Nešto više od mesec dana uoči predsedničkih izbora u Rusiji, na kojima je jedini favorit dosadašnji autokratski predsednik Vladimir Putin, ruska antiratna zajednica u Srbiji uključila se u kampanju podrške antiratnom opozicionaru Borisu Nadeždinu, čiju kandidaturu je izborna komisija u Rusiji odbila 8. februara.
"Znamo ko će pobediti na izborima", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) 35-godišnji Vladimir, državljanin Rusije koji se doselio u Beograd nakon što je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Za RSE je pristao da govori samo pod uslovom da ga predstavimo imenom i ne fotografišemo. Naime, više ruskih antiratnih aktivista sa privremenim boravkom je od polovine 2023. godine od policije Srbije dobilo nalog da napuste zemlju pod nejasnim obrazloženjem da predstavljaju "bezbednosnu pretnju".
Poslednji slučaj je zabeležen početkom februara kada je ruska državljanka koja četiri godine živi u Beogradu od srpske policije dobila nalog da napusti zemlju u roku od mesec dana.
Unapred poznat izborni pobednik
Vladimir kaže da je na izbore izlazio i dok je živeo u Rusiji koju je napustio jer se, kako kaže, ne slaže sa ratom koji je režim Vladimira Putina pokrenuo protiv Ukrajine pre skoro pune dve godine.
Pred glasačku kutiju staće i ovoga puta, u Beogradu, iako je za njega krajnji rezultat već izvestan.
"Za mene je čudno to što biramo istog predsednika svake četiri godine i nema šanse da se predomislite: u redu, glasao sam za nekoga, on je uradio nešto loše. Zašto ne mogu da se predomislim i glasam za nekog drugog?", pita se Vladimir.
Na pitanje, šta ga, uprkos izvesnom rezultatu izbora motiviše da izađe na glasanje, odgovara:
"Ako imate državljanstvo, onda je jasno da treba da glasate. Za mene je to neka vrsta društvenog ugovora", kaže Vladimir.
U prethodnim izbornim procesima je učestovao i Boris koji je u Srbiju došao septembra 2022. Ovaj 28-godišnji stručnjak u oblasti informacionih tehnologija takođe je pristao da govori za RSE ukoliko ga predstavimo bez navođenja punog imena i prezimena.
Osim što je bio glasač, učestvovao je, kaže, i na opozicionim protestima i bio izborni posmatrač od 2017. godine.
Planira da glasa i na izborima koji se u Rusiji održavaju od 15. do 17. marta, ukoliko to bude moguće u Srbiji.
"Bilo je informacija da su odštampali manje glasačkih listića nego što je potrebno, to jest da su odštampali isti broj listića kao za prethodne izbore. Ali, sada je milion Rusa više u dijaspori nego tad. Tako da možda neće biti dovoljno listića, ali ja planiram da glasam", kaže Boris.
Na sajtu Ambasade Ruske Federacije u Srbiji još uvek nema zvaničnih informacija o tome da li će ruski državljani moći da glasaju u diplomatskom predstavništvu. Do zaključenja teksta Ambasada nije odgovorila ni na upit RSE o tome.
'Bockanje' režima
On smatra da će izbori u martu biti najneregularniji u poslednjih 40 godina. Prema njegovim rečima, mnogo je razloga za tu procenu: nezavisni monitoring izbora je onemogućen, a uvedeno je elektronsko glasanje za koje sagovornik RSE kaže da nije dovoljno transparentno.
"Treći aspekt je to što ne možete voditi kampanju protiv Putina, jer je to praktično kriminalizovano. Trenutno je rat glavni Putinov adut, a ako kažete bilo šta protiv rata, možete se suočiti sa optužbom da širite neistine o ruskoj vojsci i osuđeni na sedam do deset godina zatvora. Tako da mislim da je rezultat izbora već jasan", smatra Boris koji je učestovao na antiratnim skupovima koje je organizovala ruska dijaspora u Beogradu.
"Ako je izbor između Putina i nekog drugog, onda je moj izbor sasvim sigurno za tog drugog."Vladimir
Boris, međutim, smatra da opozicione snage mogu da iskoriste ovaj izborni proces da "bockaju" režim i da uključe što više ljudi da razmišljaju o politici.
