Piše: Matthew Luxmoore
Denis Karagodin proveo je skoro deceniju sakupljajući detaljne zapise koji svedoče kako je tajna policija sovjetskog diktatora ubila njegovog pradedu, vodeći internet portal s listom imena svakog pojedinca kojeg smatra saučesnikom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Dizajner iz Sibira predložen je za prestižne nagrade za ljudska prava, dok su njegov rad i portal privukli pažnju vodećih zapadnih publikacija.
Ljudi koje povezuje s ubistvom Stepana Karagodina, seljaka zahvaćenog Staljinovom Velikom čistkom 1930-ih, nisu više živi. Međutim, njihovi potomci sada nastoje da pobiju Karagodinove optužbe.
Karagodina je prošle nedelje ispitivala policija u Tomsku, gradu u kojem živi i gde se dogodilo ubistvo njegovog pradede 21. januara 1938. "Vežite pojaseve, dragi prijatelji!", napisao je na Fejsbuku (Facebook) posle ispitivanja. "Podneli su policijsku prijavu protiv mene".
Sergej Mitjušov, sin preminulog lokalnog službenika tajne policije NKVD koja je milione sovjetskih građana poslala u radne logore i pred streljački vod, potvrdio je da je podigao optužnicu protiv istraživača amatera zbog objavljivanja, kako on kaže, netačne i klevetničke informacije o njegovom ocu Alekseju Aleksejeviču Mitjušovu.
Karagodin je objavio dokument s potpisom Mitjušova u kojem se spominje pogubljenje. Njegov sin je za nezavisan beloruski informativni portal Belsat rekao da je posetio istorijske arhive, pronašao dokumente povezane s njegovim ocem i zaključio da je "polovina činjenica na (Karagodinovom) portalu izvučena nasumice". On nije negirao saučesništvo svog oca, ali je rekao: "Ne volim kada ljudi zabadaju nos u moj život bez dozvole".
Premda nije jasno s kakvim konkretnim optužbama se suočava Karagodin, njegov rad je od početka izazivao kontroverze. Tridesetosmogodišnjak je počeo istraživanje 2012. godine, objavljujući na svojoj internet stranici svaki dokument i svaki delić materijala koji je mogao naći o slučaju. Rezultat je detaljan prikaz sudbine njegovog pradede, kozačkog seljaka i oca devetoro dece koji je pogubljen pod izmišljenom optužbom da je japanski špijun.
Karagodin je u novembru 2016. godine došao do važnog otkrića, kada je poštom dobio kovertu iz arhive Federalne službe bezbednosti (FSB), koja je naslednica NKVD-a i KGB-a. Unutra je bio originalni dokument kojim su dželati njegovog pradede izvestili sovjetski sud da je presuda "izvršena". Pečatiran dokument ispisan pisaćom mašinom sadrži imena i potpise tri agenta NKVD-a.
Naoružan dokazima, Karagodin je objavio da je istraga završena. Tvrdio je da je uspostavio direktan lanac odgovornosti s tri dželata, članovima suda koji su potvrdili presudu, lokalnim zvaničnicima u Sibiru među kojima je Aleksej Mitjušov, šefom tajne policije Nikolajem Ježovom i samim Staljinom. Čak je identifikovao ljude koji su navodno vozili crne kombije za prevoz osuđenih po gradu.
Posle Staljinove smrti 1953. godine, Rusija nikada nije organizovala svoju verziju suđenja u Nirnbergu, vojnih sudskih procesa u posleratnoj Nemačkoj na kojima je osuđeno dvadesetak visokih nacističkih oficira. Karagodin je rekao da planira da krivično goni "celokupnu zločinačku zaveru" koja je dovela do smrti njegovog pradede.
"Otkrili smo ono što je nekoliko generacija u mojoj porodici želelo da zna: imena ubica", rekao je tada Karagodin za RSE. "Počeo sam 2012. godine, a završio 12. novembra 2016. godine".
