Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bivši gospodari rata, komunisti, talibani i mudžahedini u trci za predsednika Avganistana


Avganistanski predsednik Ašraf Gani na izborima se nadmeće sa sadašnjim i bivšim zvaničnicima, ali i talibanima, mudžahedinima i drugim učesnicima krvavih sukoba.

Bivši gospodar rata i talibanski zvaničnik su među 17 kandidata – od kojih mnogi imaju kontroverznu prošlost – u trci za novog avganistanskog predsednika na izborima zakazanim za septembar.

Sedamnaest muškaraca se nadmeće na avganistanskim predsedničkim izborima u trci u kojoj učestvuju stari moćnici – bivši vladini zvaničnici, istaknute tehnokrate i zloglasan gospodar rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Izbori zakazani za 28. septembar, koji su dva puta odlagani, biće tek druga demokratska tranzicija vlasti u ratom razorenoj zemlji sa 35 miliona stanovnika.

Među kandidatima su kontroverzne ličnosti iz protekle četiri decenije sukoba u zemlji – bivši kadrovi komunističkog režima koji je imao podršku Sovjetskog Saveza 80-ih godina, mudžahedin iz građanskog rata koji je izbio početkom 90-ih, kao i pripadnici talibanskog režima koji je vladao od 1996. do 2001. godine.

Svaki kandidat ulazi u trku sa svojim prvim i drugim potpredsednikom. To je često ishod političke trgovine koja rezultira inače malo verovatnim savezima. U zemlji u kojoj nijedna etnička grupa ne može sama da dominira političkom scenom, kandidati prelaze etničke linije kako bi izabrali istaknute saradnike koji mogu prikupiti glasove određenih etničkih zajednica. Rezultati mogu prkositi logici i očekivanjima zasnovanim na prethodnim izbornim saveznima i koalicijama.

Ako niko ne dobije većinu u prvom krugu glasanja 29. septembra, u drugi krug ulaze dva kandidata s najviše glasova.

Favorit

Ašraf Gani

Analitičari smatraju da je favorit sadašnji predsednik Ašraf Gani koji će pokušati da dobije novi petogodišnji mandat.

Ganijeva duboko nepopularna i podeljena vlada nacionalnog jedinstva nije uspela da zaustavi nasilje, podigne standard življenja ili suzbije endemsku korupciju u vlasti otkada je došao na vlast na spornim predsedničkim izborima 2014.

Uprkos nepopularnosti 70-godišnjeg predsednika, analitičari kažu da malo njegovih rivala ima finansijske resurse i infrastrukturu da ga pobedi.

"Gani ima prednost što je dosad bio predsednik – što je ogromna pomoć u siromašnoj zemlji kao što je Avganistan", rekao je Harun Mir, politički analitičar iz Kabula. "Gani je uspeo da napravi tim potpredsednika koji imaju čistu prošlost i koji nisu umrljani kršenjem ljudskih prava i političkom korupcijom."

Kao Paštun, Gani dolazi iz najveće etničke grupe u zemlji. On je izabrao bivšeg šefa obaveštajnih službi Amrulaha Saleha za jednog od dva potpredsednika. Saleh je istaknuti pripadnik etničkih Tadžika, druge najveće etničke grupe u Avganistanu, s izbornom bazom među mladima. Očekuje se da Saleh donese značajan udeo glasova među etničkim Tadžicima.

Drugi Ganijev kandidat za potpredsednika je Sarvar Daniš, Hazar koji je sada potpredsednik, a ranije je bio ministar pravde. Hazari su treća etnička grupa po veličini u Avganistanu.

Bivši ministar spoljnih poslova Zalmai Rasul povukao je svoju kandidaturu 6. avgusta u korist Ganija.

Izazivači

Hanif Atmar

Ganijev bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Hanif Atmar po očekivanjima bi trebalo da bude među njegovim najsnažnijim izazivačima.

Hanif Atmar, jedan od najvećih rivala predsednika Ganija na izborima
Hanif Atmar, jedan od najvećih rivala predsednika Ganija na izborima

Pedesetogodišnji bivši ministar unutrašnjih poslova neočekivano je podneo ostavku prošle godine, navodeći političke razlike s predsednikom, između ostalog po pitanju mirovnih pregovora s talibanima.

Atmaru bi, međutim, mogla nauditi njegova prošlost.

On je Paštun i bio je oficir KHAD-a, zloglasne špijunske službe tokom komunističke vladavine u Avganistanu. KHAD, kojeg je obučavao sovjetski KGB, optuživan je za mučenja i ubistva hiljade Avganistanaca. Tokom sovjetske okupacije Avganistana od 1979. do 1989. Atmar se borio protiv mudžahedina i izgubio je nogu 1988. u borbama u gradu Džalalabadu na istoku zemlje.

Ironično, Atmar za svoje potpredsedničke kandidate izabrao dvojicu nepopustljivih mudžahedina s kontroverznom prošlošću.

Bivši potpredsednik Junus Kanuni je jedan od lidera Džamiat-e islamija (Islamsko društvo), pretežno tadžičke političke grupe koja je bila jedna od najmoćnijih mudžahedinskih frakcija. Drugi Atmarov kandidat je Mohamad Mohakek, Hazar i bivši gospodar rata koji je optuživan za kršenje ljudskih prava tokom brutalnog građanskog rata u zemlji.

Atmarovoj kampanji je pretila propast zbog sukoba Kanunija i Ate Mohamada Nura, drugog lidera Džamiat-e islamija i moćnog bivšeg guvernera. Nur je optužio Atmara da je odustao od obećanja da će napraviti funkciju premijera koju bi njemu dao.

"Iznenadno i nepredvidivo stvaranje i propadanje političkih koalicija je norma u Avganistanu", rekao je Mir. "Većina tih koalicija su uobličene dogovorima o podeli vlasti umesto zajedničkom političkom vizijom".

Abdulah Abdulah

Šef izvršne vlasti Abdulah Abdulah se takođe smatra jednim od najvećih Ganijevih rivala. Obojica su tvrdila da su pobedili na izborima 2014. koje su obeležile neregularnosti i Abdulah je dobio novostvorenu funkciju u dogovoru o podeli vlasti kojem su posredovale Sjedinjene Američke Države.

Šef izvršne vlasti Avganistana Abdulah Abdulah
Šef izvršne vlasti Avganistana Abdulah Abdulah

On je istaknuti član Džamiat-e islamija, ali je njegov uticaj u partiji opao i izgubio je podršku nekoliko moćnika, među kojima su Saleh, Nur, Kanuni i bivši gospodar rata Ismail Han, koji su podržali njegove rivale.

Na izborima 2014. Abdulah je tvrdio da je dobio veliki deo glasova etničkih Tadžika, ali je ponavljanje te podrške sada malo verovatno. On je ipak zadržao podršku ministra spoljnih poslova Salahudina Rabanija koji predvodi partiju.

Abdulah takođe ima podršku Abdula Rašida Dustuma, moćnog bivšeg gospodara rata koji je postao političar.

Dustum, bivši lider oružane grupe etničkih Uzbeka, optužen je za teška kršenja ljudskih prava. Vratio se u Avganistan 2018. pošto je više od godinu dana bio u egzilu u Turskoj posle optužbe da je umešan u silovanje i mučenje političkog rivala. Dustum, Ganijev potpredsednik, i dalje je moćna politička figura i njegovu partiju Džunbiš (Nacionalni islamski pokret Avganistana) većinom podržavaju etnički Uzbeci.

Abdulahovi kandidati za potpredsednike su bivši poslanik Enajatulah Babur Farahmand, etnički Uzbek koji je Dustumijev saveznik, kao i Asadulah Sadati, Hazar kojeg podržava deo većinom hazarske partije Hezb-e vahdat (Partija islamskog jedinstva) koju predvodi bivši avganistanski potpredsednik Mohamad Karim Halil.

Još jedan udarac za Abdulaha bi moglo biti to što će hazarski glasački blok biti podeljen među nekoliko njegovih rivala.

Autsajderi

Ratmatulah Nabil

Šef glavne avganistanske obaveštajne službe Nacionalnog direktorata za bezbednost (NDS) u dva mandata, Rahmatulah Nabil je Paštun iz centralne provincije Maidan Vardak.

Bivši šef obaveštajne službe Rahmatulah Nabil
Bivši šef obaveštajne službe Rahmatulah Nabil

Nabil je otvoreni kritičar talibana i njihovog glavnog sponzora Pakistana. Takođe je žesto kritičan prema Ganijevoj administraciji koju optužuje za smanjenje bezbednosti i endemsku korupciju vlade.

Njegovi potpredsednički kandidati su Murad Ali Murad, Hazar koji je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova i komandant vojske, kao i Masuda Džalal, etnička Tadžika koja je bila ministarka za ženska pitanja.

Ahmad Vali Masud

Ahmad Vali Masud je mlađi brat Ahmada Šaha Masuda, legendarnog komandanta antisovjetskog i antitalibanskog otpora kojeg je ubila Al-Kaida dva dana pre napada na SAD 11. septembra 2001. On je etnički Tadžik i istaknuti član Džamiat-e islamija, a bio je ambasador u Velikoj Britaniji.

Njegovi kandidati za potpredsednike su Paštunka Farida Mohamad koja je bila ministarka visokog obrazovanja i Latif Nazari, Hazar koji je obrazovan u Iranu i koji se neuspešno kandidovao za parlament 2018.

Gulbudin Hekmatjar

Bivši najozloglašeniji gospodar rata u Avganistanu i lider ekstremista Gulbudin Hekmatjar je šef ekstremističke grupe Hezb-e islami koja je potpisala kontroverzni mirovni sporazum s vladom 2016.