"Nisam baš posebno inspirisan ovim izborima, više ih posmatram sa pragmatične tačke gledišta", kaže Boris.
Ipak, nada se da će u predstojećim godinama doći do političkih promena u Rusiji.
"Ne verujem da će to baš biti na izborima, gde ćemo glasati protiv Putina a on nakon toga prepustiti vlast. To ne očekujem. Ali, svašta se može desiti ako se njegova pozicija uzdrma i ljudi oko njega shvate da on više nije popularan", zaključuje Boris.
Tridesetdvogodišnji Sergej, koji je stigao u Beograd 2021. godine, kaže da će glasati na izborima, jer želi da učestvuje u odlučivanju o tome kako će izgledati Rusija.
"Nažalost, nemamo mnogo opcija na ovim izborima", kaže ovaj momak koji se takođe predstavio samo imenom.
'Rusiji je neophodna promena'
Jedina izborna opcija u koju su nade polagali ruski državljani koji se protive invaziji na Ukrajinu bio je Boris Nadeždin. No, Centralna izborna komisija Rusije (TsIK) je odbila da prihvati njegovu kandidaturu za predsedničke izbore, uprkos tome što je dostavio više od 100.000 potpisa.
Komisija je ranije saopštila da je oko 15 odsto potpisa koje je predao nevažeće, što je tri puta više od dozvoljenog.
Nadeždinov tim to odbacuje i najavljuje da će se žaliti na ovu odluku.
Šezdesetogodišnji akademik rođen u Uzbekistanu privukao je pažnju birača svojim kritikama onoga što Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom".
Na hiljade ljudi u Rusiji i među ruskom emigracijom dalo je svoj potpis za Nadeždinovu kandidaturu. Prema procenama ruskih državljana u Srbiji, tokom višednevne kampanje prikupljeno je blizu 3.000 potpisa uglavnom u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, kao i u nekim manjim mestima.
Na društvenim mrežama Ruskog demokratskog društva, nevladinog udruženja koje okuplja rusku antiratnu emigraciju, vidi se red dugačak više desetina metara u centru Beograda, gde su ljudi čekali da potpišu za Nadeždina.
Vladimir kaže da se nije previše udubljivao u Nadeždinov politički program, ali da bi ga podržao jer smatra da je Rusiji neophodna promena.
"Ako je izbor između Putina i nekog drugog, onda je moj izbor sasvim sigurno za tog drugog. Niko ne može da jedna osoba bude na mestu predsednika 20 godina. Treba mu odmor", kaže Vladimir.
I pre nego što je Nadeždinu zvanično odbijena kandidatura, Sergej nije bio optimističan da će kandidatu sa takvim stavovima biti dozvoljeno u izbornoj trci.
"Mnogi ljudi u Rusiji su protiv rata i potrebno je da imaju osobu koja predstavlja njihove stavove. Svi drugi kandidati na ovim izborima su samo marionete u rukama Kremlja", kaže.
Sve i da Nadeždin uspeo da uđe u izbornu trku, analitičari mu nisu davali veće šanse za pobedu s obzirom na to koliko je duga Putinova dominacija i kontrola nad državom.
Ali njegova kampanja je privukla pažnju ljudi zbog otvorenog protivljenja invaziji. Nadeždin je rekao da je Putin time napravio "fatalnu grešku" i obećao da će okončati sukob pregovorima.
Kako bi izbegao sudski postupak, Nadeždin u javnim istupima ne koristi reč "rat" za invaziju na Ukrajinu, pošto je korišćenje te reči u kontekstu ruske agresije zvanično kriminalizovano i donosi višegodišnju zatvorsku kaznu onima koji se ne povinuju zvaničnom narativu Kremlja koji tvrdi da u susednoj zemlji sprovodi "specijalnu vojnu operaciju".
"Putinova Rusija želi da sve svoje probleme reši pobedama u borbi. Ukrajina (predsednika Volodimira) Zelenskog želi da silom vrati Krim i tako dalje. To ne ide, to je problem", rekao je Nadeždin.
Na svoj potpis za Nadeždinovu kandidaturu, ruski emigrant Boris ne gleda kao na podršku određenoj ličnosti, već kao način da se iskaže stav protiv politike koju oličava Vladimir Putin.
