Senat SAD usvojio je rezoluciju u kojoj čestita Srbiji na podnošenju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji i aktivnim naporima da se integriše u Evropu i globalnu zajednicu. Senat takođe poziva Savet EU da pravovremeno zauzme jasan stav o kandidaturi Srbije za članstvo i da nastavi aktivno da podržava evropske aspiracije svih zemalja Zapadnog Balkana.
"Senat čestita narodu Srbije na opredeljenju za demokratiju, slobodno tržište, toleranciju, nediskriminaciju i vladavinu prava", ističe se u rezoluciji 483, čiji su predlagači senatori George Voinovich, John Kerry, Richard Lugar, Jeanne Shaheen i Benjamin Cardin.
U tekstu rezolucije ukazuje se na Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, u kojem je EU iskazala spremnost da integriše Srbiju u glavne evropske političke i ekonomske tokove.
Istovremeno, Senat poziva Vladu Srbije da pojača napore na hvatanju Gorana Hadžića i Ratka Mladića i njihovom prebacivanju u Hag i da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Uz isticanje da je demokratski izabrana Vlada Srbije opredeljena da regionalne sporove rešava diplomatijom i pod okriljem međunarodnog prava, Senat u rezoluciji pozdravlja odluku Vlade da se 2006. pridruži Partnerstvu za mir.
U tekstu rezolucije podseća se da se ove godine navršava decenija napora Srbije da se reintegriše u Evropu i globalnu zajednicu što, kako se ističe, uživa podršku SAD, čiji deo je bila i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu.
Rezolucija ne znači promenu politike
Američki i domaći posmatrači ne pridaju, međutim, isti značaj ovom dokumentu.
Senatska rezolucija je gest kojim se reafirmiše američka podrška evropskim naporima Srbije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Marko Papić, analitičar STRATFOR-a, američke agencije za globalna strateška istraživanja, ali ističe da ona ne donosi ništa novo, niti ima obavezujuću snagu.
Marko Papić“To ne znači promenu američke politike prema Srbiji, koje su i do sada podržavale napore Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Rezolucija Senata Sjedinjenih Američkih Država reafirmise tu podršku, ali treba dodati da ta rezolucija nema izvršnu snagu. Njeno usvajanje ne znači da će Sjedinjene Države, recimo, promeniti svoju politiku prema nezavisnosti Kosova ili da će biti umanjene razlike izmedju Sjedinjenih Država i Srbije u pogledu politike neutralnosti Srbije, na primer. Ona predstavlja samo lep gest, ako hoćete, ne više od toga”, pojašnjava Papić.
Upitan da oceni značaj i domet dela Rezolucije u kojem se Evropska unija poziva da pravovremeno zauzme jasan stav o kandidaturi Srbije za članstvo, Papić kaže da ni u tom pogledu ovaj dokument ne donosi mnogo novog.
“Sjedinjene Države su oduvek podržavale proširenje Evropske unije, kao i članstvo Srbije u EU. Moguće je da je namera bila da se Evropska unija malo pogura da uzme u obzir napore Srbije, ali na Uniju neće uticati neobavezujuća rezolucija Senata. Dakle, ona zaista nema toliki značaj. Da je kojim slučajem predsednik Obama lično uložop veliki napor da od ovoga učini prioritet svoje spoljne politike – da – to bi već bilo nešto drugo, ali ovo glasanje neće ništa bitno promeniti”, ističe Papić.
S ove strane Atlantika senatska rezolucija je dočekana uz više entuzijazma. Iako nema obavezujuću snagu, Rezolucija Senata SAD je vrlo značajan gest i vrlo korisna poruka, smatra Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Tanja Miščević“Sama činjenica da se Senat odlučio na takav jedan gest pokazatelj je da se možda povećava interesovanje za ovaj deo sveta i, konkretno, za evropsku budućnost Srbije – i to je značajno jer se sticao dojam u poslednje vreme da se Srbijom bave sve niži nivoi u američkoj administraciji, što naprosto nije dobro, posebno ako se imaju u vidu svi problemi koji su još uvek pred nama i ogroman uticaj Sjedinjenih Država kako na pitanja vezana za Kosovo, tako i za Bosnu. Ja procenjujem da je ovaj dokument rezultat, konačno, i toga što je jedan od njegovih predlagača, senator Voinović, bio na briselskom forumu, učestvovao u panelu sa predsednicima Tadićem i Josipovićem i bio izuzetno srećan time što je čuo, video i doživeo. Sigurna sam da je takav jedan novi vetar, novi pozitivan i konstruktivan duh, uticao na njega da inicira takvu jednu rezoluciju. Naravno, vrlo je značajno što ju je Senat jednoglasno usvojio”, ocenjuje Sonja Liht.
