Uspeh opozicije na parlamentarnim izborima u Gruziji i Sakašvilijevo priznanje poraza njegove partije, može se tumačiti kao pobeda demokratije, jer je to prvi slučaj demokratske tranzicije na postsovjetskom prostoru, kaže direktor gruzijskog servisa Radija Slobodna Evropa David Kakabadze.
On istovremeno upozorava da postoji i rizik od dovođenja u pitanje nekih dostignuća „Revolucije ruža“, s obzirom da su u pobedničkoj koaliciji i ličnosti koje su bile političke aktivne još u sovjetsko doba.
Rusija svakako gleda blagonaklono na dolazak novih snaga, s obzirom da Sakašvilija doživljava kao neprijatelja sa kojim je ratovala 2008. i koji želi da uvuče Gruziju u zapadnu orbitu, mada je i lider pobedničke koalicije multimilijarder Bidzin Ivanšvili proklamovao isti spoljnopolitički cilj.
Kakabadze: Da budem iskren, nisam očekivao, ali sam se nadao. Smatram da u 21 veku, u veku Interneta i modernih sredstava komunikacije nije lako dugoročno varati ljude i krasti izbore. Mislim da Sakašvili to zna bolje od mene. Takođe, on je dugo uživao ulogu miljenika Zapada. Stoga nije mogao sebi da dozvoli da čini ono što bi ga lišilo te uloge. Mnogi na Zapadu ga i dalje doživljavaju kao uzor demokratskog političara u ovom delu sveta, koji je mnogo uradio, obnovio zemlju gotovo ni iz čega. Moram da kažem da je učinio mnogo toga dobrog. Međutim, njegov problem je u tome što ne može da podnese kritike. Stoga je sve kritičare proglašavao neprijateljima zemlje, zbog čega su ga napustili mnogi ugledni i stručni ljudi. To je maltene lenjinistički princip – ko nije sa nama, taj je protiv nas, odnosno neprijatelj.
Kakabadze: Ne verujem da će Sakašvili podleći tom pritisku. Funkcija predsednika je izuzetno snažna i on će insistirati na tome da ostane do kraja mandata.
Kakabadze: To upravo tvrde Sakašvili i njegovi saradnici. Malo se zna o Ivanišliviju kao političaru. Sve što znamo jeste da je uspeo da okupi šest partija, koje programski nemaju skoro ništa zajedničkog, kako bi pobedili vladajuću stranku. Njegov novac - bogatstvo mu se procenjuje na 6,5 milijardi dolara - je igao veliku ulogu u kreiranju i održavanju tako široke koalicije.
Kakabadze: On se odrekao ruskog državljanstva, a na putu je da to učini i sa francuskim državljanstvom, čim dobije gruzijsko, koje mu je ranije oduzeto čim je počeo da se bavi politikom.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Rusijom, što mnogi Gruzijci žele jer je ona veliki sused, nameće se pitanje da li i kako prihvatiti faktičku situaciju na terenu. Naime, ako je ideja da se obnove diplomatski odnosi između Moskve i Tbilisija, onda Gruzija suštinski prihvata činjenicu da su ruske trupe na 20 odsto njene okupirane teritorije, mislim na Abhaziju i Južnu Osetiju. Štaviše, Moskva pojačava svoje snage u ovim oblastima i više puta je saopštavala da nema nameru da povuče odluku o priznanju Abhazije i Južne Osetije kao nezavisnih država.
Ivanišvili je u više navrata kazao da želi da poboljša odnose sa Rusijom, ali ostaje nejasno kako će to da uradi. Da li će to podrazumevati odricanje od ove dve oblasti. Većina Gruzijaca to ne bi prihvatila i Ivanišvili to veoma dobro zna. Zato uvek ističe da je za poboljšanje odnosa sa Moskvom, ali ne po cenu prihvatanja secesije Abhazije i Južne Osetije. Međutim, postavlja se pitanje kako će normalizovati odnose sa Rusijom. To niko ne zna.
Drugi moment je orijentacija Gruzije prema Zapadu, što je Sakašvili nedvosmisleno zacrtao odmah po dolasku na vlast. I Ivanišvili ističe da želi da zadrži taj kurs. No, pitanje je da li su to samo prazne reči, ili će to biti potvrđeno i u praksi.
