Spor Brisela i Poljske oko vladavine prava eskalirao je posle presude poljskog Ustavnog suda kojom se osporava primat zakona Unije nad nacionalnim zakonima u vezi s vladavinom prava, pojačavajući bojazan od odstupanja Varšave iz pravnog poretka Evropske unije, pišu svetski mediji.
Poljsko prkošenje Evropskoj uniji
Poljski Ustavni sud prkosio je u sredu, 14. jula, Evropskoj uniji presudom za koju kritičari vlade u Varšavi kažu da stavlja znak pitanja nad budućnost članstva te zemlje u Uniji, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Ustavni sud je presudio da sve privremene mere koje je doneo Sud pravde EU povodom kontroverznih poljskih pravosudnih reformi "nisu u skladu" s poljskim ustavom.
"U procesu smo pravnog Polegzita (Polexit) koji se odvija korak po korak", rekao je novinarima posle presude poljski ombudsman za ljudska prava Adam Bodnar.
Presuda je usledila nakon što je najviši sud EU ranije u sredu izdao privremeni nalog Poljskoj da odmah obustavi aktivnosti "disciplinskog saveta" Vrhovnog suda – nove institucije osnovane u okviru spornih reformi poljskog pravosuđa.
Varšava i Brisel godinama su u sporu oko reformi koje sprovodi vlada partije Pravo i pravda (PiS) koja tvrdi da su reforme neophodne za borbu protiv korupcije i okončanje nasleđa komunizma u pravosuđu.
Evropska komisija, međutim, kaže da te reforme podrivaju vladavinu prava i nastoji da Poljsku, kao i Mađarsku, vrati u okvire onoga što smatra evropskim demokratskim normama.
Sam Ustavni sud prošao je kontroverzne reforme 2016. godine koje je osmislila vlada PiS-a, navodeći kritičare u Poljskoj i inostranstvu da tvrde da je ispunjen ljudima bliskim toj partiji.
Poljski zakon o reformi pravosuđa, koji je stupio na snagu u februaru prošle godine, sprečava sudije da upućuju pravna pitanja na Sud pravde EU. Takođe je osnovan "disciplinski savet" za nadzor sudija Vrhovnog suda, s ovlašćenjem da im ukine imunitet ili smanji plate.
Žalba disciplinskog saveta
Presudom poljskog Ustavnog suda da ta zemlja ne mora da se povinuje naredbama najvišeg suda EU u pogledu sporne reforme pravosuđa, dalje je eskalirao sukob Varšave i Brisela oko vladavine prava, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Presuda Ustavnog suda usledila je posle petogodišnje bitke oko opsežnih promena koje je sprovela poljska konzervativno-nacionalistička stranka PiS i koje političarima daju široka ovlašćenja nad pravosuđem.
S druge strane, Brisel te reforme smatra fundamentalnom pretnjom nezavisnosti pravosuđa u petoj po veličini državi EU.
Ustavni sud Poljske je reagovao na žalbu disciplinskog saveta povodom naloga Suda pravde EU da to telo bude suspendovano. Veće Ustavnog suda na čelu sa Stanislavom Piotrovičom (Stanislaw Piotrowicz) – bivšim poslanikom PiS-a i tužiocem iz doba komunizma – presudilo je da Sud pravde EU ne može da izrekne takve naredbe u vezi s poljskim promenama u pravosuđu.
Poslanici iz vladajuće koalicije dugo tvrde da su promene poljskog pravosuđa potrebne da bi se promenio neefikasan sistem i da Sud pravde EU nema pravo da interveniše, ukazuje britanski list, dodajući da kritičari kažu da je odluka Ustavnog suda pokušaj davanja municije poljskoj vladi da se brani od kritika EU zbog reformi.
Izlazak iz pravnog poretka EU
Odluka Ustavnog suda s osporavanjem primata prava EU mogla bi da ima dalekosežne implikacije na pravni poredak Evropske unije, ocenjuje Gardijan (The Guardian).
Neki stručnjaci kažu da poljsko odlučno osporavanje primata prava EU može označiti mogući prvi korak izlaska Poljske iz EU uprkos istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da je članstvo u EU i dalje veoma popularno među Poljacima.