Bivši ozloglašeni gospodar rata Gulbudin Hekmatjar
Bivši ozloglašeni gospodar rata Gulbudin Hekmatjar

Posle toga je preuzeo vođstvo političkom partijom Hezb-e islami. Na Hekmatjara, koji živi u kući u Kabulu koju finansira vlada, većinom se gleda s prezirom zbog njegove uloge u brutalnom građanskom ratu.

Njegovi potpredsednički kandidati su Fazl ul-Hadi Vazin i Hafiz ul-Rahman Naki, obojica etnički Tadžici koji su članovi Hezb-e islamija.

Nur ul-Hak Ulumi

Bivši general Nur ul-Hak Ulumi je Paštun koji je bio i ministar unutrašnjih poslova.

Bio je član nekadašnje Komunističke partije i važna ličnost 80-ih kada je bio general u avganistanskoj vojsci. Njegovi potpredsednički kandidati su etnički Tadžik Bašir Bežan, bivši novinar koji je osnovao časopis za kulturu, i Mohamad Naim Gajur, bivši obaveštajni zvaničnik poreklom iz zapadnog grada Herata.

Abdul Latif Pedram

Etnički Tadžik iz severoistočne provincije Badahšan, Abdul Latif Pedram predvodi stranku Nacionalni kongres.

Bivši je poslanik i optužen je da je etnonacionalista. Njegovi potpredsednički kandidati su Ehsanulah Haidati, Hazar koji je radio za nekoliko međunarodnih organizacija u Kabulu i Mohamad Sadek Vardak, Paštun koji je bivši pripadnik mudžahedina.

Nurulah Džalili

Bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova u talibanskom režimu, Nurulah Džalili je bogati biznismen koji poseduje građevinsku kompaniju u Kabulu.

Nurulah Džalili, zvaničnik nekadašenjg talibanskog režima
Nurulah Džalili, zvaničnik nekadašenjg talibanskog režima

Njegovi potpredsednički kandidati su Halil Roman, etnički Tadžik koji je u vreme komunizma bio šef kabineta predsednika Mohamada Nadžibulaha, kao i Čerag Ali Čerag, zdravstveni zvaničnik koji je bio na čelu jednog univerziteta na severu Avganistana.

Šaida Abdali

Paštun i bivši ambasador u Indiji, Šaida Abdali je bio član Nacionalnog saveta za bezbednost u vreme predsednika Hamida Karzaija.

Njegovi potpredsednički kandidati su etnički Tadžik Abdul Basir Salangi, bivši šef policije i guverner, kao i Zulfikar Omid, jedan od lidera ulične protesne grupe Pokret prosvećenosti, koju je Ganijeva administracija optužila za diskriminaciju protiv Hazara.

Faramarz Tamana

Obrazovan u Indiji i Iranu, Faramarz Tamana je bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova i univerzitetski predavač.

Njegovi potpredsednički kandidati su Sajed Kias Saidi, Paštun koji je radio za Unicef, i Mohamad Amin Rešadat, Hazar koji je bio kancelar privatnog univerziteta u Kabulu.

Hakim Tursan

Etnički Uzbek Hakim Tursan je bio obaveštajni zvaničnik u vreme predsednika Nadžibulaha pod Sovjetima.

Diplomirao je persijsku književnost na univerzitetu Kabul. Njegovi potpredsednički kandidati su Nader Šah Ahmadzai, Paštun koji predvodi jedan institut u Kabulu, i Mohamad Šafi Kaisari, još jedan etnički Uzbek i bivši komunista.

Mohamad Ibrahim Alekozai

Plemenski starešina u Kandaharu, Paštun Mohamad Ibrahim Alekozai za svoje potpredsedničke kandidate izabrao je Hadidža Gaznavija, Hazara koji poseduje logističku kompaniju i Sajeda Samea Kajanija, iz manjinskih šiitskih ismailita na severu Avganistana.

Gulam Faruk Nedžrabi

Etnički Tadžik Gulam Faruk Nedžrabi je hirurg iz provincije Kapisa. Njegovi potpredsednički kandidati su Šarifulah i Mohamad Šarif Babakarhei.

Nur Rahman Lival

Paštun Nur Rahman Lival je vlasnik softverske kompanije u Kabulu. Njegovi potpredsednički kandidati su Abdul Hadi Zul-Hekmat i lekar Mohamad Jahja Vjar.

Enajatulah Hafiz

Hazar s diplomom iz književnosti, Enajatulah Hafiz je za potpredsedničke kandidate izabrao bivšeg vojnog oficira Džanata Fahima Čakarija i Abdula Džamila Širanija, koji je radio u nezavisnoj avganistanskoj Komisiji za ljudska prava.

XS
SM
MD
LG