Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Predlog Rezolucije o Srebrenici još nije stigao do poslanika


Skupština Srbije, Foto: Vesna Anđić
Zašto je teško srbijanskom društvu da se i 15 godina nakon završetka rata, i isto toliko od najstrašnijeg zločina genocida u Srebrenici, suoči sa činjenicom da je 8.000 Bošnjaka ubijeno. I to u blizini granice Srbije za samo nekoliko dana na teritoriju koji je, prema zamisli vođa sa Pala i iz Beograda, trebalo biti srpsko tlo?

Uprkos najavama da je pitanje dana kada će se pred poslanicima Skupštine Srbije konačno naći predlog rezolucije o Srebrenici, za sada nema informacija kada će to biti, niti šta će u tom dokumentu pisati.

Nenad Prokić, poslanik LDP-a, jedne od retkih partija koja od početka ima jasan stav u odnosu na odgovornost Miloševićeve Srbije u ratovima 90-ih, koga smo pitali šta se događa u parlamentu, kad će biti najavljena sednica, rekao nam je:

„Za sada nema nikakvih novosti. Mislim da će to još biti iskonsultovano i da ne možemo očekivati da će doći do vanredne sednice u prvoj polovini februara, a možda će čak to doći i blizu redovnog zasedanja.“

Jelan Trivan, iz Demokratske stranke, to praktično potvrđuje:

„Pretpostavljam da će do kraja februara, dakle do ulaska u martovsko redovno zasedanje taj posao biti završen.“

U toku su konsultacije o dve deklaracije, jedna o Srebrenici i druga o svim drugim zločinima, koja će takođe biti ponuđena poslanicima, kaže portparolka Demokratske stranke. Na naše pitanje da li je postignut sporazum o osudi genocida u Srebrenici, ona je rekla:

„Mi apsolutno ne želimo u ovom trenutku da polemišemo o sadržaju deklaracije.“

Dok se pripreme u parlamentu odvijaju iza zatvorenih vrata i dok su mnogi poslanici i njima bliske javne ličnosti vidljivo uzdržani - to pre svega važi za bivše Radikale sada okupljene oko Tomislava Nikolića - u javnosti su glasni oni koji ne učestvuju u parlamentarnim pregovorima.

S GENOCIDOM U KOFERU

Mnoge je iznenadila oštrina kojom se javnosti obratio Vojislav Koštunica, lider DSS-a, danas omanje opozicione stranke. On saopštava u pisanoj formi da je “nemoralna i nečovečna politika koja put u Evropu utire preko razdvajanja mrtvih i omalovažavanja nevinih srpskih žrtava. Takav put ne vodi nikud osim u ponižavanje sopstvenog naroda,“ tvrdi bivši premijer Srbije i prvi predsednik postmiloševićevske Srbije.

Desničarska organizacija Dveri već izvesno vreme prikuplja potpise protiv posebne rezolucije o Srebrenici. Više od 180 ličnosti iz zemlje i dijaspore, podržalo je apel čiji je naslov “Srpske žrtve nisu manje važne”. Jedan od potpisnika je i akademik Veselin Đuretić:

“Činjenica je, ako hoćete konkretan odgovor, da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, da se desio zločin koji je, po broju ubijenih znatno manji od onoga koji je tome prethodio, koji su počinili muslimani i to nad civilnim srpskim stanovništvom.”

Na naše pitanje zašto je parlamentu tako teško da osudi genocid, kako to da se on osporava i nakon odluke Međunarodnog suda pravde, Nenad Prokić kaže da je Srbija:
Nenad Prokić

“...potpuno nepripremljena, postoje još uvek veoma jaka uporišta neprihvatanja istine o tome. Mi smo prva zemlja u Evropi koja treba da uđe u EU sa genocidom u koferu. I izgleda da mi sve moramo da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na određene strukture u ovoj državi koje još uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za šta su sami krivi.”

Istoričar Nikola Samardžić vidi problem u tome što u Srbiji nije došlo do suštinskog demokratskog iskoraka iz Miloševićevog šinjela. Postoktobarske vlasti nisu raskinule sa Miloševićevim nasleđem, naprotiv:

“Vladajuće partije do današnjih dana udvarale su se i Miloševićevom establišmentu i njegovim biračima tako što su negirali odlučujuću ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zločine i zločine genocida.“

LOŠ BRAK POLITIKE I ISTORIJE


U aktuelnim polemikama oko toga da li se potcenjuju srpske žrtve potežu se primeri iz svih ratova u 20. veku. Najčešće se pominje stradanje u Jasenovcu.

To je učinio i Koštunica rekavši da ako treba doneti neku posebnu deklaraciju o nekom genocidu, onda to treba učiniti o Jasenovcu i genocidu nad Srbima.
Bez prevladavanja prošlosti dolazimo u situaciju da nam se ta povijest stalno ponavlja.

Zagrebački profesor Ivo Goldštajn kaže da baš primer Jasenovca pokazuje pogubnost uplitanja politike u istoriju i zloupotrebu stradanja u dnevno-političke svrhe. Istorija nas uči da najbolje prolaze narodi koji su uspeli da prepoznaju svoju odgovornost:

“Korištenje Jasenovca u političkim raspravama je kontraproduktivno i taj brak između politike i povijesti je loš i za politiku i za povijest. Bez prevladavanja prošlosti dolazimo u situaciju da nam se ta povijest stalno ponavlja.“

Za Srbiju bi bilo značajno kad bi pokazala, a to do sada nije, da je prepoznala sopstvenu potrebu da se odredi prema jednom strašnom zločinu, jedinom genocidu u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Sva je prilika da je, vođena pragmatičnim potrebama na svom evropskom putu, rešila da ovim potezom ukloni tu veliku prepreku o koju se spotiče, tim veću što je onaj koji je glavnooptužen van domašaja haške pravde. Ako uspe u tome, biće i to iskorak.

* * *

Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:

Tihić svjedočio na suđenju Stanišiću i Simatoviću

Uskoro optužnice za zločine u logoru Silos?

Ukidanje pritvora Stuparu skandalozno

Osumnjičeni za ratne zločone u državnim institucijama

* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
XS
SM
MD
LG