Dostupni linkovi

Zašto Srbija jača odnose sa Venecuelom?


"Srbija i Venecuela su istinski prijatelji", poručio je na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je među najvišim zvaničnicima Srbije koji su 14. jula u Beogradu ugostili ministra spoljnih poslova Venecuele Ivana Hil Pinta.


Gost iz Karakasa stigao je u Srbiju samo dan nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom je kritikovao ponašanje lokalnih vlasti uoči izbora 2024. godine.

Venecuela se nalazi pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država i spada u grupu zemalja sa autoritarnim režimom, koje su bliske Rusiji.

Srbija se uskladila sa sankcijama EU protiv Venecuele, ali ipak sa ovom zemljom održava bliske veze, između ostalog i zbog njenog odbijanja da prizna nezavisnost Kosova, bivše srpske pokrajine.

Upravo je, između ostalog, na podršci teritorijalnom integritetu Srbije predsednik Aleksandar Vučić zahvalio šefu diplomatije Venecuele.

Potpisan Sporazum o ukidanju viza

Ministri spoljnih poslova Srbije i Venecuele Ivica Dačić i Ivan Hil Pinto potpisali su 14. jula Sporazum o ukidanju viza i Deklaraciju o političkim konsultacijama dve države.

Dačić je izjavio da potpisivanjem sporazuma i deklaracije Srbija pokazuje da želi da sa Venecuelom razvija odnose, koje je nazvao "izuzetno bliskim i tradicionalno prijateljskim".

Ivan Hil Pinto je izjavio, kako je prenela Beta, da Srbija i Venecuela imaju zajednički stav o multilateralnim pitanjima.

"I to nam je dobra baza za saradnju i rad na novim vrstama saradnje, pogotovu u poljoprivredi, ekonomiji i trgovini", rekao je.

Šta kažu u opoziciji?

Poslanik opozicione Demokratske stranke Nebojša Novaković rekao je za RSE da je u redu imati bilateralne odnose sa svima, ali da je geopolitički kontekst takav da se moraju imati prioriteti i jasan put.

"Ja ne vidim jasan put ako idemo ka EU, zašto su ovi sastanci od tolikog značaja i bilateralni odnosi sa Venecuelom", naveo je.

Novaković, koji je član skupštinskog Odbora za spoljnu politiku, ocenio je da se Srbija ne ponaša konzistentno na pitanju spoljne politike.

"Šta znači ako smo se usaglasili sa sankcijama (EU), a održavamo te bliske veze?", naveo je.

"Šta znači ako smo osudili agresiju u Ukrajini, a onda putem Bezbednosno informativne agencije održavamo veze i stvaramo mogućnost za uticaj Rusije u ovom regionu?" dodao je Novaković.

Sjedinjene Države stavile su 11. jula na listu sankcija direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandra Vulina.

Vulin je sankcionisan zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Novaković je dodao da vlast potencira saradnju sa zemljama koje su na istom stanovištu kada je u pitanju Kosovo.

Kontinuirani kontakti zvaničnika Srbije i Venecuele

Poseta ministra spoljnih poslova Venecuele Ivana Hila Pinta Beogradu jedna je u nizu međusobnih poseta zvaničnika Venecuele i Srbije.

Za Branku Latinović, ambasadorku u penziji i članicu nevladinog Foruma za međunarodne odnose, učestalost tih poseta govori da Srbija na odgovarajući način računa na političku podršku.

Ona je za RSE ocenila da Kosovo igra veliku ulogu u odnosima Srbije i Venecuele.

"Srbija neguje te bilateralne odnose jer joj je svaki glas važan, ne samo u Ujedinjenim nacijama, nego i u drugim međunarodnim organizacijama gde su te zemlje članice", dodala je Latinović.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković posetio je Venecuelu u avgustu 2022. u okviru turneje po državama Latinske Amerike.

Selaković se tada u Karakasu sastao i sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom.

Prethodno je, u oktobru 2021. tadašnji šef diplomatije Venecuele Feliks Plasensija bio u bilateralnoj poseti Srbiji.

Selaković je tokom te posete rekao da je Srbija posvećena svom evropskom putu, ali da ne zaboravlja svoje prijatelje širom sveta i na različitim meridijanima.

Takođe je u martu 2019. tadašnji ministar spoljnih poslova Venecuele Horhe Areas posetio Srbiju.

Tokom te posete tadašnji i aktuelni šef diplomatije Srbije Ivica Dačić pozdravio je dijalog kao način da se dođe do trajnog rešenja krize u Venecueli.

Mesec dana ranije, u Beogradu je u sklopu evropske turneje boravio Ivan Hil koji je tada bio zamenik ministra spoljnih poslova Venecuele.

Nekadašnja ambasadorka Branka Latinović je ocenila i da Srbija ima "slabost prema zemljama koje su pod sankcijama" jer je i sama bila njima izložena.

Srbija je bila pod međunarodnim sankcijama tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina.

Šta stoji u rezoluciji Evropskog parlamenta?

Evropski parlament (EP) je 13. jula usvojio rezoluciju o stanju ljudskih prava u Venecueli.

U tom dokumentu je navedeno da EP oštro osuđuje "proizvoljnu i neustavnu odluku venecuelanskog režima da spreči istaknute političke opozicione ličnosti da se kandiduju na izborima 2024. godine".

Uz ocenu da bi ovi izbori mogli da predstavljaju prekretnicu ka demokratiji u zemlji, poslanici EP su izrazili žaljenje zbog "direktnog mešanja" vlade autoritarnog lidera Nikolasa Madura u izborni proces i ozbiljnih ograničenja prava Venecuelanaca da biraju svoje političke predstavnike.

