Dostupni linkovi

Vanredna vijest

"Prajd u 4 zida"


Goran Miletić iz Organizacionog odbora beogradske Parade ponosa, septembar 2011. foto: Medija centar Beograd
Umesto Parade ponosa na ulicama Beograda, u nedelju je održan samo Prajd u 4 zida.

Simboličnim nazivom “Prajd u 4 zida”, organizatori Parade ponosa poslali su javnosti poruku o svom položaju nakon odluke države da onemogući održavanje druge Parade u Beogradu. Intelektualci i javne ličnosti podržali su LGBT populaciju na konferenciji za novinare.

“Naime, ono što se ispostavilo juče je da su svi prilično ućutali i da je to ćutanje zaglušujuće. Jako puno ljudi, mnogo više nego što smo mi očekivali, opravdava ovu zabranu iako nema baš neke argumente za to. Tako smo mi odlučili da napravimo tu pres konferenciju na kojoj će govoriti intelektualci i svi oni koji shvataju koliko je ovo veliki poraz za Srbiju”, kaže za RSE Goran Miletić iz Organizaciong odbora beogradske Parade ponosa.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, koji se bez ikakavog "ali" odazivao svim pozivima organizatora Parade rekao je da je zabrana Parade ponosa politička odluka vlasti u Srbiji koja će se odraziti na stavove država članica Evropske unije i njihovo prihvatanje preporuka Evropske komisije za Srbiju.

“Ono što me je najviše iznenadilo je vest da je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost. Kao izvestilac za Srbiju ne mogu da zamislim ni jednu drugu državu u Evropi koja bi povodom ovakvog Prajda sazvala takav organ”, rekao je Kacin.

“Ako želite da otvorite prostor toleranciji onda jednostavno treba voditi i predvoditi a ne slediti. Leadership na engleskom zapravo zahteva hrabrost, političku odgovornost i vizionarstvo. Treba se postaviti na čelo nekih promena koje ljudi ne razumeju ali iz poštovanja prema autoritetu, kredibilitetu i integritetu te političke ili druge intelektualne osobe onda su promene moguće”, poručio je Kacin.
Mirjana Karanović

Upravo na dan kada je trebalo da bude održana beogradska Parada ponosa obeležava se Međunaordni dan nenasilja. Ovaj dan je ustanovljen na dan rođenja Mahatme Gandija, jednog od vođa pokreta za nezavisnost Indije i začetnika filozofije i strategije nenasilnog otpora.

Glumica Mirjana Karanović, prva dobitnica nagrade protiv diskriminacije u Srbiji koja od početka bezrezervno podržava LGBT populaciju, govoreći u satiričnom tonu predložila je nacionalnu strategiju za budućnost u cilju očuvanja sigurnosti većine, pa i pripadnika LGBT poluacije.

“Pre svega predlažem vlastima da popiše sve pedere i lezbejke i njihove simpatizere, zatim da ih označi, ne mora da im stavlja žute trake, može da im stavi i neke trake duginih boja pošto su oni tu boju već sami izabrali i za njihovo dobro zatvoriti ih u četiri zida. Ako ipak budu otvarali prozore i pokušavali da sa tih prozora nešto tamo dovikuju možemo im zazidati i prozore i vrata, ostaviti neki prorez da im se dotura hrana i eventualno im dozvoliti da se bave nekim malim zanatima da bi ipak bili od koristi ovom društvu. Ako ipak moraju da izađu na ulicu, dakle na svetlo dana, da im se dodeli pratnja da ne bi urokljivim pogledima ili ne daj bože zaraznim dodirom ugrozili pripadnike zdrave i prosperitetne većine. Ovakve mere bi bilo dobro preventivno primeniti na ostale manjinske grupe, manjinske znači da nisu u pravu. Ukoliko to ne bi dalo nekog rezultata bilo bi dobro sagraditi ili ograditi bodljikavom žicom deo grada isključivo za ovakve osobe i tamo im dati sva prava Ustavom zagarantovana. Ako ni to sve ne uspe u krajnjem slučaju kao poslednju meru preduzeti korake ka humanoj i u skladu sa srpskom konvecijom sa ljudskim pravima eutanaziji za njihovo i naše dobro. I samo da kažem za vreme protesta mi smo u Beogradu nosili jedan transparent koji se zove “Beograd je svet”, u odnosu na taj transparent ja se danas izjašnjavam kao vanzemaljac”, bile su reči Mirjane Karanović propraćene snažnim aplauzom.

