Bivši službenik Centralne obaveštajne agencije (CIA) uhapšen zbog dostavljanja poverljivih podataka Kini, poslednji je u nizu američkih obaveštajaca koji su u vreme napetih odnosa dve zemlje optuženi da su radili za Peking, pišu svetski mediji.
"Dug trag kineske špijunaže"
Američke vlasti saopštile su u ponedeljak, 17. avgusta, da je bivši službenik CIA Aleksander Juk Čing Ma (Alexander Yuk Ching Ma) uhapšen u tajnoj operaciji po optužbama da je špijunirao za Kinu više od jedne decenije, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Hapšenje Maa u petak poslednji je slučaj američkih obaveštajaca koji su optuženi da rade za Peking i usledilo je, kako ističe britanski list, samo mesec dana pošto je administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) zatvorila kineski konzulat u Hjustonu uz obrazloženje da je to bio špijunski centar.
Naturalizovani američki državljanin rođen u Hongkongu, prema krivičnoj tužbi otvorenoj u ponedeljak, optužen je da se udružio s još jednim bivšim činovnikom CIA, koji mu je rođak, za špijuniranje u korist Kine, navodi Fajnenšl tajms i ukazuje da bi mogao biti osuđen na doživotni zatvor ako bude proglašen krivim.
"Trag kineske špijunaže je dug i, nažalost, posut bivšim američkim obaveštajnim zvaničnicima koji su izdali svoje kolege, svoju zemlju i njene liberalne demokratske vrednosti da podrže autoritarni komunistički režim", rekao je pomoćnik državnog tužioca SAD za nacionalnu bezbednost Džon Demers (John).
Prema sudskim dokumentima, Ma je rođen u Hongkongu. Došao je u Honolulu krajem 60-ih da studira i radio je za CIA od 1982. do 1989. godine, između ostalog, na zadacima u inostranstvu. Za FBI je počeo da radi 2004. kao prevodilac u Honoluluu i krao je dokumente da ih odnosi u Kinu odakle se često vraćao s hiljadama dolara u gotovini i skupim poklonima, uključujući set štapova za golf.
50.000 dolara u hotelskoj sobi
Ma i njegov saučesnik su, prema sudskim spisima, počeli da rade za Kinu 2001. i nastavili svoje špijunske aktivnosti naredne decenije, ali nije jasno kada su američke službe saznale za njihove aktivnost, piše Vašington post (The Washington Post) i ukazuje se u sudskim dokumentima navodi da je tajni agent FBI-ja 2019. kontaktirao Maa tvrdeći da je predstavnik Kine.
Njegov saučesnik je radio za CIA o 1967. do 1983. kada je podneo ostavku pošto je ustavljeno da je koristio svoj položaj da pomogne kineskim državljanima da uđu u SAD. U tužbi se, kako navodi američki list, ne navodi ime saučesnika koji sada ima 85 godina, osim da je rođak Maa. Tužioci nisu tražili njegovo hapšenje pošto pati od kognitivnih poremećaja.
Ma je 2001. snimljen kako u hotelskoj sobi u Hongkongu broji 50.000 američkih dolara pošto su on i njegov saučesnik preneli osetljive informacije CIA-e kineskim obaveštajcima tokom tri dana intenzivnog podnošenje izveštaja, navodi list pozivajući se na sudske spise.
U sudskim dokumentima se navodi da je 2019. tajni agent FBI-ja kontaktirao Maa kao predstavnik kineskog Ministarstva državne bezbednosti, raspitujući se u ime vlade u Pekingu kako je bio tretiran i koliko je dobio novca. Agent FBI je pokazao Mau snimak sastanka iz 2001. kako bi potvrdio da radi za Kinu i Ma je potvrdio autentičnost i identifikovao neke od poklona.
Ovog meseca Ma se opet sastao s tim agentom i uzeo 2.000 dolara isplate, navodi Vašington post. On je rekao da je već preneo kineskim obaveštajcima sve informacije koje je imao, ali da želi da "domovina" uspe, izrazivši spremnost da pomogne kao konsultant. Prema sudskim dokumentima, Ma je rekao da želi da razgovara o mogućnostima kada se pandemija utiša.
Poslednji u nizu
Hapšenje 67-godišnjeg stanovnika Havaja je poslednji slučaj bivših američkih obaveštajaca koji su optuženi da su dostavljali poverljive dokumente Kini, ističe Njujork tajms (The New York Times).
U maju 2019. bivši oficir CIA Kevin Patrik Malori (Kevin Patrick Mallory) je osuđen na 20 godina zatvora zbog špijuniranja za Kinu, dok je, dodaje list, u novembru Džeri Čun Šing Li (Jerry Chun Shing Lee ) osuđen na 19 godina zatvora pošto je priznao krivicu da je Kini odavao poverljive informacije.
Kineske vlasti su od 2010. do 2013. uhapsile niz američkih doušnika, od kojih su mnogi ubijeni, čime je uništena mreža izvora CIA u toj zemlji, navodi Njujork tajms, ukazujući da je bilo rasprave o ulozi bivših američkih službenika CIA u otkrivanju identiteta doušnika, ali da zvaničnici SAD nikoga nisu javno optužili za dostavljanje informacija koje su uništile mrežu.
Ma i njegov rođak su identifikovali svojim kontaktima najmanje dve osobe za koje su kineski zvaničnici verovali da su američki doušnici, piše Njujork tajms i ističe da je Ma dao te informacije Kini 2006. godine, mnoge pre nego što je uništena šira mreža.
Prema sudskim spisima, Ma je 2006, dok je radio kao prevodilac za FBI, starijem rođaku dao fotografije ljudi za koje su kineski obaveštajci verovali da su američki špijuni, posle čega je rođak identifikovao dve od pet osoba za koje su raspitivale kineske službe. Potom je, prema Ministarstvu pravde SAD, Maova supruga otišla u Šangaj da isporuči laptop obaveštajcima u Kini.
Prošlog meseca takođe je čovek iz Singapura u SAD priznao da je radio kao kineski agent, ukazuje BBC, dodajući da sudski dokumenti pokazuju da je kineska obaveštajna služba regrutovala Jun Vei Jea, poznatog i kao Dikson Jeo, pošto je održao prezentaciju u Pekingu 2015. kao doktorant prestižnog singapurskog univerziteta.
Jeo je optužen da je pod maskom političkog konsaltinga u SAD sakupljao informacije za kineske obaveštajce.
Špijuniranje u vreme loših odnosa
Poslednje hapšenje optuženog za špijuniranje u ime Kine dolazi u vreme rasta tenzija u odnosima Vašingtona i Pekinga, ističe BBC.
Odnosi dve zemlje pali su na najniži nivo u više decenije, pošto su od 2018. u ogorčenom trgovinskom ratu, ocenjuje britanski servis, ukazujući kao primer loših odnosa i to što je predsednik SAD ranije ovog meseca zapretio da će zabraniti popularnu kinesku aplikaciju za mobilne telefone TikTok.
Dve ekonomske supersile su se takođe sukobile oko pandemije izazvane korona virusom i kontroverznog zakona o bezbednosti koji je Peking nametnuo Hongkongu.
SAD su poslednjih godina takođe protiv Kine iznele optužbe za privrednu špijunažu, ukazuje BBC.
Oko 80 odsto svih procesa za privrednu špijunažu pred Ministarstvo pravde SAD "navodi postupke koji bi koristili kineskoj državi", navodi se na sajtu tog ministarstva.