Novinar i jedan od osnivača nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić, posle duge i teške bolesti, preminuo je 25. septembra u Beogradu.
Novinarstvom je počeo da se bavi 1969. godine. Pre dolaska u "Vreme", proveo je 15 godina u nedeljniku NIN, koji je napustio zbog pritisaka režima Slobodana Miloševića. Na predlog Srđe Popovića, 1990. prihvata ideju da učestvuje u pokretanju novog nedeljnika "Vreme".
"I tako krenemo da se skupljamo. Okupljali smo se najmanje jednom nedeljno kod Srđe Popovića u kancelariji. Bilo nas je tu raznih, Jug Grizelj, Hari Štajner, Jurka Gustinčić, Ratko Bošković, Zoran Jeličić, Lazar Stojanović… (...) Onda sam ja nabavio čitavu gomilu knjiga o tome kako se osnivaju nove novine, sve iščitao i objašnjavam ljudima da treba da počnemo da pravimo broj od minus 15, pa da stignemo polako, što bi rekao Umberto Eko, do nultog broja. Taman smo lepo krenuli da konstruišemo i stvaramo, istina manje likovno, više sadržinski, i kada smo bili na minus trećem broju, Milošević raspiše izbore. Nismo imali kud nego da 29. oktobra izletimo sa prvim brojem", ispričao je Vasić prošle godine u oktobru, kada je redakcija napravila presedan i odlučila da objavi intervju sa svojim osnivačem, povodom 30 godina postojanja "Vremena".
Tokom tri decenije u "Vremenu", Vasić je pokrivao apsolutno sve važne teme, od demonstracija 9. marta 1991, preko rata u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu…
"Njegovi tekstovi nakon atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića i tokom operacije 'Sablja', koja je potom usledila, postavili su standarde onoga što danas u Srbiji smatramo istraživačkim novinarstvom", navodi se u saopštenju nedeljnika "Vreme". Vasić je tekstove iz tog perioda uzeo kao osnovu za knjigu "Atentat na Zorana", a donela mu je gotovo sve bitne novinarske nagrade u Srbiji. Autor je i više knjiga o oružju, romana "Ptica panike", kao i zbirke kolumni "Moj muški život".
Vreme komemoracije i sahrane Miloša Vasića biće naknadno saopšteni.
