Premijer Milo Đukanović je, tokom sjednice Vlade u četvrtak, iznio ocjene i primjedbe koje su, s obzirom na okolnost da javnost nije navikla da Đukanović javno kritikuje sistem kojim rukovodi, izazvale reakcije dijela stručne i političke javnosti.
Predsjednik Vlade, Milo Đukanović je, tokom sjednice u četvrtak, ocijenio da je nedopustivo tolerisanje neodgovornosti i neprofesionalnosti u okviru organa uprave na državnom i lokalnom nivou. Đukanović je istakao da je administrativna neefikasnost ključni uzrok sporijeg privrednog rasta i kašnjenja u realizaciji prioritetnih projekata.
Ekonomski analitičar Siniša Lekić Đukanovićevu izjavu ocjenjuje kao korektnu, ali i čudnu.
„Ako ne postoji način da se funkcioneri i, uopšte, javni službenici koji se neprofesionalno ponašaju sankcionišu, onda je to stvarno nedopustivo. Ali, istovremeno, ta premijerova izjava je malo i čudna. Treba početi od svog dvorišta, a onda na niže. Toga, naravno, ima po lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, ali treba i u samoj Vladi, odnosno, ministarstvima sankcionisati sve što se radi nestručno, neprofesionalno i pogrešno“, komentariše Lekić.
„Ovakve izjave premijera Mila Djukanovića su za mene potpuno očekivane“, kaže funkcioner opozicionog Demokratskog fronta i član skupštinskog Odbora za ekonomiju Nebojša Medojević.
„Teško je naći odgovarajuća rješenja kada računi za neoliberalni model stignu i kada voda ulazi u brod koji je probušen sa svih strana“, kaže Medojević.
„Umjesto da se kapetan zapita da li je kurs pravi i vidi da se nasukao na hridi, on optužuje posadu koja je slušala njegove instrukcije i pratila kurs koji je on zadao. S druge strane, situacija je toliko perverzna da je Đukanović i u pravu. Radi se o veoma nekompetentnom kadru. Godinama je zapošljavanje u javnoj adminstraciji dio izbornog procesa, a ne dio procesa reforme državne uprave. Konstantno se povećava broj zaposlenih, ali ne zbog potrebe jer je ekonomija se manja, a državna uprava sve veća. Sada imamo ogromna nenaplativa potraživanja, poreske dugove i ogroman balon nenaplativih kredita u bankama, a Đukanović, umjesto da se suoči sa strukturnim problemima i razmisli o kursu svoje ekonomske politike, on u panici kritikuje svoju posadu“, konstatuje Medojević.
Da li će neko snositi odgovornost?
Premijer Đukanović je upozorio i na zabrinjavajući trend bržeg rasta javnog duga od rasta BDP-a.
„Iako zvanično nije, javni dug je već premašio crvenu liniju javnog duga od 60 posto BDP-a“, kaže ekonomski analitičar Siniša Lekić i ocjenjuje da je Crnoj Gori odavno potrebna strategija upravljanja javnim dugom.
„Znamo da su prethodni ministri, ne kažem da su svojevoljno, ali su prilično zadužili državu i doterali naš javni dug na ove grane. Niko za to nije snosio odgovornost. Da li će neki ministar konačno snositi odgovornost za nešto? Do sada to još nijesmo imali prilike da vidimo – da neko podnese ostavku ili bude smijenjen“, kaže Lekić.
Đukanović je ukazao i na odgovornost Vlade da blagovremeno pripremi predlog sanacionog plana, kako bi se javna potrošnja, u slučaju potrebe, aktiviranjem dodatnih mjera svela na održiv nivo u svim potrošačkim jedinicama.
Ministar finansija Radoje Žugić, međutim, kaže da se to još uvijek ne mora, ali da Vlada osjeća obavezu. Međutim, Žugićeva izjava nakon sjednice je zanimljiva jer otkriva da Vlada obavezu štednje ne posmatra kao ekonomski imperativ, političku, pa i zakonsku, već kao moralnu obavezu.
„Prošle godine, 31. decembra, javni dug je bio na nivou 59,6 posto BDP-a i nemamo obavezu izrade sanacionog programa u ovoj godini, ali ćemo je imati u decembru ove godine sa obavezom april naredne godine. Danas smo na Vladi, nezavisno od toga, zaključili da moralna obaveza Vlade ostaje da se bavimo svim mjerama štednje i u ovoj fazi, kako ne bismo čekali narednu godinu, a znamo da ćemo, prije svega, zbog razvojnih projekata imati ograničenje i nivoa duga i nivoa deficita u narednoj godini“, naveo je Žugić.
