Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Trampov golanski poklon za Netanjahua


Predsednik SAD Donald Tramp i premijer Izraela Benjamin Netanjahu s potpisanom objavom o Golanskoj visoravni

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da SAD priznaju izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni mogla bi otežati mirovni proces na Bliskom istoku, ali i postaviti presedan za druge slučajeve vojnog osvajanja teritorija, pišu svetski mediji, dodajući da bi to moglo i pomoći izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu na predstojećim parlamentarnim izborima.

Opasan presedan

Odlukom o priznanju izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni Tramp je dodatno obesmislio svoje obećanje da će doneti "konačni dogovor" za okončanje arapsko-izraelskog sukoba, ali i postavio "opasan presedan" s mogućim posledicama daleko izvan regiona Bliskog istoka, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ističe da se time "kompromituje pozicija Zapada, na primer, o ruskoj aneksiji Krima".

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 242 doneta nekoliko meseci pošto je Izrael proglasio pobedu u Šestodnevnom ratu 1967., koja naglašava "neprihvatljivosti sticanja teritorije ratom", bila je srž potonjih razgovora o arapsko-izraelskom sukobu, ali je Tramp još jednom pokazao bezobzirno nepoštovanje međunarodnih normi, piše britanski list.

Tramp je već pokazao da misli da može pogaziti međunarodne konvencije, ukazuje Fajnenšl tajms, podsećajući da je američki predsednik ignorisao upozorenje arapskih i evropskih saveznika u promeni višedecenijske politike SAD kada je priznao Jerusalim kao prestonicu Izraela.

S podrivanjem dva od tri osnovna pitanja u srcu sukoba - statusa spornog svetog grada i povratka okupiranih teritorija, postoji zabrinutost šta će biti s trećim - pravom na povratak palestinskih izbeglica. Fajnenšl tajms piše da Tramp možda misli da bi mogao primorati Palestince na dogovor, ali je to "potpuno neodgovorno i rizikuje podsticanje više ekstremizma i nestabilnosti i regionu".

Principijelni realizam

S druge strane, Volstrit džornal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru piše da je odluka o Golanskoj visoravni "principijelna podrška savezniku i realistična u priznavanju Bliskog istoka takav kakav jeste".

Uz ocenu da je Trampovu spoljnopolitičku doktrinu "principijelnog realizma" teško razlučiti ili definisati njegovom Tviter politikom, uticajni konzervativni list posle Trampove najave prošle nedelje napisao je da je odluka o Golanskoj visoravni "zasnovana na nečemu mimo ličnih impulsa i ima smisla za američke i izraelske interese".

Scenario po kojem bi Izrael vratio Golansku visoravan Siriji u okviru šireg mirovnog rešenja, još je manje verovatan s haosom dugog sirijskog građanskog rata, pošto je ta zemlja sada podeljena s prisustvom džihadističkih ekstremista i iranskih lojalista, ocenjuje Volstrit džornal. Ako Izrael ne kontroliše Golan, tom visoravni bi mogli dominirati Hezbolah ili Islamska država, a "obe realnosti su neprihvatljive Izraelu", zaključuje list.

Volstrit džornal priznaje da bi tajming priznanja mogao pomoći Netanjahuu na izborima, ali dodaje da tema Golana nije sporna u Izraelu. Isto tako je očekivano da se arapske zemlje usprotive, ali i to će, objašnjava list, izbledeti kao njihov gnev kada je Tramp premestio američku ambasadu u Jerusalim.

U okviru procene daljeg razvoja, Volstrit džornal navodi da priznavanje Golana šalje poruku Rusiji, zaštitniku Sirije, da SAD priznaju da je građanski rat promenio realnost u Siriji i da nema povratka na "nepostojeći status kvo", dok Palestincima govori da povratak na granice pre 1967. više nije realističan, što znači da će morati da prihvate neko izraelsko prisustvo na "okupiranim teritorijama" ako žele rešenje dve države.

Nepotrebna kontroverza

Tramp je odlukom o Golanu "napravio kontroverzu gde ne bi trebalo da postoji", ocenjuje se u uredničkom komentaru Njujork tajmsa (The New York Times), dodajući da je pritisak na Izrael da okonča okupaciju na Golanu oslabio s početkom sirijskog rata 2011. i intervencijom iranskih i ruskih snaga koje podržavaju Asadov režim.

Priznanje izraelske pretenzije na Golansku visoravan je poslednja u nizu odluka, kao preseljenje ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim i povlačenje iz iranskog nuklearnog sporazuma, koje pokazuju nepopustljivu podršku Trampove administracije izraelskoj konzervativnoj vladi, piše Njujork tajms, ali podvlači da je Tramp, iako se predstavlja kao čvrst pregovarač, prepustio dragocenu američku decenijama građenu diplomatsku prednost, u zamenu za ništa što bi koristilo SAD.

Uticajni liberalni list podseća da je administracija Ronalda Regana (Reagan), kada je 1981. Izrael tvrdio da je anektirao Golansku visoravan, uzvratila suspenzijom sporazuma o strateškoj saradnji s Izraelom. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se, međutim, suočava s teškom borbom za reizbor i zamolio je Trampa za taj potez, koji jača njegovu tvrdnju da na najbolji način može čuvati bezbednost Izraela zbog bliskih veza s Belom kućom, ukazuje Njujork tajms.

Dok se Tramp nada da će mu njegova odluka povećati podršku među proizraelskim evangelistima i američkim Jevrejima, verovatnije je, ocenjuje list, da će povećati rastuće podele među Amerikancima oko nepopustljive podrške administracije Netanjahuu i njegovom štetnom efektu po američke interese.

Podrška prijatelju pre svega

I Vašington post (The Washington Post) ocenjuje da se odluka o Golanskoj visoravni može posmatrati kroz odnos Trampa i Netanjhua i da je to još jedan primer kako dva desničarska lidera međusobno jačaju svoje pozicije.

Mada kritičari upozoravaju da Tramp postavlja problematičan novi presedan koji bi mogao opravdati druge zemlje u širenju svojih teritorija osvajanjem, to je sekundarno u odnosu na drugi imperativ - "isporučivanje 'političkog poklona' Netanjahuu" koji se suočava s teškom borbom uoči izbora 9. aprila, ocenjuje se u tekstu vašingtonskog lista.

Dok je Tramp ojačao Netanjahua nizom jednostranih poteza koje je pozdravila izraelska desnica, Netanjahu, "miljenik američkih konzervativaca", podržao je glavne Trampove političke napore, poput povlačenja iz iranskog sporazuma ili izgradnje zida na granici s Meksikom. S druge strane, piše list, dok Netanjahu jača Trampov status među tvrdokornim republikancima i evangelistima, dolazi do postojanog slabljenja podrške Izraelu među demokratama.

Golan i Krim

Blumbergov (Bloomberg) kolumnista Leonid Beršidski ukazuje da se saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina i kritičari Donalda Trampa poigravaju s vezama između američkog priznavanja Golanske visoravni kao dela Izraela i priznanja ruske aneksije Krima, ali ocenjuje da je reč o tankoj paraleli i površnoj sličnosti - sirijsku i ukrajinsku teritoriju zauzele su susedne zemlje uz upotrebu vojne sile i obe su anektirane iz strateških razloga.

Izjava američkog državnog sekretara Majka Pompea (Mike Pompeo) koja je trebalo da ospori vezu između Golana i Krima, samo je poslužila za jačanje poređenja, piše Beršidski, citirajući portparolku ruske diplomatije Mariju Zaharovu koja je rekla da je posle Pompeove izjave o zaštiti bezbednosne situacije Izraela trebalo "automatski uslediti" priznanje Krima, gde je u pitanju zaštita ruskih bezbednosnih interesa.

U pitanju je očigledna kontradikcija, smatra kolumnista Blumberga, pošto ruski argument nije da Tramp treba da prizna Golansku visoravan kao izraelski a potom Krim kao ruski, već da aneksiju Golana visoravni ne bi trebalo priznati jer krši međunarodno pravo.

Beršidski podseća da o Golanu postoji rezolucija Saveta bezbednosti UN, ali ne i o Krimu pošto je Rusija sprečila pokušaje da se usvoji takav akt. U odsustvu opšteg pravila, međutim, lako je isticati razlike između Krima i Golana, piše on i ukazuje da je pravilo usvojeno posle Drugog svetskog rata kojim se zauzimanje tuđih teritorija ne priznaje možda najvažnije u trenutnom međunarodnom poretku, jer je to ključni razlog što su danas osvajački ratovi izuzetno retki.

"To je jedan slučaj gde je zvanična linija ruskog Ministarstva spoljnih poslova o Golanu ispravna; takođe bi trebalo da se primenjuje i na Krim", zaključuje kolumnista Blumberga.

XS
SM
MD
LG