"Ne slažem se sa svime što Nadeždin kaže i ne mislim da je idealan političar, vidim ga kao mogućnost suprotstavljanja Putinu i za izražavanje antiratnih, prodemokratskih stavova", kaže Boris.
Ipak, dodaje da je impresioniran odzivom ljudi koji su došli da daju potpis za kandidaturu opozicionog političara.
"Obično je na antiratnim protestima koje smo organizovali u Beogradu dolazilo nekoliko stotina ljudi. Ali, na potpisivanje je došlo oko 2.000 ljudi samo u Beogradu. Ja to razumem kao znak da ima mnogo više Rusa u Srbiji koji nisu spremni da učestvuju na protestima, ali jesu spremni da učestvuju u nečemu što smatraju efikasnijim", kaže Boris.
Do sada neviđena kampanja
Anastasija Burakova, ruska pravnica i aktivistkinja za ljudska prava, kaže za RSE da je jako važno to što su dugački redovi ljudi koji su izašli da daju potpis za kandidaturu Borisa Nadeždina zabeleženi i u samoj Rusiji, gde su na snazi zakoni koji drakonski kažnjavaju svaku kritiku ruske agresije na Ukrajinu.
"U takvim uslovima ljudi su želeli da iskažu svoj stav protiv rata", kaže Burakova koja je 5. i 6. februara učestvovala na tribinama o ruskim izborima koje je organizovala ruska antiratna emigracija u Beogradu i Novom Sadu.
Burakova je u novembru 2021. napustila Rusiju zbog politički motivisanog progona. U martu 2022. osnovala je projekat "The Ark", koji pomaže ruskim iseljenicima proganjanim zbog svojih antiratnih stavova.
U razgovoru za RSE kaže da je učestvovala u predizbornim kampanjama opozicije od 2012. godine, ali da do sada nije videla ovakav odziv javnosti.
"Ovo je prvi put da ljudi samostalno dolaze da daju svoj potpis za kandidaturu. Satima su stajali u redovima na minus 20 stepeni samo da bi potpisom iskazali svoj stav i pokazali da u Rusiji ne postoje samo ljudi koji podržavaju rat, kako to Kremlj želi da prikaže", kaže Burakova.
Prema njenim rečima, mobilizacija ljudi oko potpisa za jedinog antiratnog kandidata pokazuje da je jedan deo ruskog društva spreman da konkretno dela, uprkos žestokoj državnoj cenzuri.
"Ljudi su videli da nisu usamljeni u svojim vrednostima i političkim pozicijama. To je najveći efekat ove kampanje", kaže Burakova.
Glasanje u Srbiji
Dok se čeka zvanična informacija iz Ambasade Rusije gde će ruski državljani u Srbiji glasati, Boris kaže da ga eventualni odlazak u rusko diplomatsko predstavništvo "u izvesnoj meri čini nerzvoznim", s obzirom na to da je matičnu zemlju napustio zbog represije Putinovog režima i rata koji je pokrenuo.
"Ipak, mislim da je rizik mali, jer će biti dosta ljudi i ne zna se ko će za koga glasati", kaže.
Sergej takođe kaže da nema problem sa odlaskom na biračko mesto.
"Nemam problem da glasam u Ambasadi Rusije. Već sam jednom napustio Rusiju, nije mi problem da ponovo odem. Nije to FSB (ruska tajna služba, prim. RSE), barem se nadam", kaže Sergej.
Za sada je potvrđeno da će ruski državljani na Zapadnom Balkanu moći da glasaju u Albaniji i Severnoj Makedoniji i BiH.
Kremlj je saopštio 26. januara da će Rusi u inostranstvu moći da glasaju na izborima čak i ako žive u "neprijateljskim" zemljama koje su uvele sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini.
Srbija nije među tim zemljama i jedna je od retkih evropskih država koje se nisu priključile zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Doskorašnji šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije Aleksandar Vulin je krajem januara dobio dva ordena u Rusiji – jedan od predsednika Vladimira Putina, a drugi od ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Vulin, čija stranka Pokret socijalista je deo vladajuće koalicije, važi za eksponenta Putinovog režima u Srbiji. Sjedinjene Američke Države stavile su ga u julu 2023. na listu sankcija zbog navoda o korupciji i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.
