Prvi radni sastanak šefova država članica G20 počeo je u četvrtak popodne u Sankt Petersburgu, na startu dvodnevnog samita u trenutku kada je međunarodna zajednica duboko podeljena oko vojne intervencije protiv sirijskih vlasti.
Mada nije zvanično na dnevnom redu, očekuje se da će situacija u Siriji dominirati samitom čija je, inače, tema neophodne reforme globalne ekonomije. Analitičari procenjuju da je mala verovatnoća da će lideri najmoćnijih zemalja približiti stavove o Siriji.
Američki predsednik Barak Obama došao je na samit sa delimično ojačanom pozicijom nakon što mu je Komitet Senata za spoljne poslove u sredu veče dao ovlašćenje za vojnu operaciju u Siriji, kao i snažnom podrškom francuskog parlamenta, iako o tome nije glasao.
Ipak, analitičari smatraju da će Obami biti teško da ubedi većinu ostalih članica ovog kluba, pre svega domaćina samita ruskog predsednika Vladimira Putina, u nužnost intervencije.
Deo zemalja deli zabrinutost zbog upotrebe hemijskog oružja, ali se pribojava posledica međunarodne intervencije.
Putin je u sredu ponovio da bi akcija bez odobrenja Saveta bezbednosti predstavljala agresiju, ističući da su “smešne” optužbe da je Asadov režim koristio hemijsko oružje, jer mu to ne bi išlo u prilog s obzirom da je u poslednjim operacijama uspeo da stekne značajnu vojničku prednost na terenu.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Lahdar Brahimi pokušaće na marginama ovog skupa da ponovo pokrene ideju o organizovanju međunarodne konferencije o građanskom ratu u Siriji, koja je zapala u ćorsokak nakon što je Zapad optužio vlasti u Damasku da su upotrebile hemijsko oružje.
Pospešivanje ekonomskog rasta i nova radna mesta
Na samitu će biti reči i o reformi kvota i upravljanju Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kao i rezultatima saradnje u borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.
Kina je upozorila da bi eventualni vojni napad na Siriju ugrozio svetsku ekonomiju, posebno zbog toga što bi to izazvalo rast cena nafte.
Kao ovogodišnji domaćin samita, Rusija je predložila raspravu o pospešivanju ekonomskog rasta i otvaranju novih radnih mesta.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u utorak prognozirala da će svetski ekonomski rast ove godine ostati slab, iako se ekonomije razvijenih zemalja oporavljaju, jer privredne aktivnosti u zemaljama koje beleže brz rast usporavaju.
Indija, Turska, Brazil i Južnoafrička Republika su članice G20 čije su valute pretrpele oštar pad nakon povlačenja investitora sa tih tržišta u poslednjih nekoliko meseci.
Na samitu će biti reči i o trgovinskoj liberalizaciji, održivom razvoju, globalnom zagrevanju, a zemlje će biti pozvane da nastave strukturne ekonomske reforme u cilju podsticanja rasta.
50 puta veća količina nervnog gasa
Prema najnovijoj studiji stručnjaka iz Masačuseckog instituta za tehnologiju (MIT), Ričarda Lojda (Richard Lloyd) i Teodora (Theodore) Postola, u napadu od 21. avgusta - u kojima je po podacima Bele kuće poginulo 1429 lica – upotrebljeno je 50 puta više nervnog gasa nego što je prvobitno procenjeno, objavio je “Njujork tajms” (The New York Times).
Istovremeno, nemačka obaveštajna služba (BND) je obavestila u sredu poslanike na sastanku iza zatvorenih vrata da su sirijske snage možda pogrešno procenile mešavinu gasa koji su koristili, piše “Špigl”.
Ujedinjene nacije su saopštile da je ubijeno više od 100.000 ljudi od izbijanja pobune protiv Asada u martu 2011.