Osam dana kasnije, bio je zatečen pismom zahvalnosti unuke jednog od trojice agenata tajne policije koji su pogubili Stepana Karagodina. "Hvala vam na ogromnom poslu koji ste obavili zarad ovih teških istina", napisala je žena. "To nam daje nadu da će se društvo konačno osvestiti zahvaljujući ljudima kao što ste vi".
Međutim, u zemlji u kojoj je kopanje po mračnim stranicama prošlosti nezgodna stvar – i gde Staljin, koji je nadgledao suđenja svojim protivnicima i zatvorio ili pogubio stotine hiljada sovjetskih građana, zvanično nije ni okrivljen ni opravdan – nisu svi srećni Karagodinovim radom.
U intervjuu radio stanici Eho Moskvi u decembru 2019. godine Karagodin je rekao da su ga mnogi rođaci imenovanih u njegovoj istrazi kontaktirali da bi se žalili. Nije popustio.
"Zbog čega mogu da me kritikuju? Što sam objavio zvanične dokumente FSB-a u kojima se navodi da su njihovi rođaci učestvovali u masovnim ubistvima?", rekao je. "Kako sam ja kriv?"
Karagodin je kontroverzna ličnost i za profesionalne istoričare i dugogodišnje istraživače represije iz Staljinovog doba. Neki od njih kažu da mu nedostaje obuka da izvuče ispravne zaključke iz arhivskih dokumenata do kojih je došao.
U delu Karagodinove internet stranice pod nazivom "Dželati" navedeno je više od 150 imena ljudi za koje kaže da su povezani s ubistvom njegovog pradede. Hiperlink s imenom Alekseja Mitjušova usmerava na stranicu koja prikazuje potpisanu izjavu u kojoj se navode datum smrtne kazne Stepanu Karagodinu i datum njegovog pogubljenja.
Jan Račinski iz nevladine organizacije za ljudska prava Memorijal, koja je osnovana 1989. godine za dokumentovanje zločina iz sovjetske ere, kaže da su takve pisane izjave često izdavane godinama posle zločina i da ne nude dokaze da su oni koji su ih potpisali učestvovali u njima.
"Takvi zapisi su ubacivani u spise predmeta dve godine posle Velike čistke 1939. godine, kada su jednostavno sređivali dokumente. I taj proces su obavljali ljudi koji nisu imali nikakve veze s pogubljenjima", rekao je Račinski za RSE. "To su standardni papiri. Video sam ih na stotine."
"Ne mogu nedvosmisleno reći da ta osoba nije učestvovala", rekao je Račinski o Alekseju Mitjušovu. "Ali, pogrešno je tvrditi na osnovu ovog dokumenta da je on to učinio". Dodao je da je Mitjušov, koji je ušao u NKVD-u 1932. i u vreme Karagodinove smrti imao 25 godina, najverovatnije bio običan službenik koji je prosto obavljao administrativne poslove.
Sergej Mitjušov rekao je da je "poslednja kap" koja ga je navela da podigne optužnicu bio telefonski poziv za koji tvrdi da je došao od Karagodina ili nekog od njegovih saradnika, s tvrdnjom da su istraživači pronašli grob njegovog oca i da su objavili njegove video snimke i fotografije. (Karagodin, koji je odbio da bude intervjuisan za ovaj članak, rekao je za RSE da nikada nije komunicirao s Mitjušovim.)
U intervjuu za Belsat, Mitjušov je izneo opšte kritike napora da se kopa po prošlosti Rusije, navodeći televizijski kanal Ministarstva odbrane Zvezda, koji često emituje propagandne izveštaje o ratnim dešavanjima i oružanim snagama zemlje, kao korisnu smernicu za učenje o istoriji Rusije.
"Moramo priznati da smo upali u ovaj istorijski vrtlog", rekao je o represiji iz Staljinove ere, koju neki Rusi opravdavaju kao nužno zlo. "Treba nam puno vremena da saznamo šta se zaista dogodilo".
Ali Karagodin, rekao je Mitjušov, "prikazuje svoj privatni Nirnberg".
Facebook Forum