Značaj rezolucije Senata slično ocenjuje i Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivša šefica Kancelarije Vlade Srbije za evrointegracije.
„Sama činjenica da se o tome raspravljalo u Senatu je vrlo značajna, posebno što rezolucija tog tipa podrške jednoj državi koja je tako daleko od Amerike govori o postojanju konsenzusa, što je jako važno imati na umu. Za nas je veoma važna stvar i dobar znak razumevanje napretka koji je u Srbiji učinjen od strane Sjedinjenih Američkih Država, kao i razumevanje našeg stepena procesa evropske integracije. To je, dakle, jako važan znak podrške i pomoći daljem napretku Srbije, pre svega u procesu evropskih integracija”, zaključuje Tanja Miščević.
"Senat čestita narodu Srbije na opredeljenju za demokratiju, slobodno tržište, toleranciju, nediskriminaciju i vladavinu prava", ističe se u rezoluciji 483, čiji su predlagači senatori George Voinovich, John Kerry, Richard Lugar, Jeanne Shaheen i Benjamin Cardin.
U tekstu rezolucije ukazuje se na Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, u kojem je EU iskazala spremnost da integriše Srbiju u glavne evropske političke i ekonomske tokove.
Istovremeno, Senat poziva Vladu Srbije da pojača napore na hvatanju Gorana Hadžića i Ratka Mladića i njihovom prebacivanju u Hag i da u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Uz isticanje da je demokratski izabrana Vlada Srbije opredeljena da regionalne sporove rešava diplomatijom i pod okriljem međunarodnog prava, Senat u rezoluciji pozdravlja odluku Vlade da se 2006. pridruži Partnerstvu za mir.
U tekstu rezolucije podseća se da se ove godine navršava decenija napora Srbije da se reintegriše u Evropu i globalnu zajednicu što, kako se ističe, uživa podršku SAD, čiji deo je bila i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu.
Rezolucija ne znači promenu politike
Američki i domaći posmatrači ne pridaju, međutim, isti značaj ovom dokumentu.
Senatska rezolucija je gest kojim se reafirmiše američka podrška evropskim naporima Srbije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Marko Papić, analitičar STRATFOR-a, američke agencije za globalna strateška istraživanja, ali ističe da ona ne donosi ništa novo, niti ima obavezujuću snagu.
Upitan da oceni značaj i domet dela Rezolucije u kojem se Evropska unija poziva da pravovremeno zauzme jasan stav o kandidaturi Srbije za članstvo, Papić kaže da ni u tom pogledu ovaj dokument ne donosi mnogo novog.
“Sjedinjene Države su oduvek podržavale proširenje Evropske unije, kao i članstvo Srbije u EU. Moguće je da je namera bila da se Evropska unija malo pogura da uzme u obzir napore Srbije, ali na Uniju neće uticati neobavezujuća rezolucija Senata. Dakle, ona zaista nema toliki značaj. Da je kojim slučajem predsednik Obama lično uložop veliki napor da od ovoga učini prioritet svoje spoljne politike – da – to bi već bilo nešto drugo, ali ovo glasanje neće ništa bitno promeniti”, ističe Papić.
S ove strane Atlantika senatska rezolucija je dočekana uz više entuzijazma. Iako nema obavezujuću snagu, Rezolucija Senata SAD je vrlo značajan gest i vrlo korisna poruka, smatra Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Značaj rezolucije Senata slično ocenjuje i Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i bivša šefica Kancelarije Vlade Srbije za evrointegracije.
„Sama činjenica da se o tome raspravljalo u Senatu je vrlo značajna, posebno što rezolucija tog tipa podrške jednoj državi koja je tako daleko od Amerike govori o postojanju konsenzusa, što je jako važno imati na umu. Za nas je veoma važna stvar i dobar znak razumevanje napretka koji je u Srbiji učinjen od strane Sjedinjenih Američkih Država, kao i razumevanje našeg stepena procesa evropske integracije. To je, dakle, jako važan znak podrške i pomoći daljem napretku Srbije, pre svega u procesu evropskih integracija”, zaključuje Tanja Miščević.
