Dostupni linkovi

'Dolaze biciklom, odlaze besnim autom'


Skupština Srbije
U susret prijavljivanju izmena u imovinskim kartama državnih funkcionera istraživali smo koliko su srpski političari bogati te zašto se politika u Srbiji smatra prilikom za unosan biznis.

Kakvo mišljenje vlada u Srbiji o tome koliko su ovdašnji političari bogati ilustruje i jedan od njih, narodni poslanik i gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma koji kaže da je politikom počeo da se bavi jer je video da ljudi koje se njome bave od njega nisu ništa pametniji.

“I da dođu biciklom, a izlaze skupocenim automobilima”,
kaže Marković.

Ali se istovremeno ograđuje, jer objašnjava da je u politiku ušao 1994. a da je privrednik koji zapošljava preko 100 radnika već 30 godina. Kaže da njegovo zanimanje nije političar već privrednik, i sa dve kuće u Jagodini, placem i poljoprivrednim imanjem, što je prijavio u imovinskoj karti, ne smatra sebe bogatim. Zato nam, iako se slaže da se politikom može itekako okoristiti, poručuje da o tome “moramo da vidimo sa onim političarima koji nisu privrednici a bogati su”.
Dragan Marković Palma

Jedan od funkcionera za koga se pouzdano zna da je uvećao svoju imovinu u prethodnih godinu dana je ministar ekonomije Mlađan Dinkć koji je nedavno kupio stan vredan oko 350 hiljada eura o čemu je odmah obavestio novinare.

No, za razliku od većine državnih funkcionera koji su, prema imovinskim kartama koje su prijavili, skoro pa siromašni, među najbogatijim funkcionerima, prema istom izvoru, su poslanici Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke Nenad Popović i Aleksandar Vlahović.

Samo akcije koje poseduje Popović su u vrednosti 6,7 miliona eura a Vlahovićeve akcije vredne su oko 168 hiljada eura, kako su preneli mediji. Tu je i vicepremijer Božidar Đelić koji ima 100 odsto udela u firmi koja vredi 30 hiljada eura.

Vlahović, nekadašnji ministar za privatizaciju ne misli da pripada grupi najbogatijih ljudi u Srbiji.

“Mislim da ako bih se merio sa bilo kojim srednjim slojem, kome pripadam, u razvijenom delu sveta da bih upravo bio u tom rangu, dakle, na nivou srednjeg menadžerskog sloja koji ima taj nivo zarade,” tvrdi Vlahović. “Moje bogatstvo je otprilike u ovom trenutku na višem nivou nego što je bilo pre nego što sam ušao u vladu ali kompletno materijalno bogatstvo ima svoje jasno poreklo i ti prihodi su uredno prijavljivani poreskim organima i bili su predmet oporezivanja”.

Država u Srbiji najprofitabilnija fabrika

Državni funkcioneri obavezni su da do 31. januara Agenciji za borbu protiv korupcije prijave promene u imovinskim kartama veće od 3.500 eura. Direktorka Agencije Zorana Marković upozorava da će agencija od januara izuzetno striktno primenjivati zakon.

“Više nećemo tolerisati nerazumevanje jer smatramo da je godinu dana od kada važi obaveza prijavljivanja imovine bilo sasvim dovoljno da se svi priviknemo na obaveze. Sankcije su vrlo ozbiljne, mi već imamo ne samo određene imovinske izveštaje u proveri već imamo i određen broj funkcionera za koje prikupljamo podatke, koji nisu uopšte prijavili imovinu, i protiv kojih će biti podnete krivične prijave u toku januara”, poručuje direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

U Srbiji se uglavnom veruje da su političari bogati ljudi. Aleksandar Vlahović kaže da su najmanji problem imali ljudi koji su u politički život ušli sa izgađenim imenom u svojoj profesiji i koji su nakon izlaska iz politike nastavili da rade svoj pređašnji posao.

“Ne mislim da u Srbiji ima mnogo bogatih ljudi koji se nalaze u politici. Na kraju, svi zakoni koji su usvojeni, uključujući institucije koje su izgrađene, omogućuju upravo transparentnost, taj pogled na imovinu. Međutim, ono što bi bilo jako loše je da se upadne u zamku demagogije i populizma gde se sve što je urađeno nipodaštava, gde se nipodaštava i taj vrlo visoki stepen transparentnosti imovinskih karata funkcionera. Svi podaci postoje, ako je neko lažno prijavio, naravno ima da postoji mogućnost da dobije odgovarajuće sankcije”, kaže Vlahović.
Boarov: Svako bi da posluje sa državom, da je u državnoj službi, da je partner države.

Ekonomski novinar i publicista Dimitrije Boarov ne misli da su političari u Srbiji naročito bogati, sem nekolicina njih, kaže četvoro - petoro. Zašto se onda politika smatra prilikom za unosan biznis.

“To je zbog toga što je država u Srbiji najprofitabilnija fabrika”, kaže Boarov. “Svako bi da posluje sa državom, da je u državnoj službi, da je partner države, jer država zahvata ipak neproporcionalni deo društvenog dohotka i kontroliše daleko još i veći. Tako da je to motiv koji gura jako veliki broj ljudi da se bave politikom mada im verovatno nije naročito stalo do javnih poslova”.

“To jeste veliki problem Srbije, ta velika involviranost države u novac, u raspodelu novca, u distribuciju poslova tolikih koji u Srbiji postoje”,
zaključuje Boarov.

Prema imovinskim kartama funkcionera najsiromašniji je upravo predsednik države Boris Tadić koji osim plate i ušteđevine ne poseduje nikakvu imovinu.

Pogledajte komentare (5)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG