Stiže leto, godišnje doba kada veliki broj mladih pokušava da za što manje para otputuje negde. Pošto je studentski džep uvek tanak, nagradna putovanja su uvek dobrodošla. Iako su u većini slučajeva u pitanju dobro organizovani aranžmani, u nekim slučajevima možete da završite i u zatvoru pod optužbom da se bavite krijumčarenjem narkotika.
Dvadesetčetvorogodišnja Milica Kojić je 2011. godine dobila nagradno putovanje: put u Južnu Ameriku. Kako ona kaže ostvario joj se san, pošto je oduvek želela da poseti taj kontinent. Ona nije ni slutila da je čitava ponuda, koju je dobila od prijatelja, zapravo paravan za krijumčarenje narkotika.
“Moja najbolja drugarica mene je jedan dan nazvala da me pita da li želim da putujem u Južnu Ameriku, da je njoj ponudio put naš zajednički drugar, međutim, ona je odlučila da ne ide pošto je imala ispite i zbog roditelja. Ja sam baš tada završila ispite i nagovorila sam moje roditelje da me puste na put, na nagradno putovanje. Sve smo prethodno proverili: i karte i let, baš sve. Tamo nas je dočekao brat od jedne poznate ličnosti. Sve je bilo fantastično, putovanje iz snova”, objašava Milica.
Ova Novosađanka kaže da je ponuda pokrila 20 dana boravka u Peruu, gde je sve bilo divno. Kada je došao dan povratka, njoj je pukao točak na koferu. Zbog predstojećeg višečasovnog leta do Italije pa zatim do Beograda, morala je da zameni svoju torbu koju je dobila od spomenutog lokalnog prijatelja.
“Nisam ni mislila da u zidovima kofera je presovan kokain, i to dve i po kile. Iako sam pregledala kofere ništa mi nije bilo sumnjivo, i tako sam ja moje stvari prebacila u tu torbu. Iz Perua smo stigli u Italiju gde smo prespavali zato što smo sutradan imali let za Beograd. Usred noći u hotelsku sobu su upali karabinjeri, koji su nam pretresli sve stvari, i našli nakrotike. Uhapsili su nas i ja sam tri meseca bila u pritvoru”, ispričala nam Milica.
Sudski postupak je završen i ona je oslobođena, dok je njen drug prizano da je znao za čitav transfer, i dobio je dve godine zatvora. Kako Milica kaže, nikad nije ni pomislila da baš njoj može da se desi nešto slično.
Psihološkinja Tatjana Bošković kaže da žrtva zapravo može da bude bilo ko.
“Mislim da su podjednako svi ugroženi. Sve ono što do sada nije bilo u našem iskustvu i što je nama nepoznato može da bude plodno tlo na kojem možemo biti prevareni, oni koji varaju nisu negde daleko, nego su tu među nama, dobro ugrađeni u sve slojeve društva, često su to ljudi koji su nama veoma bliski: roditelji, partneri, prijatelji”, naglašava stručnjakinja.
Upravo zbog ovakvih situacija je Studentska unija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovala kampanju „Potez za oprez“, objašnjava predstavnica organizacije Sanja Kljajić.
“Suština jeste u tome da pošaljemo poruku mladima, pre svega mladim devojkama, koje su ciljne grupe onih koji traže žrtve. Zato se fokusiramo na mlade devojke, brucoškinje, srednjoškolke, pomažemo im da čuju Milicinu priču, i da ljudi shvate da koliko god misle da su oni bezbedni, da njima tako nešto ne može da se desi, lako mogu postati žrtve”, rekla je ona.
Dvadesetčetvorogodišnja Milica Kojić je 2011. godine dobila nagradno putovanje: put u Južnu Ameriku. Kako ona kaže ostvario joj se san, pošto je oduvek želela da poseti taj kontinent. Ona nije ni slutila da je čitava ponuda, koju je dobila od prijatelja, zapravo paravan za krijumčarenje narkotika.
“Moja najbolja drugarica mene je jedan dan nazvala da me pita da li želim da putujem u Južnu Ameriku, da je njoj ponudio put naš zajednički drugar, međutim, ona je odlučila da ne ide pošto je imala ispite i zbog roditelja. Ja sam baš tada završila ispite i nagovorila sam moje roditelje da me puste na put, na nagradno putovanje. Sve smo prethodno proverili: i karte i let, baš sve. Tamo nas je dočekao brat od jedne poznate ličnosti. Sve je bilo fantastično, putovanje iz snova”, objašava Milica.
Ova Novosađanka kaže da je ponuda pokrila 20 dana boravka u Peruu, gde je sve bilo divno. Kada je došao dan povratka, njoj je pukao točak na koferu. Zbog predstojećeg višečasovnog leta do Italije pa zatim do Beograda, morala je da zameni svoju torbu koju je dobila od spomenutog lokalnog prijatelja.
“Nisam ni mislila da u zidovima kofera je presovan kokain, i to dve i po kile. Iako sam pregledala kofere ništa mi nije bilo sumnjivo, i tako sam ja moje stvari prebacila u tu torbu. Iz Perua smo stigli u Italiju gde smo prespavali zato što smo sutradan imali let za Beograd. Usred noći u hotelsku sobu su upali karabinjeri, koji su nam pretresli sve stvari, i našli nakrotike. Uhapsili su nas i ja sam tri meseca bila u pritvoru”, ispričala nam Milica.
Sudski postupak je završen i ona je oslobođena, dok je njen drug prizano da je znao za čitav transfer, i dobio je dve godine zatvora. Kako Milica kaže, nikad nije ni pomislila da baš njoj može da se desi nešto slično.
Psihološkinja Tatjana Bošković kaže da žrtva zapravo može da bude bilo ko.
“Mislim da su podjednako svi ugroženi. Sve ono što do sada nije bilo u našem iskustvu i što je nama nepoznato može da bude plodno tlo na kojem možemo biti prevareni, oni koji varaju nisu negde daleko, nego su tu među nama, dobro ugrađeni u sve slojeve društva, često su to ljudi koji su nama veoma bliski: roditelji, partneri, prijatelji”, naglašava stručnjakinja.
Upravo zbog ovakvih situacija je Studentska unija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu organizovala kampanju „Potez za oprez“, objašnjava predstavnica organizacije Sanja Kljajić.
“Suština jeste u tome da pošaljemo poruku mladima, pre svega mladim devojkama, koje su ciljne grupe onih koji traže žrtve. Zato se fokusiramo na mlade devojke, brucoškinje, srednjoškolke, pomažemo im da čuju Milicinu priču, i da ljudi shvate da koliko god misle da su oni bezbedni, da njima tako nešto ne može da se desi, lako mogu postati žrtve”, rekla je ona.