Više od dva miliona Sirijaca je izbeglo, a 4.25 miliona je interno raseljeno, što je najteža humanitarna kriza od genocida u Ruandi 1994.
Mada nije zvanično na dnevnom redu, očekuje se da će situacija u Siriji dominirati samitom čija je, inače, tema neophodne reforme globalne ekonomije. Analitičari procenjuju da je mala verovatnoća da će lideri najmoćnijih zemalja približiti stavove o Siriji.
Američki predsednik Barak Obama došao je na samit sa delimično ojačanom pozicijom nakon što mu je Komitet Senata za spoljne poslove u sredu veče dao ovlašćenje za vojnu operaciju u Siriji, kao i snažnom podrškom francuskog parlamenta, iako o tome nije glasao.
Ipak, analitičari smatraju da će Obami biti teško da ubedi većinu ostalih članica ovog kluba, pre svega domaćina samita ruskog predsednika Vladimira Putina, u nužnost intervencije.
Deo zemalja deli zabrinutost zbog upotrebe hemijskog oružja, ali se pribojava posledica međunarodne intervencije.
Putin je u sredu ponovio da bi akcija bez odobrenja Saveta bezbednosti predstavljala agresiju, ističući da su “smešne” optužbe da je Asadov režim koristio hemijsko oružje, jer mu to ne bi išlo u prilog s obzirom da je u poslednjim operacijama uspeo da stekne značajnu vojničku prednost na terenu.
Specijalni izaslanik UN za Siriju Lahdar Brahimi pokušaće na marginama ovog skupa da ponovo pokrene ideju o organizovanju međunarodne konferencije o građanskom ratu u Siriji, koja je zapala u ćorsokak nakon što je Zapad optužio vlasti u Damasku da su upotrebile hemijsko oružje.
Pospešivanje ekonomskog rasta i nova radna mesta
Na samitu će biti reči i o reformi kvota i upravljanju Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kao i rezultatima saradnje u borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.
Kina je upozorila da bi eventualni vojni napad na Siriju ugrozio svetsku ekonomiju, posebno zbog toga što bi to izazvalo rast cena nafte.
Kao ovogodišnji domaćin samita, Rusija je predložila raspravu o pospešivanju ekonomskog rasta i otvaranju novih radnih mesta.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je u utorak prognozirala da će svetski ekonomski rast ove godine ostati slab, iako se ekonomije razvijenih zemalja oporavljaju, jer privredne aktivnosti u zemaljama koje beleže brz rast usporavaju.
Indija, Turska, Brazil i Južnoafrička Republika su članice G20 čije su valute pretrpele oštar pad nakon povlačenja investitora sa tih tržišta u poslednjih nekoliko meseci.
Na samitu će biti reči i o trgovinskoj liberalizaciji, održivom razvoju, globalnom zagrevanju, a zemlje će biti pozvane da nastave strukturne ekonomske reforme u cilju podsticanja rasta.
50 puta veća količina nervnog gasa
Prema najnovijoj studiji stručnjaka iz Masačuseckog instituta za tehnologiju (MIT), Ričarda Lojda (Richard Lloyd) i Teodora (Theodore) Postola, u napadu od 21. avgusta - u kojima je po podacima Bele kuće poginulo 1429 lica – upotrebljeno je 50 puta više nervnog gasa nego što je prvobitno procenjeno, objavio je “Njujork tajms” (The New York Times).
Istovremeno, nemačka obaveštajna služba (BND) je obavestila u sredu poslanike na sastanku iza zatvorenih vrata da su sirijske snage možda pogrešno procenile mešavinu gasa koji su koristili, piše “Špigl”.
Ujedinjene nacije su saopštile da je ubijeno više od 100.000 ljudi od izbijanja pobune protiv Asada u martu 2011.
Više od dva miliona Sirijaca je izbeglo, a 4.25 miliona je interno raseljeno, što je najteža humanitarna kriza od genocida u Ruandi 1994.
