Rusija u STO: Od straha proizvođača do podrške potrošača

Pišu: Danila Galperivić i Rustem Iškakvo (RFE), preveo: Miloš Teodorović

Posle osamnaestogodišnjih iscrpljujućih pregovora, Rusija se priključila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. No, bez obzira na pregovore koji su trajali duže čak i od najdužih (onih sa Kinom), rasprave u zemlji ne prestaju. Od pohvala, do žestokog osporavanja mogućnosti da će članstvo doneti bilo kakav dobitak.

Sa trenutno devetim svetskim bruto društvenim proizvodom od 1,9 biliona dolara, Rusija je do juče bila najveća ekonomija izvan STO. Bez obzira na to, mnogi ruski privrednici uveravaju da razloga za slavlje nema.

Vladimir Apakov vlasnik je jednog od najvećih proizvođača povrća u Tatarstanu, poznat po nadimku “kralj krompira”. Ne krije strah da će njegova firma preživeti udar konkurencije koju je članstvom u STO nemoguće izbeći.

“Otpočinjanje biznisa u Rusiji samo po sebi je herojsko delo. Po novim pravilima, na primer, povrće mora biti oprano i pedantno spakovano pre nego što se pošalje u trgovine. Ni jedan proizvođač u Tatarstanu ne može ispuniti STO standard. Imajući to u vidu, verovatno je najbolje ne počinjati nikakav biznis”, kaže Apakov.

Rusija je u protekle dve decenije prošla duboke podele u odnosu prema STO. Komunistička partija je organizovala i proteste tvrdeći da se ulaskom u tu organizaciju krši Ustav. Procene eksperata govore da članstvo na kraći rok neće doneti benefit za privredu, zbog male tražnje za ruskim proizvodima u inostranstvu (izuzev sirovina, poput nafte i gasa). Na duži rok predviđa se privredni rast od 11 odsto.

Ipak, Mihail Delijagin, direktor levičarskog Instituta za globalne studije, uverava da će članstvo biti smrtna presuda za proizvođače zavisne od domaćeg tržišta.

“Ruski proizvođači pretrpeće velike gubitke, carinska zaštita u nekim sektorima će pasti i za 10 odsto. U nekim poput mlečne industrije, ta redukcija će biti fatalna. Proizvođači sira, svinjetine, kamina, istrpeće najviše. Vladina obećanja da će gubitci biti kompenzovani budžetskim subvencijama su protivna STO pravilima, pa verovatno neće ni biti ispunjena”, smatra Delijagin.

Konstantin Babkin, predsednik Unije proizvođača poljoprivrednih mašina, podseća da je ruska ekonomija već pala.

"Celokupni poljoprivredni sektor je pod tenzijom zbog novih uslova. Već se prodaje manje kombajna, što znači da investitori ulažu i manje u razvoj i opremu. Proizvođači opreme time takođe osećaju negativne efekte ruskog učlanjenja. Te tužne posledice vidimo u skoro svim sektorima, pa ne mislim da će išta dobro iz ovoga proizaći”, pojašnjava Babkin.

Članstvo znači i da će Rusija morati da se odrekne privilegovanih uslova trgovine sa susednim, bivšim sovjetskim republikama, danas nezavisnim državama, pre svih sa Belorusijom i Kazahstanom.

“Specijalni odnosi sada zahtevaju specijalne odluke. Kada je reč o Carinskoj uniji, moraće se postaviti pitanje o članstvu Belorusije i Kazahstana u STO. Sporazumi između nas i njih definitivno moraju biti revidirani”, kaže bivši ministar ekonomije Rusije Jevgenije Jasin.

Predsednik Vladimir Putin zauzimao je neodređen stav prema pitanju STO-a, sve dok ekonomska kriza nije u prvi plan izbacila ranjivost ruske ekonomije. Po zvaničnim procenama Rusija će izgubiti između šest i osam milijardi dolara u prve dve godine članstva, ali će deo biti nadoknađen iz inostranih investicija. Generalni direktor STO-a Paskal Lami upozorio je da Rusija ne očekuje momentalni bum.

“Postoji još jedan razlog zbog koga, kao što je bio slučaj sa Kinom pre 10 godina, ovo nije big beng učlanjenje. Rusija je naravno ispregovarala otvaranje svog trgovinskog sistema, što je nephodno kako bi se pridružila STO-u. Ali sa neophodnim tranzicioni periodom. Dakle, ništa spektakularno", poručio je Lami.

No, prepoznaje se i ono što je ključni ruski interes. Ekonomista Aleksej Portanski, koji je na čelu ruskog komiteta za prijem u STO, kaže da je biti izvan organizacije samo otežavajuća okolnost.

“Postajanjem članice stvaraju se uslovi za uklanjanje diskriminacije naših proizvoda na stranim tržištima. Mi smo još uvek isključeni iz procesa stvaranja pravila međunarodne trgovine, što nas pogađa sada, a još više bi nas pogađalo u budućnosti. Takođe, ne možemo praviti planove za modernizaciju ako nismo uključeni u slobodnu razmenu roba, usluga i novih tehnologija, bez članstva u STO”, kazao je Portanski.

Članstvo će poboljšati investicionu klimu time što će garantovati da će Rusija poštovati međunarodna pravila, dok će podstaći i unutrašnje reforme. Dodatna korist mogla bi biti i povlačenje Džekson – Vanik amandmana, usvojenog u okviru trgovinskih sankcija u vreme hladnog rata kako bi Moskvu prislio da dozvoli iseljavanje sovjetskih Jevreja. Taj akt još je na snazi.

Na kraju, najveći dobitnici su ruski potrošači.

“Možemo reći da nismo modernizovani, da zaostajemo, da nismo spremni. Ali pogledajmo radije ovaj proces iz perspektive potrošača, ne proizvođača. Ako potrošači imaju korist, onda će to biti slučaj i sa proizvođačima. Planska ekonomija je fokusirana na proizvođače, a videli smo gde nas je taj tip ekonomije odveo”, kaže Igor Nikolajev, direktor u revizorskoj kući FBK.