Kakabadze: Ko god, samo da nije Sakašvili na vlasti, to je pozicija Moskve.
Kakabadze: Sve dok su Putin i njegova politička grupacija na vlasti, ništa se neće promeniti u poziciji Moskve prema gruzijskim separatističkim regijama. Ako jednog dana Rusija postane istinski demokratska država – što je u ovom trenutku teško predvideti kada će se desiti – onda je moguće razmišljati o nekim promenama na terenu, u smislu povratka izbeglica i davanja visokog nivoa autonomije Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Kakabadze: Te reči o saradnji su veoma važne, mada je Sakašvili u govoru u kome je priznao poraz ponovio da ostaje duboko neslaganje između njega i opozicije. Međutim, ako se pažljivije analiziraju njegove i Ivanišlivijeve izjave o ključnim pitanjima, one se u osnovi ne razlikuju. To znači da Sakašvili ne veruje da će opozicija ostvariti to što obećava i da nije iskrena u svojim zalaganjima.
Teško mi je da zamislim kako će Sakašvili i Ivanišvili sarađivati. Međutim, bilo je primera saradnje tokom kohabitacije, na primer, Havela i Klausa u Češkoj republici.
Kakabadze: Mislim da će se raspasti. To je bila izborna koalicija koja će u veoma brzo u parlamentu napraviti nekoliko frakcija. Naravno, najpre će izabrati vladu i pozicionirati se. Biće dovoljno mudri da ne dođe prebrzo do rascepa.
Kakabadze: Njegova politička karijera nije završena i on može da preuzme ponovo vlast za nekoliko godina jer je mlad, obrazovan i ambiciozan. I dalje uživa veliku podršku u Gruziji, više od trećine birača je glasalo za njegovu partiju. Na početku njegove karijere podržalo ga je više od 80 odsto Gruzijaca. To znači da kada opadne popularnost Ivanišvilija i njegove koalicije za neku godinu, to će biti prilika za Sakašvilija da se vrati na političku scenu.
Kakabadze: Mislim da jedno drugo ne isključuje. To je svakako pobeda demokratije. Istovremeno, postoji opasnost jer u pobedničkoj koaliciji u Gruziji ima mnogo ljudi iz takozvane stare garde, na šta je Sakašvili stalno upozoravao. Ivanišvili nije baš birao koga će uzeti u koaliciju. Prihvatao je svakoga samo da bi zbacio Sakašvilija. Međutim, ima i snaga u ovoj koaliciji koje se ne mogu povezati sa prethodnim vremenima, kao što su Irakli Alasanija 8nekadašnji ambasador Gruzije u UN, a sada lider partije „Naša Gruzija – Slobodne demokrate), i Republikanska partija.
On istovremeno upozorava da postoji i rizik od dovođenja u pitanje nekih dostignuća „Revolucije ruža“, s obzirom da su u pobedničkoj koaliciji i ličnosti koje su bile političke aktivne još u sovjetsko doba.
Rusija svakako gleda blagonaklono na dolazak novih snaga, s obzirom da Sakašvilija doživljava kao neprijatelja sa kojim je ratovala 2008. i koji želi da uvuče Gruziju u zapadnu orbitu, mada je i lider pobedničke koalicije multimilijarder Bidzin Ivanšvili proklamovao isti spoljnopolitički cilj.
RSE: Sakašvili je priznao poraz. Da li ste očekivali da će to da uradi imajući u vidu da je već nekoliko godina optuživan za kršenje elementarnih demokratskih normi?
Kakabadze: Da budem iskren, nisam očekivao, ali sam se nadao. Smatram da u 21 veku, u veku Interneta i modernih sredstava komunikacije nije lako dugoročno varati ljude i krasti izbore. Mislim da Sakašvili to zna bolje od mene. Takođe, on je dugo uživao ulogu miljenika Zapada. Stoga nije mogao sebi da dozvoli da čini ono što bi ga lišilo te uloge. Mnogi na Zapadu ga i dalje doživljavaju kao uzor demokratskog političara u ovom delu sveta, koji je mnogo uradio, obnovio zemlju gotovo ni iz čega. Moram da kažem da je učinio mnogo toga dobrog. Međutim, njegov problem je u tome što ne može da podnese kritike. Stoga je sve kritičare proglašavao neprijateljima zemlje, zbog čega su ga napustili mnogi ugledni i stručni ljudi. To je maltene lenjinistički princip – ko nije sa nama, taj je protiv nas, odnosno neprijatelj.
RSE: Sada njegov glavni rival, multimilijarder Ivanišvili na pobedničkom talasu traži da podnese ostavku i raspiše prevremene predsedničke izbore. Da li će Sakašvili to uraditi ili će nastojati da ostane na funkciji do kraja mandata 2013.?
Kakabadze: Ne verujem da će Sakašvili podleći tom pritisku. Funkcija predsednika je izuzetno snažna i on će insistirati na tome da ostane do kraja mandata.
RSE: Prilično je uobičajeno, naročito sada u vreme globalne ekonomske krize, da nakon dva mandata vladajuća partija izgubi izbore. Međutim, imajući u vidu veoma slavljenu „Revolucije ruža“, kao prvog demokratskog pokreta u tom delu sveta, da li je sada poraz snaga, koje su je iznedrile, korak nazad?
Kakabadze: To upravo tvrde Sakašvili i njegovi saradnici. Malo se zna o Ivanišliviju kao političaru. Sve što znamo jeste da je uspeo da okupi šest partija, koje programski nemaju skoro ništa zajedničkog, kako bi pobedili vladajuću stranku. Njegov novac - bogatstvo mu se procenjuje na 6,5 milijardi dolara - je igao veliku ulogu u kreiranju i održavanju tako široke koalicije.
RSE: Ovde su dva momenta interesantna. Najpre, kakvu će politiku voditi s obzirom da je tajkun. Da li će voditi računa o socijalnom položaju velikog broja građana, ili će se pre svega usredsrediti na interese uskog sloja bogatih? Drugo, zbog bliskih odnosa sa Rusijiom, čiji je pasoš posedovao, postavlja se pitanje da li će vratiti Gruziju u orbitu Moskve, kako ga optužuje Sakašvili.
Kakabadze: On se odrekao ruskog državljanstva, a na putu je da to učini i sa francuskim državljanstvom, čim dobije gruzijsko, koje mu je ranije oduzeto čim je počeo da se bavi politikom.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Rusijom, što mnogi Gruzijci žele jer je ona veliki sused, nameće se pitanje da li i kako prihvatiti faktičku situaciju na terenu. Naime, ako je ideja da se obnove diplomatski odnosi između Moskve i Tbilisija, onda Gruzija suštinski prihvata činjenicu da su ruske trupe na 20 odsto njene okupirane teritorije, mislim na Abhaziju i Južnu Osetiju. Štaviše, Moskva pojačava svoje snage u ovim oblastima i više puta je saopštavala da nema nameru da povuče odluku o priznanju Abhazije i Južne Osetije kao nezavisnih država.
Ivanišvili je u više navrata kazao da želi da poboljša odnose sa Rusijom, ali ostaje nejasno kako će to da uradi. Da li će to podrazumevati odricanje od ove dve oblasti. Većina Gruzijaca to ne bi prihvatila i Ivanišvili to veoma dobro zna. Zato uvek ističe da je za poboljšanje odnosa sa Moskvom, ali ne po cenu prihvatanja secesije Abhazije i Južne Osetije. Međutim, postavlja se pitanje kako će normalizovati odnose sa Rusijom. To niko ne zna.
Drugi moment je orijentacija Gruzije prema Zapadu, što je Sakašvili nedvosmisleno zacrtao odmah po dolasku na vlast. I Ivanišvili ističe da želi da zadrži taj kurs. No, pitanje je da li su to samo prazne reči, ili će to biti potvrđeno i u praksi.
RSE: Približavanje Gruzije NATO-u svaka ne nailazi na odobravanje Moskve. Međutim, njoj očito više odgovara pobeda Ivanišvilija.
Kakabadze: Ko god, samo da nije Sakašvili na vlasti, to je pozicija Moskve.
RSE: Da li će sa novom gruzijskom vladom biti dugoročno moguć kakav takav kompromis oko Južne Osetije i Abhazije u smislu davanja visoke autonomije, ili će njihovi lideri i Moskva ostati nepokolebljivi u svom stavu?
Kakabadze: Sve dok su Putin i njegova politička grupacija na vlasti, ništa se neće promeniti u poziciji Moskve prema gruzijskim separatističkim regijama. Ako jednog dana Rusija postane istinski demokratska država – što je u ovom trenutku teško predvideti kada će se desiti – onda je moguće razmišljati o nekim promenama na terenu, u smislu povratka izbeglica i davanja visokog nivoa autonomije Abhaziji i Južnoj Osetiji.
RSE: Kako će izgledati kohabitacija između Sakašvilija, čiji predsednički mandat ističe sledeće godine, i nove vlade? Uprkos izjavama o spremnosti saradnje, da li će biti trvenja?
Kakabadze: Te reči o saradnji su veoma važne, mada je Sakašvili u govoru u kome je priznao poraz ponovio da ostaje duboko neslaganje između njega i opozicije. Međutim, ako se pažljivije analiziraju njegove i Ivanišlivijeve izjave o ključnim pitanjima, one se u osnovi ne razlikuju. To znači da Sakašvili ne veruje da će opozicija ostvariti to što obećava i da nije iskrena u svojim zalaganjima.
Teško mi je da zamislim kako će Sakašvili i Ivanišvili sarađivati. Međutim, bilo je primera saradnje tokom kohabitacije, na primer, Havela i Klausa u Češkoj republici.
RSE: Kako će funkcionisati ovako široka koalicija u kojoj je šest stranaka različitih programskih orijentacija?
Kakabadze: Mislim da će se raspasti. To je bila izborna koalicija koja će u veoma brzo u parlamentu napraviti nekoliko frakcija. Naravno, najpre će izabrati vladu i pozicionirati se. Biće dovoljno mudri da ne dođe prebrzo do rascepa.
RSE: Kada je reč o političkoj budućnosti Sakašvilija, on je promenio ustav kojim su predviđena mnogo veća ovlašćenja premijera nego sada, koja će stupiti na snagu 2013. godine kada mu ističe predsednički mandat. Očito je te promene krojio prema sebi da bi zadržao ključnu poziciju u zemlji. Međutim, preračunao se. On je relativno mlad. Da li će ostati u politici?
Kakabadze: Njegova politička karijera nije završena i on može da preuzme ponovo vlast za nekoliko godina jer je mlad, obrazovan i ambiciozan. I dalje uživa veliku podršku u Gruziji, više od trećine birača je glasalo za njegovu partiju. Na početku njegove karijere podržalo ga je više od 80 odsto Gruzijaca. To znači da kada opadne popularnost Ivanišvilija i njegove koalicije za neku godinu, to će biti prilika za Sakašvilija da se vrati na političku scenu.
RSE: Kao što smo rekli na početku, uobičajeno je da nakon početnog velikog entuzijazma, određena politička opcija doživi poraz. To je slučaj sa protagonistima ’Revolucije ruža’, kao i snagama koje su pobedile Miloševića u Srbiji 2000. godine. Da li se poraz Sakašvilija i postmilošivećevske grupacije ove godine, može tumačiti kao pobeda demokratije – jer se to desilo na izborima – ili i kao vraćanje na staro.
Kakabadze: Mislim da jedno drugo ne isključuje. To je svakako pobeda demokratije. Istovremeno, postoji opasnost jer u pobedničkoj koaliciji u Gruziji ima mnogo ljudi iz takozvane stare garde, na šta je Sakašvili stalno upozoravao. Ivanišvili nije baš birao koga će uzeti u koaliciju. Prihvatao je svakoga samo da bi zbacio Sakašvilija. Međutim, ima i snaga u ovoj koaliciji koje se ne mogu povezati sa prethodnim vremenima, kao što su Irakli Alasanija 8nekadašnji ambasador Gruzije u UN, a sada lider partije „Naša Gruzija – Slobodne demokrate), i Republikanska partija.