Profesor evropskog prava s Univerziteta Midleseks u Londonu Lorent Peč (Laurent Pech) kaže da bi nameran izlazak iz EU bio "političko samoubistvo" i ocenio da bi umesto toga moglo doći do postepenog "Polegzita (Polexit) iz pravnog poretka EU".
Presuda koja daje primat poljskim zakonima nad zakonima EU trebalo bi da navede Brisel da "odmah traži dnevne finansijske sankcije… i suspenziju finansiranja iz EU", rekao je on.
Poljski sud u sredu je uputio direktan izazov autoritetu Suda pravde EU, pojačavajući bojazan da se Varšava izmešta iz pravnog poretka EU, ukazuje Politiko (Politico).
Odluka poljskog suda usledila je u vreme sve veće frustracije u Briselu zbog problema EU da odgovori na zabrinutost zbog nazadovanja vladavine prava u nekim članicama, među kojima je Poljska, ističe Politiko, dodajući da je EU pod političkim pritiskom da smanji finansiranje Varšavi zbog vladavine prava.
Presuda poljskog Ustavnog suda objavljena je samo nekoliko sati pošto je Sud pravde sa sedištem u Luksemburgu izdao privremenu meru kojom nalaže Poljskoj da suspenduje zakone koji uređuju rad disciplinskog saveta, usled sumnji u nezavisnost tog tela. Sud pravde EU već je izdao takav nalog u aprilu.
Protivrečne odluke evropskog suda sa sedištem u Luksemburgu i poljskog suda pojačale su bojazan da Varšava odstupa od svojih osnovnih odgovornosti kao članice EU.
Presuda poljskog suda "predstavlja napad na pravni poredak EU", navela je šefica grupe Socijalisti i demokrate u Evropskom parlamentu, dok je šef poslaničke grupe Evropske narodne partije rekao da je "veoma zabrinut" zbog presude poljskog Ustavnog suda. Predstavnik Zelenih je rekao da se mora "braniti primat zakona EU".
Moguće kazne
U okviru eskalacije bitke oko demokratskih pravila zbog kojih bi Poljska mogla da izgubi razvojna sredstva iz Brisela, Sud pravde EU je u četvrtak, 15. jula, presudio da poljski sistem za disciplinovanje sudija podriva zakone Unije, navodi Rojters (Reuters).
Najviši sud EU ocenio je da nov disciplinski savet pri poljskom Vrhovnom sudu "ne pruža sve garancije nepristrasnosti i, posebno, da nije zaštićen od direktnog ili indirektnog uticaja poljskog zakonodavnog i izvršnog tela", iako je već poljski sud ocenio ne mora da se povinuje zahtevima Suda pravde EU.
Stručnjaci ocenjuju da su preterane ocene da Poljska izlazi iz EU, budući da ne postoji mehanizam kojim bi mogla biti izbačena iz Unije, dok nema naznaka da poljska vlada sama želi da prekine članstvo. Ipak, ukazuje Rojters, spor oko vladavine prava mogao bi da navede Sud pravde EU da nametne velike kazne Varšavi ili da joj druge članice suspenduju finansiranje.
Poljska bi iz EU do 2028. trebalo da dobije oko 170 milijardi evra, dok je njen nominalni BDP prošle godine bio oko 500 milijardi evra. Pre nego što Sud pravde EU nametne kazne potrebni su određeni proceduralni koraci. Novi mehanizam zaštite vladavine prava smanjenjem finansiranja zemalja koje ih krše još nije isproban i politički je osetljiv, što, kako ističe Rojters, daje Varšavi vreme i prostor za pregovore ako želi da izbegne kaznu.
Evropska komisija je u četvrtak pokrenula zasebne postupke protiv Varšave i Budimpešte zbog kršenja LGBT prava, navodi Rojters. Poljska je na udaru zato što nije reagovala na zabrinutost što su neki delovi zemlje sebe proglasili "zonama bez LGBT-a", dok je Mađarska uznemirila EU novim zakonom koji u školama zabranjuje materijal za koji se smatra da promoviše homoseksualnost, što mnogi u EU vide kao diskriminaciju i kršenje LGBT i ljudskih prava.