'Patriotski hipermarket' zbližava Srbe i Albance

Nebojša Grabež

U trenucima ponovnog zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd –Priština, beogradski Bitef teatar premijerno postavlja „Patriotski hipermarket“, predstavu o životu Srba i Albanaca na Kosovu.

Ovaj bilingvalni komad na srpskom i albanskom jeziku, zasnovan je na ličnim, životnim pričama ljudi sa Kosova. Predstavu, koja će premijerno biti izvedena 3. oktobra u Bitef teatru, režirao je sarajevski reditelj Dino Mustafić.

Predstava „Patriotski hipermarket” je dvojezična i u njoj svi glumci govore i srpski i albanski jezik. Nastala je na temelju serije intervjua, u okviru projekta “Susret ličnih istorija Srba i Albanaca sa Kosova", koji je realizovan kroz saradnju prištinskog Multimedia centra i Asocijacije Kulturanova iz Novog Sada.

Dramski tekst - o uspomenama kosovskih Srba i Albanaca, njihovim pogledima na svet i razmišljanjima o budućnosti - uobličili su Jeton Neziraj iz Prištine i Milena Bogavac iz Beograda, koja smatra da ovo neka vrsta pozorišta koje je živo, hrabro i koje se ne ustručava da govori o temama koje se izbegavaju.

“Čini mi se da u celokupnom odnosu prema pitanju Kosova naši političari prilično drže to potiskivanje,i čini mi se da je to jedna laž koju drže pod stalno kontrolisanim političkim rečnikom, a sve daleko od toga da se pruži istina o tome šta se tamo stavrno događalo i u kakvom stanju je sada taj prostor”, kaže Milena Bogavac.

Reditelj Dino Mustafić veruje da će ova predstava otvoriti neka suštinska pitanja koja se sistematski izbegavaju iz generacije u generaciju – pre svega ona – „Šta smo radili, šta smo činili i gde počinje i naša odgovornost?“

„Naša odgovornost je sigurno velika, ako se o ovim temama šuti i ako se o njima ne razgovara. Ja duboko vjerujem da je pozorište medij dijaloga i da je to medij koji treba da otvara neke nove dimenzije, neka nova vrata. Vi ćete sigurno vidjeti, u tom smislu, jedan istraživački, dokumentarni tetar, koji ima vrlo jasnu svoju etički dimenziju. To je - da je razumjeti drugoga sigurno najteže, a da je nama u ovom momentu i najpotrebnije“, ocenjuje Mustafić.

Van mentalno-političkog uticaja

U komičnom maniru, glumac Slobodan Beštić podseća da je na prvoj probi rekao – Kosovo je Srbija, a da je posle napravio lapsus.

„Kada smo govorili da će ova predstava da putuje po inostranstvu, ja sam rekao da će da putuje u Prištinu...“, kaže Beštić, napominjući da je mnogo naučio u ovoj predstavi.

„Naučio sam kako nas Albanci vide. Negde sam osetio da je Kosovo, kao bivši deo ove države, zaista nešto što je potpuno van našeg mentalno-političkog i emotivnog uticaja. Mi možemo samo da gajimo određene iluzije i politčke aspiracije, ali izgleda da je realnost nešto sasvim drugo. To mi teško pada i ne mogu da se sa tim pomirim nikada, ali ako hoćemo dalje da idemo, to moramo da uvažimo“, kaže Beštić.

Beštić smatra da je albanskom delu pozorišne ekipe, ipak, bila potrebna veća hrabrost da uđe u realizaciju ove predstavu. Jednu od glavnih uloga tumači prištinski glumac Kuštrim Hodža.

“Kada sam dobio ponudu da igram u predstavi, bio sam, kao i svi ostali, u nedoumici, ali kada me je Dino pozvao odmah sam odgovorio potvrdno. Volim izazove i volim predstave koje predstavljaju izazov. Ova predstava je upravo jedan takav izazov, jer ne daje odgovore na pitanja, već samo postavljaja pitanja. Zabavljao sam se radeći ovu predstavu, a rezultat ćete i sami videti na sceni, neću vam ništa više otkrivati.”, kaže Hodža.

Iako predstava „Patrioski hipermarket“ ne daje odgovore, već samo postavlja pitanja, skopski glumac Bajruš Mjaku primećuje:

„Mislim da mi dajemo putokaz. To je naša zadaća, na kraju krajeva.“

Ovaj projekat nema ambiciju da miri, tvrdi Dino Mustafić, ali kaže da je ubeđen, da je kultura po svome biću integrišuća i spajajuća, u čemu i vidi snagu i moć ove predstave:

„Zato jeste podvig i pobjeda ovog projekta da se, u ovakvim vremenima, skupila ova ekipa. To je jedna ekipa zavjerenika koja još uvijek vjeruje da postoje određeni idealistički svetonazori, kojima je moguće približiti ljude. Svejstan sam da teatar ne može da mjenja svjest, ali sigurno može da mjenja pojedinca, a to znači i nas same iznutra. I mi se mjenjamo, kao i publika.“, kaže Dino Mustafić.