Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Petrović-Škero: Ustavne promene za daljnju politizaciju sudstva u Srbiji


Specijalni sud u Beogradu.

Vida Petrović-Škero, bivša predsjednica Vrhovnog suda Srbije i članica Centra za pravosudna istraživanja, za ‘Zašto? objašnjava zbog čega strukovna udruženja smatraju da najnoviji nacrt ustavnih amandmana ne eliminiše uticaj politike na pravosuđe iako Vlada Srbije kaže da su u njihovoj izradi uvrštene preporuke Venecijanske komisije Savjeta Evrope.

  • Primedbe

Najveće zamerke u pogledu posljednje verzije tih nacrta amandmana koje je uradilo Ministarstvo pravde se ogledaju u tome što je Venecijanska komisija u svojim preporukama dala obrazloženje za sve date amandmane.

Znači preporuke su napravljene tako da se napravi potpuna izmena ili da se izvrše izmene ili da se kaže nešto nije za Ustav, a nešto treba uneti u Ustav.

Sve ono što je napisano, preko četrdeset takvih primedbi, je dato na tih 20 i nešto amandmana i grupisano je u šest grupa.

To je uradila Venecijanska komisija.

  • Nalog

Zašto mi kažemo da ovo što je ponudilo Ministarstvo nije u redu?

Prvo, naša država se opredelila da ustavnim promenama obezbedi minimum standarda koji su predviđeni, znači minimum, ne da ide šire, kao da smo jako razvijena zemlja u pogledu demokratije i vladavine prava i da nam nije potrebno da izvršimo obezbeđenje i da pružimo garancije nezavisnosti sudstva koje moraju da obezbede tu vladavinu prava.

Stalno obrazloženje koje daje onaj koji je pisao te amandmane, a i mnogi koji su u političkim granama vlasti, znači izvršnoj i parlamentarnoj, je ‘to je rekla Venecijanska komisija pa smo mi tako uradili’.

Ona samo govori o tome kako možemo uraditi nešto u okviru standarda, a kako ćemo uraditi, to je naša volja: da li će biti minimum, da li ćemo imati više od minimuma, a do sad smo imali više od minimuma i nije bilo dobro, a mi sad idemo na minimum standarda.

Ne daju oni nama nalog i ne kažu kako da uradimo, to moramo mi da uradimo.

  • Kontrola

Ona je dala preporuke a mi smo izabrali: ne obezbeđujemo i dalje ono što će nam dati garancije nezavisnosti, što će obezbediti građanima sudstvo koje će biti zaista kvalitetno, zaista nezavisno i vršiti obezbeđenje vladavine prava i vršiti zaštitu ljudskih prava.

To će voditi daljnjoj politizaciji sudstva kao nezavisne grane vlasti.

Nešto čime se inače nije bavio predlagač ovih amandmana u ovoj verziji, a na šta su ukazivala i strukovna udruženja i civilni sektor, je podela vlasti kako je regulisana opštom odredbom.

Venecijanska komisija je rekla: ne može se kontrolisati nezavisno sudstvo, njegova vlast se ogleda u donošenju presuda, ona se na neki način kontroliše, ali time što se donose zakoni koje sud primenjuje od strane parlamenta.

Te zakone predlaže Ministarstvo pravde, ono obezbeđuje uslove za rad sudstva i to je nešto što predstavlja vrstu kontrole, ali je sudska vlast nezavisna.

  • Pozicija i opozicija

Čemu vodi sve ovo?

Vodi tome da ćemo imati faktički jedinstvo vlasti tako što će biti prilikom izbora tela koja će vršiti tužilaca i sudija potpuno moguća politizacija, i to mnogo lakše nego ranije, jer ono što nije valjalo i što smo se i mi složili da je u državi isuviše veliki uticaj parlamenta, što nam je rekla i Venecijanska komisija za tada važeći još Ustav.

Napravili smo promene, ali takve promene da su sad mnogo manja tela, ali koja se biraju potpuno na način i sa sastavom koji će omogućiti laku politizaciju.

Na primer, ako se biraju oba saveta, tužilački i sudski, potrebno je pet devetina glasova, a kod nas to nije potpuno teško obezbediti znajući sastav Skupštine i koliko imamo poslanika opozicije i koliko pozicije.

  • Izbor

Predlog dalje kaže, ako se ne uspe da se u određenom roku izvrši izbor, onda će izbor tih članova koji nisu izabrani izvršiti petočlana komisija, od koje se četiri člana posredno ili neposredno biraju u parlamentu.

Jedino predsednik budućeg Vrhovnog suda neće biti biran u parlamentu.

Za razliku od toga, predsednik Ustavnog suda faktički je biran od parlamenta, a onda imate ombudsmana, onda imate republičkog tužioca, svi su oni birani u parlamentu, i tu je predsednik Skupštine.

Znači oni će izabrati šest uglednih pravnika koji će biti ključni u pogledu izbora svih sudija i svih tužilaca.

  • Konsenzus

Kako će raditi sada ti visoki saveti?

Sudski savet ima pet profesionalaca sudija i ima pet uglednih pravnika koji su birani od strane ili politike iz parlamenta ili od komisije koja je opet tako sastavljena.

Pet-pet a odluke se moraju donositi većinom od šest.

Ako ne mogu da donesu u roku od 60 dana odluku, savet se raspušta.

Isto rešenje važi i za Visoki savet tužilaca, kako će se zvati u budućnosti, u kojem je manjina, ne ni jednak broj, nego manjina profesionalaca tužilaca, i onda se sad pitamo šta ćemo uraditi.

Ako nema konsenzusa šest-četiri u pogledu predlaganja nekog kandidata za sudiju, tužioca ili predsednika suda, da li će se onda neko prilagoditi da se ne bi raspuštao taj organ koji će biti veoma bitan za funkcionisanje i normalan rad sudstva ili ćemo pustiti da se raspuste, a onda postupak traje nekoliko meseci, i mnogo duže od nekoliko meseci, zato što moraju da se raspišu konkursi za pet članova koje bira politički organ i pet članova koje bira sudstvo?

  • Efikasnost

Dakle to je veliki problem i par exellance pritisak na članove visokih saveta da moraju da donesu kako god odluku u tom roku, inače će doći do raspuštanje tog organa.

Ja lično vidim to kao dosta lak način pritiska da se donese odgovarajuća odluka.

Tačno je da ponekad ne može da se donese odluka ali to se rešava na drugi način.

Onda se napravi telo s neparnim brojem ljudi i onda imate daleko lakšu i veću mogućnost efikasnosti.

XS
SM
MD
LG