu presudu, onda Srbija zaista nema adekvatno pravosuđe
Homen: To je još jedan od razloga zašto je Srbiji trebala apsolutna reforma pravosuđa. Ne treba zaboraviti da je ona bila pritvorena još pre sedam godina. Sedam godina je trajala istraga. Taj predmet se nalazi u Tužilaštvu. Bilo je neophodno pribaviti niz dokaza, čini mi se čak iz 11 zemalja. Ne sumnjam da Tužilaštvo raspolaže dobrim dokazima, ali pitanje je njihove procene kada će formalno podići optužnicu. S druge strane, da suđene Ceci predstavlja i politički problem, izlazi iz činjenice da je ona vrlo popularna pevačica, da je bila učesnica mitinga Kosovo je Srbija, da je pevala određenim političkim strankama. Iz toga bi mogli da izvučemo zaključak da je uživala određenu vrstu političke zaštite. Ali, s druge strane sam siguran, da su ta vremena prošla i da u najskorije vreme možemo očekivati podizanje optužnice. To je pitanje odluke Tužilaštva.
RSE: Da li je neko iz vlasti štiti?
Homen: Možda neko iz vlasti može da ima simpatije prema njoj, ali sam siguran, znajući rad tužilaštva, da niko ne može da spreči istragu, eventualno podizanje optužnice i procesuiranje.
Šverc cigaretama
RSE: Kada će biti otkriveno i dokazano na sudu ko je ubio i naredio da se ubiju novinari Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić? Prošlo je 15 godina od tih ubistava.
Homen: Upravo vreme itekako otežava sve vrste istraga. Kako prolazi vreme, sve teže je to dokazati. Za Ćuruviju mislim da je već svima jasno da je to bila podrška države i tadašnje Službe bezbednosti, da su oni ti koji su verovatno organizovali, a ako ne organizovali, onda zaštitili i pomogli samom ubistvu. Prema najavi Tužilaštva, tu ima ozbiljnih pomaka i verujem da u skorije vreme možemo da čekamo napredak.
RSE: Koji su to pomaci u slučaju Ćuruvija?
Homen: Ne mogu da komentarišem postupak.
RSE: Suđenje Miri Marković, supruzi Slobodana Miloševića, za nezakonitu dodelu stana, ovih dana je odložena. Ona i Marko Milošević imaju status izbeglice u Rusiji. Da li će i kada u Srbiji oni odgovarati po optužnicama za šverc cigareta?
Homen: To je pitanje realnih odnosa snaga u svetu, snage Srbije u odnosu na druge države. Mi nemamo mogućnost da utičemo, niti da zabranimo, nekoj zemlji da da politički azil ili status izbeglice nekome. Oni jesu zaštićeni od strane Ruske federacije. Mislim da je vrlo značajna odluka Tužilaštva da se Miri Marković sudi u odsustvu. Postupak se neće zaustaviti i biće okončan. Mislim da ista odluka treba da bude doneta i kada je u pitanju šverc cigareta. Neka nikada ne dođu u Srbiju i neka nikada ne završe u zatvoru, ali mislim da je pitanje morala da se taj postupak završi i da se kaže da su oni bili krivi jer su to i to počinili.
RSE: Stanko Subotić je takođe optužen za šverc cigareta. Iz inostranstva on nudi pet miliona evra kao kauciju da bi ovde sa slobode odgovarao na optužnicu. Zašto pravosuđe ne prihvata tu ponudu?
Homen: Svako mora da odgovara za krivična dela koja je činio i nikakav novac ne sme da bude zaštita. Smatram da je pravi put da svako dođe u Srbiju i da se pojavi pred sudom, a ne da nudi neki novac. Gospodo, dođite u Srbiju, imaćete advokate i fer postupak, pa dokažite da li ste krivi ili ne.
RSE: Da li se neko ovde možda plaši njegovog dolaska?
Homen: Da se neko plaši, sigurno mu ne bi teklo suđenje u odsustvu, koje teče.
RSE: Član ste vladajuće Demokratske stranke. Da li bi tajkuni, koji su bogati u Srbiji i koji imaju ogroman novac, trebali svojim novcem da pomognu državi, kao što se pominje ovih dana?
Homen: Svi treba da podnesemo podjednaku odgovornost u krizi. Nemam ništa protiv da se neko bogati i da bude bogat, ako to uradi na pošten način. Ako imate milijarde evra, treba da se odužite državi. Ono što danas ne postoji, a postojalo je pre Drugog svetskog rata, to je zadužbina. Sve institucije pre rata su upravo živele od bogatih ljudi, koji su davali donaciju. Mislim da bi bogati ljudi u Srbiji trebali da se ugledaju na te primere. Država može da preduzme određene korake, ako oni nisu sami spremni da ponude saradnju državi. To je pitanje povećanja poreskih stopa ili posebnog oporezivanja bogatih ljudi.
RSE: Ako su oni jači od države, a tako se priča i piše, kako to onda učiniti? Silom?
Homen: Mislim da je to vreme prošlo i da to oni shvataju. Njihovi javni nastupi govore da su oni itekako slabiji od države. Kada ste saterani u ćošak, obraćate se medijima i tvrdite da niste krivi i da ste novac pošteno zaradili. Nije samo u pitanju preispitivanje da li ste pošteno zaradili, nego - otvorite kasu i pomozite državi.
