Prijatelji, intelektualci i predstavnici civilnog društva u subotu su na Novom groblju u Beogradu ispratili uglednog advokata i borca za ljudska prava Srđu Popovića.
U svom oproštajnom govoru, jedna od autorki „Peščanika“ Svetlana Lukić, sa kojom je Srđa Popović blisko sarađivao, podsetila je na, između ostalog, njegove nepogrešive analize koje je izlagao na sebi svojstven način:
„Njegov savršeni osećaj za naše stranputice i nesreće, baš kao i one gotovo nepogrešive analize koje nam je preko Peščanika saopštavao mirnim glasom i zakucanim rečenicama, to će strašno nedostajati. Svaki njegov javni nastup se slušao, jer je on bio merilo. Uvek smo se pitali – a šta će Srđa da kaže.“
Opraštajući se od Srđe Popovića, Svetlana Lukić je govorila i o njegovim visokim kriterijumima o odgovornosti i pravdi od kojih nije odustajao, iako je u tome često bio usamljen:
„Njemu je ono političko, ono što pogađa zajednicu i svakog pojedinca, bilo najvažnije i najviše ga zanimalo. Srđa je voleo politiku u najboljem smislu reći: kao osećaj za zajednicu i prosuđivanje o njoj koje se ne može odvajati od moralnih vrednosti. U vreme raspada države, ratova i masovnih zločina, Srđa je postavio najviše kriterijume o odgovornosti i pravdi. Nije ga brinulo što je u manjini. Naprotiv, stalno je ponavljao da većina greši, i da većina nije i ne može biti moralni arbitar o tome šta je dobro a šta zlo.“
Osim Svetlane Lukić na ispraćaju Srđe Popovića govorila je i regionalna koordinatorka za REKOM Nataša Kandić.
"Srđa je plenio otmenošću, umom i moralom. Imala sam privilegiju da mi decenijama unazad bude prijatelj", rekla je Natasa Kandić.
Ugledni advokat i intelektualac, jedna od ikona građanske Srbije, Srđa Popović preminuo je 29. oktobra u Beogradu u 76. godini. Rođen je 1937. u Beogradu, u advokatskoj porodici. Proslavio se još sedamdesetih godina zastupanjem optuženih u političkim procesima, karijeru advokata progonjenih nastavio je do kraja života.
In memoriam Srđa Popović
Srđa Popović nije se ustručavao da kaže i ono što bi i dan danas u većinskoj Srbiji bilo anatemisano, a kamoli u onoj ratnoj.Pripadao je onom krugu intelektualaca kojima politički pragmatizam nije bio svojstven. Nije nudio odgovore na sva pitanja. Pa ni na ono koje se valja Srbijom već dugo godina:
“Tog Petog oktobra, ja sam shvatio da je Milošević izgubio ali ni tad mi nije bilo jasno a šta je to pobedilo.”
Više o Srđi Popviću u tekstu Odlazak simbola građanske Srbije.
Poslednjih godina se angažovao kao branilac porodice ubijenog premijera Zorana Đinđića pokušavajući da pokrene novi sudski proces u kome bi se rasvetlila politička pozadina njegovog ubistva, otkrili nalogodavci zločina.
Objašnjavajući ulogu tužioca i odbrane na sudu, braneći profesionalizam od ideoloških natruha, svojevremeno je izjavio:
„Branio bih i Dražu Mihailovića, i Rankovića da mu je bilo suđeno, i Stepinca, a možete dodati i bilo koje ime.“
Poslednjih godina bezuspešno je pokušavao je da pokrene sudski proces koji bi rasvetlio političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića i razotkrio nalogodavce.
Za RSE je svojevremeno objasnio:
“Meni je jasno od početka, male su tu bile šanse da se sa tim uspe. Moj osnovni cilj je bio da prikupim sve one dokaze koje ja mogu da deponujem u to tužilaštvo, pa jednoga dana, ako političke prilike budu bolje, možda će to neko uzeti u svoje ruke. U svakom slučaju mislim da je potrebno da bar istorija zabeleži šta se tu stvarno dogodilo.”
Srđa se u poslednjem intervjuu za RSE pre nešto više od godinu dana prisećao:
"Negde krajem 80-tih, početkom 90-tih mislim da smo mi kao nacija zalutali na jednu stranputicu i to sa plebisticarnom pogreškom. Tih godina sam išao od kuće do kancelarije i molio boga da nikoga ne sretnem jer ću se posvađati.“
