Dostupni linkovi

Pacijenti zaštićeni samo na papiru


Pristup podacima pacijenata u Srbiji dozvoljen je samo njihovim lekarima

Zaštita podataka pacijenata u Srbiji čvrsta je „na papiru“, dok je u praksi stanje veoma loše, rekao je za Radio Slobodna Evropa Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Neki od najdrastičnijih slučajeva koji su skrenuli pažnju na to završeni su bez kazni što je, kaže Šabić, dokaz da vlast mora da promeni odnos prema ovom problemu.

“Ne znam da je ijedna od više desetina krivičnih prijava okončana presudom. Možda eventualno jedna… Još par je završeno primenom načela oportuniteta, odnosno tužilac je uz plaćanje nekakve svote u dobrotvorne svrhe odustao od krivičnog gonjenja. Sve ostale traju, traju i traju dok ne zastare”, kaže poverenik Rodoljub Šabić.

On je saopštio da je posle dve godine odlukom o zastarelosti okončan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ministra zdravlja Srbije Zlatibora Lončara, u slučaju direktora lista Kurir Aleksandra Kornica čiji su podaci o dijagnozama i lečenju na psihijatrijskog klinici „Laza Lazarević“ završili u programu Televizije Pink. Poverenik je prijavu podneo zbog sumnje da je, u svojevrsnom ratu beogradskih tabloida, Kornicov psihijatrijski dosije iz bolnice nezakonito završio u Ministarstvu zdravlja i da ga je ono, takođe nezakonito, prosledilo Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U nekim drugim zemljama drakonske kazne, u Srbiji - zastarelost: Rodoljub Šabić
U nekim drugim zemljama drakonske kazne, u Srbiji - zastarelost: Rodoljub Šabić

Sam po sebi taj događaj je skandal, kaže Rodoljub Šabić.

“Da se tako nešto dogodilo u nekoj drugoj zemlji rezultiralo bi drakonskim kaznama. Pre nekoliko godina podaci iz jedne bolnice u Londonu greškom su otišli na pogrešnu adresu. Dakle, ne u talk show emisiju ili na stranice tabloida… To je samo direktorku bolnice koštalo 70.000 funti. Da ne pričam o konsekvencama”, naglašava Šabić.

Krivična prijava protiv N.N. lica koje je dostavilo zaštićene podatke takođe je ostala bez epiloga. Po prekršajnoj prijavi poverenika zbog objavljivanja medicinskog kartona Kornica, tadašnjoj direktorki klinike „Laza Lazarević“ Slavici Đukić Dejanović, sadašnjoj ministarki za demografiju u Vladi Srbije, izrečena je opomena.

Pristup podacima pacijenata u Srbiji dozvoljen je samo njihovim lekarima, a drugim licima jedino uz saglasnost pacijenta ili eventualno uz odluku suda. Zakon u Srbiji propisuje da je krivično delo ako ih službena osoba stavi trećem licu na raspolaganje.

Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije, kaže da se u svakodnevnom radu lekari retko susreću sa zloupotrebama ove vrste.

“Zaista nemam saznanja da je ikada iko od kolega uzimao podatke pacijenata i koristio ih mimo medicinskih praksi i potreba. Najčešće to budu treća lica koja na bazi tih podataka pokušavaju da pribave korist za sebe ili neku treću stranu. Tako da verujem da sve to što nekada vidimo u medijima ima neku drugu pozadinu, a ne nešto što se objektivno tiče pružanja zdravstvene zaštite”, navodi Dinić.

Prava zaštite zdravstvenih podataka više od sedam miliona pacijenata u Srbiji regulisana su kroz čak pet zakona

Lekari su, osim zakonom, obavezani Hipokratovom zakletvom i etičkim kodeksom. Između ostalog, i zbog toga su mnogi letos bili zatečeni informacijom da policija u Kikindi i drugim gradovima Srbije u slučaju nazvanom „prikupljanje F dijagnoza“ nezakonito obrađuje podatake o zdravstvenom stanju građana koji se u dosijeima vode pod obrascima "D14 - pregled duševnih bolesnika". MUP je poverenika nedavno obavestio da su nakon njegovog upozorenja nadležne komisije uništile, odnosno spalile te arhive.

“To je samo eksces koji potvrđuje da se ovim problemom bavimo na pogrešan način. MUP je još 2014. pripremio nacrt zakona o evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova, koji je dobio mišljenje poverenika, ali on još nije usvojen i zbog toga se dešava masa ovakvih stvari”, kaže Rodoljub Šabić.

Prava zaštite zdravstvenih podataka više od sedam miliona pacijenata u Srbiji regulisana su kroz čak pet zakona: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene zaštite i Krivični zakonik Republike Srbije.

Milan Dinić smatra da je važna i ponovna izgradnja poverenja između lekara i pacijenata.

“Da pacijenti znaju da sve što se dogodi između njih i lekara jeste tajna i nešto što neće biti zloupotrebljeno. Da pokušamo da vratimo neko vreme poverenja koje je bilo pre tridesetak godina kada se takve stvari nisu ni postavljale kao pitanje i objektivno nisu bila naša realnost”, zaključuje Dinić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u više navrata upozorio je Vladu Srbije da Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), koji predviđa uspostavljanje centralizovane zbirke podataka o ličnosti koja bi bila pod kontrolom jednog rukovaoca, prilagodi evropskim standardima.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG