Dostupni linkovi

Posle rekordne recesije Nemačka očekuje nagli oporavak


Nemački ministar privrede Peter Altmajer predstavlja nove ekonomske prognoze vlade, 1. septembar 2020.

Nemačka vlada očekuje da će privreda zemlje posle šoka koji je izazvao korona virus imati snažan oporavak u obliku slova "V", zahvaljujući manje restriktivnim merama, opsežnim testiranjima na COVID-19 i ogromnim paketima državne pomoći koji su omogućeni budžetskim suficitima u prethodnim godinama, pišu svetski mediji.

Posle najgore recesije od Drugog svetskog rata

Nemačka vlada saopštila je da će se privreda te zemlje od pandemije izazvane korona virusom oporaviti brže nego što se očekivalo, uz otporno tržište rada koje će pomoći naglom oporavku u obliku slova V, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Ministar ekonomije Peter Altmajer (Altmaier) rekao je u utorak, 1. septembra, da Berlin očekuje da se najveća evropska privreda ove godine smanji za 5,8 odsto, dok se prethodno predviđao pad od 6,3 odsto.

"Recesija u prvoj polovini godine nije bila loša kako smo strahovali i oporavak s vrhunca ograničenja je brži i dinamičniji nego što smo usudili da se nadamo", rekao je Altmajer.

Nemačka je imala rekordnu recesiju od Drugog svetskog rata s padom od 12 odsto u prvoj polovini godine, ali je bolje prošla od drugih evropskih zemlja, ukazuje britanski list.

Broj nezaposlenih pao je u avgustu drugi mesec uzastopce kako se tržište rada oporavljala od posledica pandemije. Rekordna posleratne recesija povećala je broj nezaposlenih sa 646.000 na skoro tri miliona, premda Nemačka, kako navodi Fajnenšl tajms, i dalje ima jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u Evropi.

Vlada je nedavno produžila paket mere ekonomske podrške uključujući takozvani "kurcarbajt" (Kurzarbeit) prema kojem radnici poslati kući, od vlade dobiju dve trećine svoje plate. Takođe je produžen period u kojem su kompanije pogođene pandemijom izuzete iz obaveze da proglase bankrot.

Okretanje ka domaćoj potrošnji

Nemačka očekuje da udarac od krize korona virusa bude manji nego što je strahovala, dok je zemlja smanjila svoje tradicionalno oslanjanje na izvoz, ukazuje Blumberg (Bloomberg) i ocenjuje da su s manjim padom nego što se ranije predviđalo, napori za podsticanje domaće potražnje urodili plodovima.

Relativno umereni pad je "važan signal" da je Nemačka uspela da stabilizuje domaću potražnju i "u velikoj meri se odvoji od globalnog ekonomskog razvoja", rekao je Altmajer u utorak. "Gledamo u neočekivano brz oporavak u V obliku".

Nemačka vlada predviđa da će ove godine zemlja imati pad izvoza od 12,1 odsto, a uvoza od 8,1 odsto i domaće potrošnje od 3,6 odsto.

Nemački domaći zaokret bi se mogao nastaviti, ocenjuje Blumberg i citira Altmajera koji je rekao da će, iako Nemačka može izbeći nova zatvaranja na nacionalnom nivou, njeni trgovinski partneri možda morati da ograniče aktivnosti. On je dodao da bi globalno ekonomsko okruženje moglo biti nepovoljno duži period i da će globalna recesija biti značajno veća nego tokom finansijske krize 2008. i 2009.

Altmajer je rekao da će nemački oporavak ipak biti manje snažan s projekcijom od 4,4 odsto sledeće godine, dok se ranije predviđalo 5,2 odsto, a nivoe pre krize neće dostići pre 2022.

Da bi ublažila udarac pandemije, nemačka vlada je suspendovala ustavno ograničenje za zaduživanje kao deo ogromnog programa podsticaja, uključujući smanjenje poreza na dodatu vrednost i davanja novca porodicama, s naporima fokusiranim da Nemci nastave potrošnju, ističe Blumberg.

Nemački uspeh

Novi podaci o nemačkoj privredi – pad od 5,8 umesto 6,3 odsto – odražavaju uspeh zemlje u ublažavanju ekonomskih posledica korona virusa zahvaljujući blažim merama koja su omogućile da većina fabrika i kompanije rade, opsežnim testiranjima koja su pomogla da broj žrtava bude niži i velikoj potrošnji vlade čime su sačuvana primanja radnika, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Najveća evropska privreda, tradicionalno zavisna od međunarodne trgovine, takođe je imala koristi od oporavka u Kini i drugim azijskim zemljama. Izvoz u Kinu, koja je najveći trgovinski partner Nemačke, povećan je u junu za 15,4 odsto u poređenju s istim mesecom pre godinu dana, dok je izvoz u SAD pao za 20,7 odsto. Volstrit džurnal ocenjuje da je oslanjanjem na izvoz Nemačka privreda u dobroj poziciji s oporavkom u Kini, ali i da ostaje ranjiva sve dok korona virus ne bude pod kontrolom širom sveta.

Potrošnja domaćinstva je bila posebno otporna u Nemačkoj zahvaljujući vladinim programima podsticaja koji su bili daleko najveći u Evropi. Vlada u Berlinu je pomagala kompanijama i domaćinstvima direktnim isplatama, poreskim olakšicama i garancijama zajmova, ističe Volstrit džurnal, ali i ukazuje da su te velike intervencije omogućene godinama budžetskih suficita i ultraniskim cenama vladinog zaduživanja.

S druge strane, ukazuje američki list, ekonomisti brinu da bi velike subvencije mogle održavati neproduktivne "zombi kompanije", što odlaže preusmeravanje kapitala i radnika ka produktivnijoj upotrebi.

Podaci objavljeni u utorak podvlače koliko je fragmentiran oporavak u Evropi – dok fabrička proizvodnja raste u Nemačkoj i Italiji, u Francuskoj i Španiji je smanjena, a, kako navodi Volstrit džurnal, očekuje se da će privrede Španije i Veliki Britanije ove godine imati duplo veći pad nego Nemačka.

Neočekivani pad

Dan pošto je nemačka vlada izrazila optimizam o V oporavku, u sredu, 2. septembra, objavljeno je da je maloprodaja u Nemačkoj neočekivano pala u julu, što je umanjilo nade da u trećem tromesečju potrošnja domaćinstva moći da pogura snažan oporavak od šoka korona virusa, ukazuje Rojters (Reuters).

Vlada Angele Merkel je od marta pokrenula niz mera podsticaja, finansiranih rekordnim pozajmljivanjem 217,8 milijardi evra, da pomogne kompanijama i potrošačima da prebrode krizu. Paketi podsticaja uključuju privremeno smanjenje poreza na dodatu vrednost od 1. jula do 31. decembra u vrednosti od 20 milijardi evra da bi se dodatno pogurala domaća potrošnja.

Ali, podaci o maloprodaji koje je objavila nemačka Federalna statistička kancelarija bacaju sumnju da li mere rade, ističe Rojters, navodeći da neke kompanije poreske rezove nisu preneli na potrošače, dok izgleda da kupci generalno oklevaju.

Maloprodaja je u julu pala za 0,9 odsto, posle pada od 1,9 odsto u junu i skoka od 13,2 odsto u maju, kada su vlasti ublažile mere ograničenja.

Ipak, dodaje Rojters, pojedini ekonomisti ukazuju da je prerano da se kaže da smanjenje PDV-a nije imalo efekte, kao i da bi moglo da pomogne u narednim mesecima.

XS
SM
MD
LG