Poslanici EP su pozvali vlasti Venecuele da obezbede uslove za fer, slobodno, inkluzivno i transparentno glasanje.

Parlament je pozvao vlasti i da oslobode sve političke zatvorenike.

Venecuela se suočava sa institucionalnom, ekonomsko i političkom nestabilnošću.

Srbija se uskladila sa sankcijama EU Venecueli

Evropska unija uvela je sankcije Venecueli krajem 2017. godine, koje su kasnije dopunjavane.

U dokumentima je navedeno da su one osmišljene tako da ne nanose štetu građanima Venecuele.

EU je poslednjih godina u više navrata izdvajala milionsku podršku za građane Venecuele koji su pogođeni društveno-ekonomskom krizom.

Sankcije trenutno uključuju embargo na oružje i opremu za unutrašnju represiju.

Takođe i zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za 55 zvaničnika odgovornih za kršenje ljudskih prava, kao i za podrivanje demokratije i vladavine prava u Venecueli.

Ministar spoljnih poslova Venecuele koji je u poseti Beogradu nije na spisku sankcija EU.

Ove sankcije, kako se navodi, imaju za cilj da podstaknu demokratska rešenja kako bi se postigla politička stabilnost u zemlji.

Evropski Savet je u novembru 2022. produžio sankcije Venecueli za još 12 meseci, do novembra 2023.

U izjavi Visokog predstavnika od 2. decembra 2022. navedeno je da se Srbija kao zemlja kandidat uskladila sa ovom odlukom Saveta.

Srbija se uskladila i sa Deklaracijom EU iz januara 2021. u kojoj je navedeno da parlamentarni izbori iz decembra 2020. u Venecueli nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima.

U tom dokumentu je takođe konstatovano da EU zbog nedostatka političkog pluralizma i načina na koji su sprovedeni ne može da prizna ove izbore kao kredibilne i transparentne.

Sankcije Sjedinjenih Država Venecueli

Dok je američka administracija zadržala sankcije prema vladi Venecuele i njenim pomagačima, Ministarstvo finansija je u novembru 2022. izdalo dozvolu američkoj naftnoj kompaniji Ševron (Chevron Corp) da nastavi s pumpanjem nafte u Venecueli.

Do te odluke je došlo šest meseci nakon što se predsednik Venecuele Nikolas Maduro vratio pregovorima sa opozicijom.

Prema zajedničkom saopštenju, Sjedinjene Države, Kanada, Velika Britanija i Evropska unija nastoje da iskoriste ublažavanje sankcija kako bi podstakle Madura da pregovara o dogovoru o slobodnim i poštenim izborima 2024.

Fluktuacija cena nafte takođe je izvršila pritisak na SAD i evropske zvaničnike da pronađu alternativne izvore za zamenu ruske nafte, navela je Istraživačka služba američkog Kongresa (CRS) u novembru 2022.

Venecuela ima najveće svetske rezerve nafte. Ali je i pored toga, zbog lošeg upravljanja, zemlja pogođena siromaštvom.

Sjedinjene Države su od 2006. počele da uvode sankcije Venecueli koje su se postepeno povećavale.

U avgustu 2019. blokirani su imovina i interesi u imovini Vlade Venecuele i njenih pomagača koja se nalaze u Sjedinjenim Državama ili koji su u posedu ili kontroli bilo koje osobe Sjedinjenih Država.

Venecuela u grupi zemalja bliskih Rusiji

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je tokom turneje po Latinskoj Americi u aprilu poručio da je neophodno "udružiti snage" protiv Zapada.

"Neophodno je udružiti snage kako bismo se suprotstavili pokušajima ucene i nezakonitom jednostranom pritisku Zapada", rekao je Lavrov u Karakasu, kako su preneli AFP i Euronews.

Nekadašnja ambasadorka Branka Latinović navela je za RSE da Venecuela spada u zemlje koje imaju bliske veze sa Rusijom.

"Radi se o zemlji koja spada u grupu malobrojnih zemalja koje glasaju protiv rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koje se usvajaju u vezi agresije na Ukrajinu i drugih tema s tim u vezi", rekla je.

Venecuela je među zemljama koje su glasale protiv ili su bile uzdržane tokom glasanja o gotovo pet rezolucija o Ukrajini u Ujedinjenim nacijama.

Tako je na primer u martu 2022. bila uzdržana tokom glasanja o rezoluciji kojom je osuđena agresija Rusije na Ukrajinu.

Venecuela nije mogla da glasa u februaru 2023. kada je usvojena neobavezujuća rezolucija Generalne skupštine UN kojom se poziva Moskva da prekine neprijateljstva u Ukrajini i povuče svoje snage.

Pravo glasa joj je uskraćeno zbog neplaćenih obaveza prema svetskoj organizaciji u iznosu od 40 miliona dolara.

Venecuela je 2014. podržala aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim od strane Rusije, kao i 2008. nezavisnost dve separatističke regije u Gruziji - Južne Osetije i Abhazije.

Osim Rusiji, Vlada u Venecueli bliska je i Kubi i Iranu.

Nikolas Maduro je sebe proglasio pobednikom na spornim izborima 2018. godine, što je izazvalo višemesečne ulične proteste.

Kada je venecuelanska opozicija proglasila izbore u decembru 2018. nelegitimnim, priznala je opozicionog u parlamentu Huana Gvaida (Juan Guaido) za privremenog predsednika.

Gvaida su Sjedinjene Dražve i većina zapadnih zemalja priznale kao legitimnog privremenog predsednika.

Međutim, Maduro je učvrstio svoju vlast nakon decembarskih parlamentarnih izbora 2020. koje je većina opozicije bojkotovala.

*Saradnja na tekstu: Gjeraqina Tuhina

XS
SM
MD
LG