Glumica se nakon toga izvinila što je možda izvrgla ruglu ovaj ozbiljan skup rekavši da je njen govor imao određen kontekst. “Ali nekako ja mislim da više drugih reči nemam. Ja nemam drugih reči”, priznala je Mirjana Karanović i dobila još jedan aplauz.

Lakše do Sindi Loper nego do Tadića

Za mnoge je odluka policije da zbog visokih bezbednosnih rizika zabrani sva javna okupljanja jer su imali saznanja da mnoge ekstremisitčke grupe planiraju nasilje koje bi dovelo do ljudskih žrtava znak da je država kapitulirala pred huliganima. To je ponovljeni scenario od pre dve godine kada je takođe procenjeno da održavanje Parade u centru grada nosi visoki bezbednosni rizik pa su organizori odustali od njenog održavanja jer nisu želeli da je premeste na Ušće.

Profesorka Srbijanka Turajlić kaže da su prajdovci svojom upornošću isterali na videlo ono što mnogi znaju a to je potpuna nemoć i dezorijentisanost zemlje.

“Setite se tamo nekog vremena prvog, drugog osnovne kad počnu rođendani i onda se roditelji dele u dve grupe. Jedni koji vam kažu: operi ruke, umij se, očešljaj se, niko te neće pustiti u kuću ako si prljav. Sva deca tako vaspitavana počnu da mrze one koji ih ne puštaju u kuću jer zbog njih moraju da se peru. Postoji druga grupa roditelja, nažalost manja u Srbiji, koja kaže: znaš šta sine, operi ruke, umij se, očešljaj se jer ćeš se tako bolje osećati, kad si prljav ti smrdiš, sebi smrdiš, tebi nije dobro, a naravno da te smrdljivog niko neće primiti u kuću. Ali to je posledica, to nije uzrok. E, kada ministru policije ne smeta smrad onda vi zaista ne znate šta s tim da počnete. Mi imamo gradonačelnika koji je vanredan menadžer ali gospodin gradonačelnik pored toga što je menadžer mora da shvati da je on i model za neke građane ili za većinu njih i morao da bi da shvati da je i njegova obaveza da se založi za poštovanje zakona”, poručuje profesorka Turajlić.
Boban Stojanović, foto: Medija centar Beograd

Organizatori kažu da je i problem što niko sa njima od trenutka zabrane Parade nije razgovarao.

“Problem je što u jednoj normalnoj, pristojnoj zemlji, ako ste lepo vaspitani i ako ste čak doneli ovakvu odluku, bilo bi u redu da pozovete organizatore da razovarate sa njima”, kaže za RSE Goran Miletić, iz Organizacionog odbora beogradske Parade ponosa. Aktivista Boban Stojanović, kaže da je potez države doživeo kao da za nju on ne postoji i da ga država ne prihvata.

“Kada osećate to tlačenje onda iznova i iznova i iznova dobijate impuls za životom i iznova i iznova i iznova dobijate želju da budete i ostvarujete neke svoje snove. Bilo je lakše dobiti Sindi Loper nego Borisa Tadića. Jedan mejl uputiš Sindi Loper, žena odgovori, sedam pisama Borisu Tadiću njega nema. Apsurdno, glupo i na kraju neprofesionalno”, poručuje Stojanović.

Prošle godine država je stala iza učesnika Parade, a jake snage policije su uz žestoke sukobe sa huliganima u centru grada uspeli da ih odbrane od napada. U gotovo celodnevnoj borbi 5.600 policajaca sa više od 6.000 huligana, povređeno je 124 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i 17 demonstranata. Više od 250 osoba je privedeno. Materijalna šteta je, prema gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, iznosila milion eura.

Od ranih jutarnjih časova, na ključnim pozicijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, raspoređene su policijske jedinice kako bi sprečile eventualne pokušaje organizovanja rizičnih skupova, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Policija je u nedelju u Beogradu privela šest osoba, kod kojih su pronađene fantomke i bejzbol palice, rekao je pomoćnik direktora policije Srđan Grekulović. On je naveo da je među kojima je i jedno lice "koje je pokušalo da pozove na održavanje skupa ispred Skupštine Srbije".

Oko 13.00 sati policija je sprečila okupljanje i performans pristalica Srpskog narodnog pokreta Naši koji je trebalo da bude organizovan na Avali povodom otkazivanja Parade ponosa, saopštila je ta organizacija.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Pogledajte komentare (8)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG