Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pančić: SNS džin, evropski patuljci i mračna istina o prirodi režima


Aleksandar Vučić na skupu SNS-a u Kombank Areni u Beogradu 2017. godine

Piše: Teofil Pančić

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Građani Srbije odavno su navikli da im se iz vlasti objašnjava kako je nešto, uglavnom bilo šta, što su vlast i vladajuća stranka učinili ili što na bilo koji način oličavaju najveće, najlepše, izuzetno, jedinstveno, neviđeno, "po prvi put u novijoj istoriji" i tome slično; ova vrsta retoričkog potrošnog materijala neodvojivi je pratilac gotovo svake javne aktivnosti režima, njegovih zvaničnika ili njemu naklonjenih/podređenih medija, i teško da još ima nekoga ko nije oguglao na to, ko to ne razume kao prateći šum bez mnogo smisla.

Pa ipak, ima bar jedna stvar u kojoj je vladajuća Srpska napredna stranka uistinu jedinstvena, najveća i neuporediva, i to ne u nacionalnim nego u evropskim okvirima, ali se o tome nije dovoljno govorilo, barem do sada. Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada prezentovao je rezultate svog istraživanja "Uključenost građana EU i Zapadnog Balkana u političke stranke", koje je pokazalo da je SNS ništa manje nego najbrojnija politička stranka u Evropi, sa oko 646000 registrovanih članova. Ne radi se, da ne bude nesporazuma, o tzv. relativnoj brojnosti, s obzirom na broj stanovnika u pojedinoj zemlji, nego o "apsolutnim" brojkama: prostije rečeno, ni jedna stranka na celom kontinentu nema toliko članova koliko ima SNS, čak ni u zemljama desetak i više puta naseljenijim od Srbije. A Srbija je u evropskim okvirima relativno omalena zemlja, tek je na 19. mestu po broju stanovnika.

'Čak i u zemljama srednje i istočne Evrope poznatim po "neliberalnom", tj. neoautoritarnom poretku, nema fenomena sličnog SNS. Fides Viktora Orbana u Mađarskoj ili PiS Kačinjskog u Poljskoj su patuljci u poređenju sa strankom Aleksandra Vučića.'
'Čak i u zemljama srednje i istočne Evrope poznatim po "neliberalnom", tj. neoautoritarnom poretku, nema fenomena sličnog SNS. Fides Viktora Orbana u Mađarskoj ili PiS Kačinjskog u Poljskoj su patuljci u poređenju sa strankom Aleksandra Vučića.'

I zaista, malo internetsko istraživanje može vam pomoći u shvatanju ovog zanimljivog nesrazmera. Velike i tradicionalne stranke u velikim zemljama, poput CDU i SPD u Nemačkoj, laburista i torijevaca u Britaniji, Makronove stranke ili bivšeg Nacionalnog fronta u Francuskoj, te italijanskih ili španskih stranaka, brojem članstva "dobacuju" od dvestotinak pa do najviše nešto preko četiri stotine hiljada članova. Čak i u zemljama srednje i istočne Evrope poznatim po "neliberalnom", tj. neoautoritarnom poretku, nema fenomena sličnog SNS. Fides Viktora Orbana u Mađarskoj ili PiS Kačinjskog u Poljskoj su patuljci u poređenju sa strankom Aleksandra Vučića.

Biće zanimljivo videti hoće li se neko iz režimskih struktura zaleteti pa se pohvaliti ovim podatkom, jednim od retkih autentičnih rekorda ovdašnje vlasti, koja inače navodno stalno "pomera granice", mada najčešće prema dole. Ili će vlast, ipak, gledati da nekako zabašuri i prećuti ovaj podatak, jer u njemu zaista nema ničega za hvalu. Kako god bilo, ne bi valjalo da ovaj podatak prođe neprimećen u javnosti – u ono nešto preostale javnosti koja nije "glajhšaltovana" – jer je njegovu indikativnost nemoguće preceniti.

Naime, mračna strana ove statistike je zapravo njena jedina relevantna strana. A ona nam ne prikazuje stranku tako neodoljivu da je pristojnom čoveku gotovo nemoguće da se ogluši na njen zavodljivi zov i bešćutno ostane izvan njenih redova, nego ogoljuje tako razvijen sistem partokratske vladavine da je progutao i sažvakao praktično celu državu i društvo. Biti izvan Srpske napredne stranke praktično znači biti izvan sistema, tavoriti na margini, na način koji je – videli smo – neuporediv s bilo kojom drugom evropskom zemljom, ali je uporediv s nekadašnjim jednopartijskim režimom; jedino je u poretku bez pluralističke demokratije postojalo nešto slično: "gornja desetina”, partijski umrežena, iz koje se regrutuju kadrovi koji odlučuju ama baš o svemu, i preostalih devet desetina koje su poslušni puk bez glasa i bez prava.

Gotovo bizarno disproporcionalna masovnost članstva u Srpskoj naprednoj stranci najtačniji je, dakle, portret sadašnjeg poretka u Srbiji. Radi se o poretku otetih i prisvojenih institucija, obesmišljenih zakona, takoreći ozvaničene diskriminacije po partijsko-političkoj osnovi. To je predak u kojem je jedna malobrojna klika uzurpirala sve ono što legitimno pripada svima, a potom kroz "masovnu organizaciju” obezbedila servisiranje svog aparata. Oni koji tragaju za lakim uhlebljenjem ili za prečicom u probijanju kroz nakaradno postavljen sistem sasvim će prirodno posegnuti za pristupnicom za učlanjenje u vladajuću stranku. Koja, u poretku tek fasadne demokratije, zapravo i nije stranka – pitanje je da li je to ikada i bila – nego više liči na agenciju za obnavljanje i podmirivanje vladajuće kaste.

  • 16x9 Image

    Teofil Pančić

    Kolumnista je i kritičar nedeljnika "Vreme", a od 1999. politički komentator RSE. Pored niza drugih priznanja, Pančić je u 2010. godini dobio nagradu "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG