U Gazi je u utorak sahranjeno 58 Palestinaca ubijenih 14. maja u sukobima sa izraelskim snagama, najžešćim od rata 2014. godine.
Palestinci su u utorak (15. maja) obeležili "nakbu", odnosno "katastrofu", kada je pre 70 godina oko 700.000 njihovih sunarodnika proterano ili napustilo svoje domove dan nakon proglašenja izraelske države 14. maja 1948. godine.
Savet bezbednosti Ujedinjenih naroda, na zahtev Kuvajta, održao je vanrednu sednicu na kojoj se vodila žestoka rasprava o nasilju u Gazi.
Savet je pozvao na smirenje situacije duž granice u pojasu Gaze nakon smrtonosnih sukoba u ponedeljak, uz proteste evropskih članica zbog priznanja Jerusalima kao izraelskog glavnog grada od strane Sjedinjenih Država te zvaničnog otvaranja ambasade u tom gradu, piše na sajtu Saveta bezbednosti.
"Ovaj krug nasilja u Gazi treba da se završi", rekao je specijalni koordinator UN-a za mirovni proces na Bliskom istoku, Nikolaj Mladenov i dodao "ako se to ne učini, eksplodiraće i povući sve u regionu u drugo smrtonosno sukobljavanje".
"Međunarodna zajednica mora intervenisati i sprečiti rat", istakao je on.
Niki Hejli (Nikki Haley), američka ambasadorka u UN-u, rekla je da je nasilje rasprostranjeno ne samo u Gazi, već i na čitavom Bliskom istoku, a u odbranu Izraela optužila je Savet za dvostruke standarde.
"Nema nikakvog uverljivog mirovnog sporazuma pod kojim Jerusalim više ne bi ostao glavni grad Izraela. Priznajući tu stvarnost, mir postaje više moguć, ne manje," rekla je ona, dodajući da je njena zemlja spremna podržati pregovore i mirovni sporazum na svaki način - "mir u kojem su ljudi svih vera slobodni da se uvažavaju u Jerusalimu".
Posledice Trampovih odluka
Za to vreme svetski mediji bave se političkim posledicama odluke Donalda Trampa (Donald Trump) da preseli ambasadu u Jerusalim.
Prema pisanju londonskog The Timesa, Tramp je mislio da ima novi pristup u uspostavljanju mira između Izraelaca i Palestinaca, ali događaji u ponedeljak su izgledali depresivno i bili su slični rezultatima napora prethodnih administracija.
"Izraelske trupe pucale su u Gazi i mnogi ljudi su ubijeni: ovo ili nešto slično tome je bio redovan obrazac, a ne menjanje pravila igre," piše britanski list.
"Izgleda da se Tramp nadao da bi sa Izraelom mogao da promeni pravila: umesto da bude posrednik želeo je da preuzme rizik i bude neko ko pravi dogovor," stoji u tekstu i pojašnjava da je zbog toga odlučio da pošalje Džerada Kušnera (Jareda Kushnera), savetnika za Bliski istok, da predstavi ideje saudijskom prestolonasledniku Muhamedu bin Salmanu, koji je trebalo da ih nametne Palestincima.
"Međutim, princ nikada nije formalno priznao svoje razgovore sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, a pokazalo se da se takvi pristupi upropaste, odnosno zavise od toga šta Palestinci odluče da urade."
Trampova bliskoistočna politika podstiče globalnu brigu za region
Associated Press ocenjuje da plan predsednika Trampa za posredovanje mira na Bliskom Istoku ili "dogovor veka" tone sve dublje.
Američka agencija navodi i da je preseljenje ambasade, koje je Tramp nazvao "sjajnim danom" za Izrael, iako je nekoliko desetina Palestinaca poginulo u Gazi, narušilo ugled Vašingtona kao posrednika između tih strana.
"I to je najnovija u nizu američkih odluka koja možda izazove domino efekat sa nepredvidljivim posledicama," piše AP.
"Tradicionalno smo pokušali da odigramo ulogu vatrogasca na Bliskom Istoku. Sada igramo ulogu palikuće," rekao je Ijan Goldenber (Ilan Goldenberg), bivši zvaničnik Stejt Departmenta i Pentagona koji vodi program za Bliskig Istok u Centru za novu američku bezbednost.
AP upozorava i da su obnovljeni sukobi u Gazi stvorili uznemirujuću, ali stvarnu mogućnost da se Izrael uskoro može naći u borbi na dva fronta: s militantima iz Hamasa koji upravljaju priobalnim pojasom Gaze i s iranskim trupama i borcima Hezbolaha u Siriji koje podražava Iran.
Trampov neuspeh u Jerusalimu
Dan kada je Amerika otvarala svoju ambasadu u Jerusalimu je dan za kojim je svet žudeo zbog onoga što je on trebalo da predstavlja: kraj naizgled beskrajnog sukoba, krvave tragedije pravde i okrutnosti na obe strane, piše New York Times u redakcijskom komentaru o implikacijama Trampove odluke.
"Izraelci i Palestinci zamišljali su glavni grad u Jerusalimu, a generacije Amerikanaca, poštenih brokera u potrazi za mirom, nisu prihvatali tvrdnje obeju strana, čekajući na sporazum koji će uz pomoć čvrstih stavki rešiti sve zahteve," stoji u tekstu u kojem se još kaže da je Tramp isporučio ambasadu kao poklon bez koncesije ili uslova za izraelsku vladu Benjamina Netanijahua, ali i kao udarac za Palestince.
"Svet nije bio svedok novog mira i sigurnosti za dva naroda koji su dugo sanjali o tome. Umesto toga, gledao je kako su izraelski vojnici pucali i ubili mnoge palestinske demonstrante, a ranili još hiljade, uz izraelsku granicu sa pojasom Gaze," ocenjuje NYT.
Izjava Trampa kojom priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela i odluka da u njega preseli ambasadu iz Tel Aviva ukinuli su 70 godina američke neutralnosti, zaključuje njujorški list.
"Pomagao sam da počnu protesti u Gazi i ne žalim"
New York Times prenosi i svedočanstvo Ahmeda Abu Ratime koji je pomogao da se organizuje veliki "Marš povratka", koji je na tu ideju došao tokom šetnje sa prijateljom Hasanom duž granice.
"Tu leži naša zemlja, rekao sam Hasanu, dok sam gledao drveće na drugoj strani ograde. A ipak, zbog te ograde i vojnika koji čuvaju granicu, to je daleko. Većini ljudi mojih godina nikada nije bilo dozvoljeno da napuste Gazu, jer Egipat kontroliše južni deo zemlje, a Izrael severni," piše Abu Ratima za New York Times.
To razmišljanje je napisao na Facebooku i tako podstakao ljude u Gazi da započnu pokret koji je kulminirao istorijskim protestima koji su se dogodili tokom proteklog meseca.
"Tragično, Izrael je reagovao još brutalnije nego što sam očekivao – a preživeo sam tri rata," kaže Abu Ratima i dodaje da je njegova mržnja prema granicama univerzalna, odnosno da od nje pate svi Palestinci.
On najavljuje i nastavak borbe sve dok Izrael ne prizna njihovo pravo da se vrate u domove i zemlju iz koje su,kako kaže bili prognani.
Abu Ratima na kraju kaže i da će nastaviti da kuca na vrata međunarodnih organizacija i, kako kaže, izraelskih tamničara sve dok ne vidi konkretne korake za okončanje blokada Gaze.